Сведочанство очевица из Донбаса, ситуација у Луганској Републици, о уништавању инфраструктуре, о ћутању италијанских медија…
Бертолази Елизео (Bertolasi Eliseo) је очевидац догађаја у Донбасу, антрополог, стручњак за Украјину.
Срушене школе, храмови и болнице – такав је данас жалосни пејзаж многих градова у Донбасу. Како људи живе међу рушевинама? Експлозије пројектила који лете ка становништву и уништавају инфраструктуру Донбаса, чују се у самом центру Европе, али италијанска штампа о томе ћути. Да бисмо разјаснили ситуацију повезали смо се с Елизеом Бертолазијем, италијанским антропологом, сарадником Више школе за геополитику и сродне науке.
Назвали смо га телефоном у Донбас и ево шта је он испричао налазећи се на лицу места догађаја.
Елизео, где си сад?
Добар дан свима. Тренутно се налазим у Доњецку, стигао сам синоћ касно. Сад се спремам да изађем у град, да видим како људи живе.
У Донбасу си већ неколико дана, шта си успео да видиш?
Заиста, стигао сам пре неколико дана и већ сам обишао неке градове у Луганској области. Био сам у самом Луганску, Првомајску и у Новосветловки, то су градови на десетак километара од Луганска.
И каква је тамо ситуација? Да ли има пушкарања или стране поштују примирје?
15. децембра поподне, кад сам био у Луганску, слушао сам артиљеријску паљбу око сат времена. Јасно је да људи желе да мир наступи што је могуће пре, али не верују у то да ће се рат брзо завршити. Дакле, како људи живе? У Луганску наизглед живот помало почиње да иде својим током, а у селима је лоше: све је уништено, а напољу је зима. Људи углавном живе од хуманитарне помоћи која долази из Москве. Знамо да је Кијев обуставио исплату пензија и социјалне помоћи, зато козаци из хуманитарног батаљона отварају места на којима деле помоћ, где се могу добити храна и лекови, и труде се да на сваки начин подрже становнике измучене ратом. Код њих долазе старци, жене, деца…
Стиче се утисак да цела земља живи у режиму мобилизације, сви се труде да помогну колико могу. Људи су сложни и помажу једни другима на сваки начин.
А каква је ситуација на селу? Да ли становници села излазе напоље? Како уопште протиче дан човека који живи у рату у потпуно разрушеном граду?
У Првомајску и Новосветловки напољу скоро да нема људи, после почетка борбених дејстава већина је пожурила да се сакрије с друге стране границе, у Русији. Остали су углавном старци и инвалиди који се тешко крећу. Сви они живе у потпуној беди и свакодневно чекају помоћ од козака. У Новосветловки сам посетио локалну болницу, тачније, оно што је од ње остало. Лекар с којим сам разговарао је плакао кад ми је причао шта се десило. Пут који пролази кроз насеље мештани називају «путем живота». Овај друм спаја Луганск и Русију. Захваљујући томе многи становници Луганска су успели да се сакрију у Русији и управо овим друмом сад стиже хуманитарна помоћ из Москве.
Прошлог лета је украјинска војска покушала да затвори друм и опколила је насеље са свих страна. Затим су у извесном тренутку снаге ДНР прешле у контранапад и потиснуле војску из Кијева. Саобраћај на друму се наставио. Опсада Новосветловке је трајала месец дана. Ужасно је оно што сам овде видео: болница, школа, дом културе, водовод – све, буквално све је уништено. Чак су и у цркву пуцали!
Нису поштедели ни цркву, ни школу, ни болницу… Како си се осећао гледајући све то?
То се речима не може изразити. Осећао сам се ужасно. Замислите: у италијанској штампи о овом рату нема ни речи, а одавде до Италије има само три сата лета. Како је то могуће? Градови, инсталације – све је уништено, људе бомбардују, а о томе нема ни речи. У болници у којој сам био срушена су читава одељења, тамо једноставно ништа није остало. Болница је претворена у амбуланту. Лекар који је плакао кад је разговарао са мном преклињао ме је да одем у Италију и да замолим за помоћ, да им се пошаљу опрема и лекови. То је оно што сам видео.
Нису поштедели ни цркву, ни школу, ни болницу… / © Фото: РИА Новости
Хајде да ставимо тачку изнад „i“,зато што новинари често говоре погрешне ствари. Из ког правца је тачно била отворена ватра? Шта кажу становници после пуцњаве?
Новосветловка се налази на друму који је затворила украјинска војска. Сва разарања су дело украјинских војника. Мештани ипак кажу да су много гори батаљони Националне гарде који су једноставно немилосрдни према становништву. Такве су чињенице. Кад ми неко каже да браниоци Луганска сами пуцају у себе како би пребацили кривицу на Кијев мени је то смешно. Нека они који верују у те приче сами дођу на лице места и нека виде шта се тамо дешава.
Извор: Глас Русије / Татјана Санти
