Путин Обами: Штитимо своје интересе
Вашингтон/Москва – Руски предсједник Владимир Путин поручио је предсједнику САД Бараку Обами да у случају ширења насиља у Украјини Русија задржава право да заштити своје интересе.
Како је саопштила прес служба Кремља, Путин и Обама су у телефонском разговору разматрали појединости о „различитим аспектима ванредне ситуације у Украјини“, пренијела је агенција Итар тасс.
Руски предсједник нагласио је да у случају ширења насиља у источним регионаима Украјине и Крима, Русија задржава право да штити своје интересе и тамошње становништво.
Путин је нагласио да постоје стварне пријетње за живот и здравље грађана Русије и сународника који се налазе на територији Украјине.
Као одговор на забринутост Обаме због могуће употребе руских оружаних снага у Украјини, Путин је скренуо пажњу на провокације и преступе ултранационалиста, охрабрених од садашњих власти у Кијеву.
У саопштењу се наводи да је телефонски разговор иницирао амерички предсједник.
Руски сенатори су једногласно изгласали да се пошаљу јединице руске војске на Крим, „како би се обезбједио мир и стабилност у региону“.
Путин је рекао у телефонском разговору са генералним секретаром Уједињених нација Бан Кимуном да у случају ескалације насиља у опхођењу према становништву руског говорног подручја у Украјини, Русија не може да остане по страни.
Како преноси прес служба Кремља, Путин је казао да ће Русија предузети неопходне мјере у оквирима међународног права, јавила је агенција Итар тас.
Руски предсједник и генерални секретар УН нагласили су током разговора потребу да се спречи даља ескалација кризе у Украјини.
СБ расправља о Украјини
Савјет безбједности Уједињених нација вечерас је, послије затворене, почео и отворену седницу посвећену растућој кризи у Украјини.
Након састанка СБ УН иза затворених врата, чланице су се сагласиле да одрже отворени састанак уз телевизијски пренос, упркос примједбама сталног члана Русије, пренио је АП.
Украјина је, подсјећа АП, оптужила Русију за „војну инвазију и окупацију“ стратешких мјеста на полуострву Криму.
Украјина је од остале четири сталне чланице СБ УН – САД, Британије, Француске и Кине, затражила помоћ за престанак „руске агресије“, пренијела је америчка агенција.
Руски парламент је раније данас одобрио предсједнику Владимиру Путину да може да користи руску војску у заштити руских интереса у Украјини.
Амбасадор Украјине у УН Јурис Сергејев рекао је да је Русија одбила приједлог Украјине да се одмах одрже билатералне консултације, пренио је АП.
Да ли САД и ЕУ ишта могу да ураде
Упркос отвореним упозорењима Москви, предсједник САД Барак Обама и лидери ЕУ имају, заправо, врло мало могућности да узврате на војну интервенцију у Украјини.
Ово је оцијена агенције Асошиејтед прес у вечерашњој анализи.
Руски предсједник Владимир Путин до сада је занемарио неколико изричитих америчких претњи, међу којима је одустајање Обаме од учешћа на међународном самиту у Русији овог љета и обустављање трговинских преговора које је тражила Москва.
АП указује да Украјина није стална чланица NATO пакта, и да зато САД и земље Европске уније немају обавезу да јој притекну у помоћ да се одбрани. Исто тако, шира међународна акција кроз Уједињене нације готово је немогућа, с обзиром да Русија као стална чланица Савjета безбjедности УН има право вета.
„Из САД и других земаља NATO чуле су се тешке ријечи. Али то су све празне пријетње. Заиста се ту не може много учинити у смислу утицаја на ситуацију“, рекао је Кијер Гајлс, стручњак за руска војна питања из лондонске тинк-тенк организације Чатам хаус.
Као да жели да подвуче ову поенту, Путин је данас затражио и добио одобрење од горњег дома руског парлемента да користи руску војску не само у проруској аутономној регији Крим, већ широм Украјине, пише Асошиејтед прес и додаје да се све то дешава само дан пошто је Обама упозорио да би свако кршење „суверенитета и територијалног интегритета Украјине било дубоко дестабилизујуће“.
Данашњој одлуци руског парламента претходила су три мјесеца политичких превирања у Украјини која су настала због одбијања предсједника те државе Виктора Јануковича да потпише споразум са Европском унијом о партнерству – зарад очувања историјских веза са Москвом, пише АП, подсећајући да је Јанукович прошле седмице побјегао из Кијева и да је сада у Русији.
Путин Обами: Штитимо своје интересе
Како агенција оцијењује, Путинови потези ће засигурно продубити тензије у његовом ионако затегнутом односу са Бараком Обамом, који настоји да убиједи руског лидера да промени став у погледу бројних питања.
