Француска је ушла у рецесију након што је у првом тромесечју текуће године забиљежила пад бруто друштвеног производа за 0,2 одсто, док је у исто вријеме Њемачка, највећа европска економија, забиљежила анемичан раст.
Француска је у рецесији пошто је њен БДП опао у току посљедња два узастопна квартала. Француска влада је, међутим, потврдила прогнозу раста од 0,1 одсто за 2013, упркос негативном резултату у првом тромесечју, очекујући позитивни преокрет у другој половини године.
У Француској је рекордна стопа незапослености и веома је лоше пословно и потрошачко повјерење.
Француска се, уз Њемачку сматра земљом с најјачом економијом и једном од најстабилнијих чланица Европске уније.
Међутим, да ни Њемачкој не иде најбоље показују подаци да је БДП ове земље порастао за само 0,1 одсто у периоду јануар-март.
Aналитичари су очекивали снажнији опоравак од 0,3 одсто послије успоравања од 0,7 одсто у посљедњем кварталу 2012. године, показују прелиминарни подаци њемачке канцеларије за статистику Дестатис, преносе агенције.
– Екстремно хладни временски услови су у највећој мјери криви за слаб раст са почетка године. Према нашим подацима, једини позитивни импулс су домаћинства која су почетком године повећала потрошњу – наводи се у саопштењу Дестатиса и додаје да су у области спољне трговине, увоз и извоз значајно смањени.
За разлику од већине својих сусједа, Њемачка је била поштеђена најтежих посљедица дужничке кризе, иако је њен раст знатно успорио крајем прошле године.
Европска Служба за статистику (Евростат) саопштила је јуче да је економија еврозоне забиљежила пад у шестом кварталу заредом, што је најдужа рецесија од 1995. године.
У саопштењу се наводи да је економија еврозоне у периоду од јануара до марта била смањена за 0,2 одсто.
Барозо
Предсједник Европске комисије Жозе Мануел Барозо изјавио је да Француска мора представити поуздан програм структурних реформи, јер најновији подаци говоре да је друга највећа европска економија склизнула у рецесију.
Барозо је рекао да Француска мора спровести реформе, уколико жели да од Европске уније добије додатне двије године за свођење буџетског дефицита на границу од три одсто БДП-а, као што је раније обећала.
