Док земље чланице Г7 на самиту разматрају нове санкције Русији, папа Фрањо ће у Ватикану примити руског предсjедника Владимира Путина.
Папа наставља акције супротне Западу
То ће, без сумње, дати ново оружје онима који га, нарочито у САД и Великој Британији, укључујући поједине бискупе и теологе, оптужују да је „марксиста“.
Шеф ватиканске државе с руским предсjедником разговараће свакако и о Украјини, будући да је већ раније позвао на молитве „Богу да се у Украјини што прије обустави ужасни братоубилачки рат међу хришћанима“.
Папа телефоном директно разговара како с Обамом, тако и с Путином, велику молитву је одржао за мир у Сирији, признао је палестинску државу, посредовао у нормализацији односа између САД и Кубе. У Сарајеву је прије неколико дана поново упозорио да се води „нека врста трећег свјетског рата“ и осудио „посебно оне који настоје да изазову раздор међу различитим културама и цивилизацијама, као и оне који осмишљавају ратове како би продавали оружје“.
Због таквог виђења свијета папи Фрањи пришивају етикету да је „марксиста и комуниста“. Нарочито га осуђују због његове беспоштедне критике ултралибералног капитализма, догматске владавине слободног тржишта и новца, што, како је рекао папа Фрањо, не само да изазива огромне разлике и масовно сиромаштво, већ једноставно „убија“.
У Европској унији, која никако да ријеши грчку кризу, папа је остао упамћен и по томе што је у Ватикану примио грчког љевичарског премијера Алексиса Ципраса и тад изјавио да су „људи важнији од банака“.
Аргентински језуита Хорхе Бергољо, који је изабран за папу да би као нова снага из трећег свијета извукао Римокатоличку цркву из тешке кризе због скандала с педофилијом и оптужби за корупцију и мутне послове Ватиканске банке, донио је и нове замисли како Црква треба да се врати својим изворима, а то је, како истиче, оно што проповједају јеванђеља.
Папа Фрањо је зато мирно одбацио замјерке да је „марксиста и комуниста“ и нагласио да се „само држи онога што проповједа јеванђеље“.
Поглавар Ватикана ће у септембру отићи на Кубу, а оданде у посјету САД. То ће, по општим предвиђањима, бити најтеже папино путовање, јер ће га „на нож“ дочекати тамошњи крајње конзервативни католички бискупи, али и политичари, економисти и новинари који једноставно сматрају да папа Фрањо својим замислима и виђењима руши либералну демократију и слободно тржиште, јер тражи уплитање државе у руковођење предузећима и привредом, у токове капитала и банке, неприхватљиву социјалну политику…
„Велико подозрење према папи постоји код америчких католика“, то је сажето предочио главни економиста конзервативне вашингтонске Херитиџ фондације, рекавши да, „папа јасно има неке марксистичке представе“.
И у Америци и у Европи пореде папе Фрању и Јована Павла Другог, који је проглашен „херојем Хладног рата“ и кажу да је Јован Павле Други, Пољак Војтила, своје животно искуство и вјерско тумачење утемељио на животу у два тоталитаризма – нацистичкој њемачкој окупацији и совјетској стаљинистичкој диктатури.
А Хорхе Бергољо је као скромни језуитски свештеник живиео у Аргентини Хуана Перона, који је своју власт темељио на социјалној правди и синдикатима, националној економији и самосталној међународној политици.
Хорхе Бергољо је у младости могао бити под утицајем перонистичких идеја, али није био близак популизму и демагогији перонизма као систему власти, нити су језуити били блиски матрици крајње конзервативне Аргентинске католичке цркве која је подржала потоњу војну диктатуру, а и дала склониште неким фашистима и нацистима послије Другог свјетског рата.
Аргентински, као и други латинскоамерички језуити, увијек су остали вјерни оном тумачењу јеванђеља које налаже да Црква увијек буде блиска народу и помаже сиромашнима. Тако су били моћна снага отпора Пиночеовој диктатури у Чилеу, а Елдер де Камара, кога су прозвали „црвени бискуп“, рекао је бразилским генералима који су завели тоталитарни режим да се: „Против комунизма боре фашизмом“.
Утицаја на латинскоамеричке бискупе и цркве у неким земљама је имала и „теологија ослобођења“ која је осмишљена на католичком универзитету у Лувену, у Белгији, а која је снажно проповедала хришћанство као заједништво и помоћ свим људима, нарочито сиромашнима.
„Црвени бискуп“ Елдер де Камара је био један од поборника „теологије ослобођења“, а о латинскоамеричким језуитима је добро свједочење и филм Мисија, с Робертом де Ниром и Џеремијем Ајронсом.
Папа Фрањо је, ако се све ово има на уму, логично подсјетио на оно што су апостоли, односно свештеници, чинили у другом и трећем веку помажући сиромашне, и захтјевао да се обустави „духовни Алцхајмер“ и „шизофренија раскоши“ у којој живе кардинали у Ватикану… Резултат је био то да су кардинали престали да носе луксузне одежде и златне крстове замјенили крстовима од калаја.
Хорхе Бергољо је поручио да католички великодостојници морају превасходно имати духовност и „живјети као пастири уз воњ оваца“. Он је кренуо у темељну обнову ватиканске владе, Курије, и како је то описао шпански лист „Паис“: „Вукови су поново на путу у Ватикан…и папа је сад окружен вуковима“.
Отпор међу кардиналима и структурама Ватикана је огроман и чак је званични ватикански лист „Осерваторе романо“ то упоредио с отпором тих „вукова“ претходном папи Бенедикту кад је такође покушао да изврши реформу.
Владимир Путин и Франциско
Много важније је, међутим, то што је аргентински папа сад ангажовао и велике међународне ревизорске куће да изврше анализу у тешким скандалима корупције, прања новца и проневера уздрманом Заводу за вјерска дјела (ИОР), познатијем као Ватиканска банка, чији се капитал мјери милијардама евра. Судски поступци су већ покренути, а неколико хиљада рачуна у Заводу за вјерска дјела је блокирано.
Папа Фрањо у својој енциклици „Радости јеванђеља“ објашњава да растућа неједнакост ствара „друштво социјалног гријеха, док је незапосленост посљедица свјетског избора и економског система који води у трагедију и има у средишту лажног бога, бога званог новац“.
Извор: Глас Српске