Америци ће бити тешко да казни Русију због Украјине и других ствари зато што је Бијелој кући неопходна сарадња Кремља како би се зауставио грађански рат у Сирији, издејствовао споразум са Ираном о нуклеарном програму те земље, и како би САД могле да изведу из Авганистана своје војнике и војну опрему преко руске територије.
„Суочавамо се са тешким избором – да казнимо Русију и да тиме практично казнимо сами себе“, рекао је Ендрју Качинс, директор руског програма при вашингтонском Центру за стратешке и међународне студије.
Обама се раније користио измјенама планова својих путовање за притисак на Русију, надајући се да ће се Путин повити пред могућношћу да због недоласка америчког предсједника доживи дипломатску срамоту.
Тако је Бијела кућа претњом отказивања билатералног састанка Путин-Обама покушала да убеди Русију да испоручи Едварда Сноудена Америци. Када је Кремљ овом бившем службенику Националне безбједносне агенције САД одобрио азил у Русији, Обама је отказао састанак са Путином, али је ипак дошао на један међународни скуп у Санкт Петербургу.
Амерички званичници кажу да сада разговарају са европским званичницима о могућностима да Обама и други лидери Запада не дођу на самит Групе осам који је заказан за јун у руском граду Сочију, попришту недавно завршених Зимских олимпијских игара.
Бијела кућа, како пише АП, не разматра озбиљније америчко војно мјешање у Украјини. Обама је јуче у пажљиво сроченом саопштену избјегао да каже да би дестабилизована Украјина постала пријетња по националну безбједност САД. Умјесто тога, само је рекао да таква Украјина „није интересу ни Украјине, ни Русије, ни Европе“.
Европски званичници јесу изразили забринутост због руског војног уплитања у Украјини, али су били одређени у погледу начина да се Путин заустави или казни. Европска унија се, како указује АП, бави сопственим, унутрашњим проблемима, и невољна је да потпуно прихвати Украјину или да ризикује економске посљедице конфронтације са Русијом, која јој је један од највећих спољнотрговинских партнера.
„Свијет је на ивици конфликта чији се исход још не може уочити“, рекао је пољски премијер Доналд Туск, чија се земља граничи са Украјином. Он је позвао Европу да пошаље „врло јасан сигнал“ да неће толерисати агресивне акте, али у томе није био одређен.
У Кијеву, турски министар спољних послова Ахмет Давутоглу позвао је међународну дипломатију да учини напор да се смање тензије.
Вашингтон/Москва – Руски предсједник Владимир Путин поручио је предсједнику САД Бараку Обами да у случају ширења насиља у Украјини Русија задржава право да заштити своје интересе.
Како је саопштила прес служба Кремља, Путин и Обама су у телефонском разговору разматрали појединости о „различитим аспектима ванредне ситуације у Украјини“, пренијела је агенција Итар тасс.
Руски предсједник нагласио је да у случају ширења насиља у источним регионаима Украјине и Крима, Русија задржава право да штити своје интересе и тамошње становништво.
Путин је нагласио да постоје стварне пријетње за живот и здравље грађана Русије и сународника који се налазе на територији Украјине.
Као одговор на забринутост Обаме због могуће употребе руских оружаних снага у Украјини, Путин је скренуо пажњу на провокације и преступе ултранационалиста, охрабрених од садашњих власти у Кијеву.
У саопштењу се наводи да је телефонски разговор иницирао амерички предсједник.
Руски сенатори су једногласно изгласали да се пошаљу јединице руске војске на Крим, „како би се обезбједио мир и стабилност у региону“.
Путин је рекао у телефонском разговору са генералним секретаром Уједињених нација Бан Кимуном да у случају ескалације насиља у опхођењу према становништву руског говорног подручја у Украјини, Русија не може да остане по страни.
Како преноси прес служба Кремља, Путин је казао да ће Русија предузети неопходне мјере у оквирима међународног права, јавила је агенција Итар тас.
Руски предсједник и генерални секретар УН нагласили су током разговора потребу да се спречи даља ескалација кризе у Украјини.
СБ расправља о Украјини
Савјет безбједности Уједињених нација вечерас је, послије затворене, почео и отворену седницу посвећену растућој кризи у Украјини.
Након састанка СБ УН иза затворених врата, чланице су се сагласиле да одрже отворени састанак уз телевизијски пренос, упркос примједбама сталног члана Русије, пренио је АП.
Украјина је, подсјећа АП, оптужила Русију за „војну инвазију и окупацију“ стратешких мјеста на полуострву Криму.
Украјина је од остале четири сталне чланице СБ УН – САД, Британије, Француске и Кине, затражила помоћ за престанак „руске агресије“, пренијела је америчка агенција.
Руски парламент је раније данас одобрио предсједнику Владимиру Путину да може да користи руску војску у заштити руских интереса у Украјини.
