БОМБАРДУЈУЋИ Београд, као што су то чинили нацисти за време Другог светског рата, савезници су себе оцрнили за вечност. Тим речима, између осталих, бивши мајор Пјер Анри Бинел, ког су француске власти осудиле због шпијунаже у корист наше земље, упутио је, преко своје пријатељице из Париза Миле Алечковић, писмо подршке грађанима Србије, на четрнаесту годишњицу НАТО бомбардовања.
– Пре четрнаест година, почела је НАТО агресија против поносног и слободног српског народа, драма која се догодила уз саучешће дела јавног мњења које су злоупотребили НАТО и његови сателити. Управо зато сам одлучио да осујетим такву несрећу. Био сам приморан да иза решетака француског затвора пратим даљи тог догађаја који ће његове учеснике и кривце задуго историјски обележити – истакао је у свом писму Бинел.
Бивши француски официр осуђен је због откривања потенцијалних циљева непосредно пред бомбардовање НАТО. У ексклузивном интервјуу за „Новости“ на десетогодишњицу бомбардовања Бинел је објаснио да је на комаду хартије написао одређени део елемената који су се налазили у радном документу с табелама, типовима и бројем важних војних циљева који би могли да буду бомбардовни.
То је, као шеф кабинтета француског представника при НАТО у Бриселу, предао српској вези, генералу Јовану Милановићу. Војни суд у Паризу га је због тога осудио у децембру 2001. на пет година затвора, од чега три условно. За „Новости“ је тада рекао да се не каје и да би и сада учинио исто, када би се нашао у сличној ситуацији.
У писму подршке упућеном ових дана, Пјер Анри Бинел истиче да се, признавњем независног Косова и Метохије од стране вашингтонских сателита, драма данас наставља, подсетивши на то да је и Француској својевремено био одузет Алзас, па да га је вратила.
– Народи који немају прошлост, немају ни будућност. А они који сачувају свест о томе ко су и шта су, свест о онима који су их створили, ако од модернизма узму оно што је добро, могу да наставе пут даље – поручио је Бинел, који је, због своје подршке Србима, остао и без признања Легије части.
ОСЕЋАЈ СТИДА И ПОНОСА
БИНЕЛ у писму подсећа да је пред најављеним злочином бомбардовања осетио истовремено и стид и понос.
– Стид, јер сам видео своју земљу како се добровољно упушта у велико издајство, пре свега саме себе. Учествовање у таквом злоделу није могло да служи француском народу. Али, оно најгоре у свему било је то што су наше власти издале традиционално пријатељство двају народа изграђено на наслеђу историје. Али, осетио сам тада и понос. Из мог париског затвора осетио сам велико пријатељство према Србима, које су тукли зато јер су бранили живот, културу и слободу, своја најосновнија права.
