28.03.2013. – Подсетити се да су породичне вредности непроцењиве
Породичне вредности постају све мање значајне. Појава кућне технике која олакшава рад у домаћинству, пораст плате за жене, проналазак ефикасне контрацепције и промена структуре тржишта рада (на пример смањење потражње за физичким радом) довели су до тога да се институција породице нашла „под папучом“.
Ако се пре сто година незапослена жена сматрала нормом, сада је управо супротно. На крају смо добили главни тренд 20. века – еманципацију жена. Лепши пол је ступио у трку са мушкарцима за место под сунцем. И сада у Еворпу узраст жена које желе да оснују породицу приближава се цифри од 40 година, у Русији 30 година. Занимљиво је да историчари истичу: у 17. веку Руси су се женили врло рано, у 12-13 година и рађали по 8-10 деце. Данас није модерно имати више од једног детета. Друштво је поставило на прво место егоизам, потрошачки однос и инфантилизам.
Институција породице данас личи на Титаник који сигурно јури у сусрет свом леденом брегу. На пример, недавно се у Јапану појавио термин „генерација сатори“ (реч буквално означава просветљење), и односи се на омладину од 16-25 година. То су јунаци нашег доба, који су већ тобоже све видели, знају и у све су разочарани. Читава генерација младих људи без јасних тежњи и оријентира, по једној оцени, појавила се после свеоштег распостирања Интернета. Настала је средина у којој је постало могуће добити скоро све, а да се не устане са кревета.
Извори генерације сатори, сматрају експерти, треба да се траже у породичним традицијама које у последње године трпе фијаско. Као пример може да се наведе породична вечера. Мало ко размишља да за време вечере са родитељима тинејџери постају задовољнији животом и боље се понашају. То су подаци канадског истраживања.
Са друге стране, родитељи данас имају све мање времена за припремање јела због радног времена или ваншколских активности своје деце. У Лос-Анђелесу, на пример, објављени су резултати истраживања који говоре да недостатак времена није једино објашњење за промену односа породице према заједничким трпезама. Делимично одговорност за то лежи и на садржају фрижидера. Тако на пеример тамо све чешће леже готова јела за једну-две порције, а избор јела се претвара брзо у узрок конфликата међу генерацијама. Шта више, у САД многе породице уопште немају кухињу. Истовремено у Русији, по подацима Савезног центра за проучавање јавног мњења, сваки пети становник не уме да кува и не може да изађе на крај са једноставним јелима.
Када би постојала жеља, чак обична вечера могла би да се претвори не у стандардну трпезу, већ у нешто више – породичну традицију, сматра доцент психолошког факултета Санкт-Петербуршког државног универзитета Оксана Зашчиринска.
– Вечера је вече, пред вече сви смо уморни, осећамо напетост, и ако тинејџер расте у повољној породичној атмосфери, он ће добити врло добру варијанту за одмор. Тачније он види да родитељи умеју такође да се смире, да се баве неким врло простим, топлим пословима, да се односе један према другом са топлином. за њега је то елемент психоемоционалног пражњења, уклањања напетости која се нагомилала у току дана. И у таквом стању може да се иде на спавање и да се одмори како треба.
Према подацима Националног института за статистику економских истраживања Француске, данас жена у просеку троши на припремање хране, чишћење и васпитавање деце највише 4 сата дневно, а то је скоро сат мање него пре 25 година. на крају због недостатка нормалне домаће хране дешавају се скандали у породици и појављују се здравствени проблеми. Изговарајући се недостатком времена и жељом да зараде више новца, жене дају своју децу у руке дадиља, а затим се чуде зашто је рођено дете постало туђе. Можда је дошло време да се не трчи за славом и каријером, већ да се заустави и сети да су породичне вредности управо зато и вредности што су непроцењиве.
Љубов Курјанова,
