Скандал око највећег европског аутомобилског клуба АДАЦ се шири. Као најкредибилнија инстанца аутомобилског света, АДАЦ је годинама варао јавност приликом проглашења аута године. Многи произвођачи су вратили награде.
АДАЦ је без сумње максимално поуздана помоћ на путу. Али, немачки аутомобилски клуб са 19 милиона чланова је одавно проширио своју делатност и постао нека врста максимално кредибилне организације за тестирање аутомобила, путева, тунела, аеродрома и других објеката и производа, за безбедност у саобраћају, савете возачима и слично. Валидност самог тестирања никада није довођена у питање, а АДАЦ је стално износио дугачке листе критеријума којима се руководио – обраћајући посебну пажњу на безбедност. Сада се испоставило да је приликом тестирања аутомобила овај клуб радио у спрези са ауто-индустријом и лажирао податке који су милионима возача служили као оријентација при куповини возила. Шеф АДАЦ Петер Мајер одмах је поднео оставку. Ево коментара из немачких дневних листова.
Фленсбургер тагеблат (Фленсбург): „Дифузна слика (преваре) претвара се у сазнање да је у Минхену седело коло старије господе која су у својим клупским столицама радили шта су хтели и како су хтели – најчешће у сопствену корист. Када је притисак јавности постао прејак и када су схватили да ће морати да одговарају на превише незгодних питања, председник клуба је жртвован. Све друго је остало по старом“.
Вестдојче цајтунг (Диселдорф): „И то сада треба да буде крај приче? Председник је поднео оставку, и сада ће све бити како треба у АДАЦ? Ни случајно. То што је Петер Мајер отишао, није крај пропасти. То је само једна етапа на путу ка њој. Аутомобилски клуб је манипулисао избором за аутомобил године, фалсификовао број учесника у анкети, И на крају мењао и редослед пласмана. Тешко је поверовати да ће овај клуб икада више постати оно што је био: поуздани пратилац на свим путевима. Лакше је од тога замислити возачки живот без АДАЦ“.
Бадише нојесте нахрихтен (Карлсруе): „Године великог раста и милионски послови многобројних фирми које су радиле као огранци АДАЦ проузроковали су неку врсту закречавања артерија великог концерна. У систему је свима ишло добро – између осталог и због тога што је клупска демократија имала бонсаи-размере: нормални чланови који су плаћали чланарину не могу да разазнају на који начин су уопште имали утицај на догађања у клубу. Карактеристично за такву интерну демократију је и то што се нико из руководства јаких провинцијских АДАЦ-кнежева протеклих недеља није заложио за реформе и показао као будан и критичан дух…“
Ноје таг (Вајден): „Нека радикална мера је била потребна, али оставка председника клуба није од велике помоћи. АДАЦ мора да се ослободи комерцијализације, да успостави транспарентност и да се врати својим коренима: да помаже возачима. Стално се заборавља да је АДАЦ удружење а не акционарско друштво. Тај статус сада проверава и суд. Понашање босова потврђује неопходност те контроле.“
Фраје пресе (Кемниц): „Произвођачи аутомобиле сада чине оно што се од њих и очекивало: враћају признања која су добили од АДАЦ. То је логична последица афере. Ко би сада уопште још хтео да се кити таквим перјем? некада цењени трофеј се претворио у своју супротност. Без обзира на то, медијски ефектно враћање награда коме су сада прибегли произвођачи аутомобила, неће их ослободити обавезе да одговоре на болна питања.“
Извор: Дојче веле
