На северу Русије има много неистражених територија. Постоји чак и такозвани бермудски троугао, где без трага нестају бродови и техника. У исто време, последњих година се чини много како би се све те територије освојиле и ови ће се радови свакако наставити. О овоме се говорило на међународној конференцији у Нарјан-Мар, граду на руском далеком северу, чија је тема била превентива ванредних ситуација на Арктику.
Једну од главних улога у економском освајању Арктичког региона играју бродови. 2010.године северним морским путем су прошла свега два брода. Ове године дозволу је добило више од 350 бродова. Водеће светске нафтне и гасне комапније похлепно гледају на гигантске залихе енергената у недрима арктичких мора и већ приступају припремама за њихову експлоатацију.
У исто време, мора се рећи да је борба против изливања нафте веома тешка. Ефикасне технологије које би могле да санирају последице, не постоје, говори координатор програма очувања арктичке морске воде у оквирима Светског фонда дивље природе Михаил Бабенко:
Говоримо о мехаичком прикупљању изливене нафте. Многи говоре да је паљење изливене нафте на повришни једини ефикасни начин, а заправо ради се о претварању једног вида загађења у друго. Основно је питање-моделирање изливања нафте. То моделирање које је било изведено у сарадњи са организацијом Гринпис је показало да је средстава и снага које стоје на располагању за тако нешто- мало. Озбиљно исливање нафте може стићи и до зона које су под статусом специјалне заштите.
Клима Арктика током последњих година се брзо мења. То се може приметити и на Грнеланду, као и на руском Арктику. У вези са тим, научнике интересује: да ли промене климе прете глобалним еколошким катастрофама? Ипак, не би требало преувеличавати потенцијалну опасност, подвлачи ректор Северног федералног универзитета Јелена Кудрјашова:
Данас бележимо све промене, као што су промене у токовима Голфске струје, која пак утиче на отапање леда и тиме биосистем Арктика. Али, постоје и озбиљне научне претпоставке да су промене климе на Земљи у вези са њеним цикличним каркатером. За сада нико не може да каже колико ће тачно трајати такозвано „отопљење“.
Прилично велика пространства Русије ипак остају неистражена. Колико год фантастично звучало, у одређеним пределима просто нестају људство и техника, превозна средства. То је ипак, пре свега, повезано са суровом климом, објашњава Михаил Ходарјонок, главни уредник часописа „Војно-индсутријски курир“.Оне који су нестали без трага на Арктику наћи ће раније или касније. На пример, у Земљи Фрање Јосифа недавно су пронађени остаци експедиције Седова из 1914.године.
По мишљењу експерата како би брзо и ефикасно реаговали на на ванредне ситуације и евентуална загађења у северним регионима, арктичке државе морају да обезбеде додатне напоре. Радови у том смеру су већ започели.