Амбасадор Украјине у УН Јурис Сергејев рекао је да је Русија одбила приједлог Украјине да се одмах одрже билатералне консултације, пренио је АП.
Да ли САД и ЕУ ишта могу да ураде
Упркос отвореним упозорењима Москви, предсједник САД Барак Обама и лидери ЕУ имају, заправо, врло мало могућности да узврате на војну интервенцију у Украјини.
Ово је оцијена агенције Асошиејтед прес у вечерашњој анализи.
Руски предсједник Владимир Путин до сада је занемарио неколико изричитих америчких претњи, међу којима је одустајање Обаме од учешћа на међународном самиту у Русији овог љета и обустављање трговинских преговора које је тражила Москва.
АП указује да Украјина није стална чланица NATO пакта, и да зато САД и земље Европске уније немају обавезу да јој притекну у помоћ да се одбрани. Исто тако, шира међународна акција кроз Уједињене нације готово је немогућа, с обзиром да Русија као стална чланица Савjета безбjедности УН има право вета.
„Из САД и других земаља NATO чуле су се тешке ријечи. Али то су све празне пријетње. Заиста се ту не може много учинити у смислу утицаја на ситуацију“, рекао је Кијер Гајлс, стручњак за руска војна питања из лондонске тинк-тенк организације Чатам хаус.
Као да жели да подвуче ову поенту, Путин је данас затражио и добио одобрење од горњег дома руског парлемента да користи руску војску не само у проруској аутономној регији Крим, већ широм Украјине, пише Асошиејтед прес и додаје да се све то дешава само дан пошто је Обама упозорио да би свако кршење „суверенитета и територијалног интегритета Украјине било дубоко дестабилизујуће“.
Данашњој одлуци руског парламента претходила су три мјесеца политичких превирања у Украјини која су настала због одбијања предсједника те државе Виктора Јануковича да потпише споразум са Европском унијом о партнерству – зарад очувања историјских веза са Москвом, пише АП, подсећајући да је Јанукович прошле седмице побјегао из Кијева и да је сада у Русији.
Како агенција оцијењује, Путинови потези ће засигурно продубити тензије у његовом ионако затегнутом односу са Бараком Обамом, који настоји да убиједи руског лидера да промени став у погледу бројних питања.
Америци ће бити тешко да казни Русију због Украјине и других ствари зато што је Бијелој кући неопходна сарадња Кремља како би се зауставио грађански рат у Сирији, издејствовао споразум са Ираном о нуклеарном програму те земље, и како би САД могле да изведу из Авганистана своје војнике и војну опрему преко руске територије.
„Суочавамо се са тешким избором – да казнимо Русију и да тиме практично казнимо сами себе“, рекао је Ендрју Качинс, директор руског програма при вашингтонском Центру за стратешке и међународне студије.
Обама се раније користио измјенама планова својих путовање за притисак на Русију, надајући се да ће се Путин повити пред могућношћу да због недоласка америчког предсједника доживи дипломатску срамоту.
Тако је Бијела кућа претњом отказивања билатералног састанка Путин-Обама покушала да убеди Русију да испоручи Едварда Сноудена Америци. Када је Кремљ овом бившем службенику Националне безбједносне агенције САД одобрио азил у Русији, Обама је отказао састанак са Путином, али је ипак дошао на један међународни скуп у Санкт Петербургу.
Амерички званичници кажу да сада разговарају са европским званичницима о могућностима да Обама и други лидери Запада не дођу на самит Групе осам који је заказан за јун у руском граду Сочију, попришту недавно завршених Зимских олимпијских игара.
Бијела кућа, како пише АП, не разматра озбиљније америчко војно мјешање у Украјини. Обама је јуче у пажљиво сроченом саопштену избјегао да каже да би дестабилизована Украјина постала пријетња по националну безбједност САД. Умјесто тога, само је рекао да таква Украјина „није интересу ни Украјине, ни Русије, ни Европе“.
Европски званичници јесу изразили забринутост због руског војног уплитања у Украјини, али су били одређени у погледу начина да се Путин заустави или казни. Европска унија се, како указује АП, бави сопственим, унутрашњим проблемима, и невољна је да потпуно прихвати Украјину или да ризикује економске посљедице конфронтације са Русијом, која јој је један од највећих спољнотрговинских партнера.
„Свијет је на ивици конфликта чији се исход још не може уочити“, рекао је пољски премијер Доналд Туск, чија се земља граничи са Украјином. Он је позвао Европу да пошаље „врло јасан сигнал“ да неће толерисати агресивне акте, али у томе није био одређен.
У Кијеву, турски министар спољних послова Ахмет Давутоглу позвао је међународну дипломатију да учини напор да се смање тензије.
Извор: Глас српске
