Лондон – Вилијам Лејџ, десети гроф од Дартмаута, (Villiam Legge, 10th Earl of Dartmouth), који воли да га други једноставно зову Вилијам Дартмаут, изазвао је недавно велико интересовање у Србији, али и широм Европе, када је на заседању Европског парламента у Стразбуру, као члан евроскептичне Британске странке за независност, затражио да се питање пријема наше земље у ЕУ одложи све до – 3000. године.
Било је у овим речима и лошег укуса, за нас не баш увек разумљивог, британског хумора, али и мучне чињенице да ЕУ не зна шта ће ни сама са собом, без обзира на минорни значај политичке струје коју Дартмаут апредставља.
Многи су у Дартмаутовом иступу видели и демонстрацију супериорности западних земаља над малим државама с истока Европе. Полубрат бивше британске принцезе, син грофице Рејн Спенсер, рођене Мек Коркодејл и маћехе леди Дајане, у ексклузивном интервјуу за „Новости“ истиче, међутим, да је у његовом обраћању било свега само не спрдње.
Због чега сте Србији предвидели баш 3000. годину?
Противимо се томе да још држава улази у ЕУ. То је политика моје странке. Противили смо се 2004. да уђу Пољска, Кипар, Мађарска, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Чешка… Противили смо се да 2007. уђу Бугарска и Румунија. Сада се противимо уласку Хрватске. И наставићемо да се противимо. Не само због Србије, већ и због БиХ, Македоније, Црне Горе, Турске и осталих. Не циљамо, дакле, само Србију. То је наша општа политика.
Зашто се толико противите даљем проширењу Уније?
Први разлог је зато што се Велика Британија суочава с диспропорционално великим захтевима имиграције. А биће још горе, кад нова проширења ступе на снагу и кад још више земаља буде ушло у ЕУ. Енглеска је пренасељена. Србија има површину од око 60 процената територије Енглеске, са свега седам милиона становника. Енглеска, с готово двоструко већом територијом, има 50 милиона. Поставите ствари у супротном смеру: када би Србија била насељена колико и Енглеска, не би имала седам, већ 30 милиона становника. Између 1997. и 2007. године, имиграција је код нас порасла за чак 4,4 милиона. Тренутно, у Енглеску сваке године уђе више људи него што их је укупно ушло у периоду од 1066. до 1950! Ми, једноставно, немамо више простора.
Неће, ваљда, баш сви сада из Србије и других земаља кандидата за чланство у ЕУ да похрле да живе у Енглеској? Можемо ми и да допринесемо развоју Уније…
Други разлог нашег противљења проширењу је што велики новац из буџета Уније одлази на такозване кохезионе фондове. Неке земље попуњавају ове фондове, друге их користе. Велика Британија масовно учествује у њиховом попуњавању, да би субвенционисала грађане других држава. А наш народ тренутно пати. За нас, он би требало да буде на првом месту. Не мислим, заиста, да је проширење у британском националном интересу и у интересу народа који ме је изабрао. Када би ушла у ЕУ, Србији би требало да се дају велике суме. Исто тако сматрам да их не би требало дати било којој другој земљи. Није нам потребно да даље плаћамо, и то је веома једноставно. Али постоје друге политичке партије у нашој земљи које подржавају даља проширења, укључујћи, нажалост, и владајућу коалицију.
Зар ви, ионако, не намеравате да изведете Велику Британију из ЕУ? Зашто не пустите друге да уђу?
Веома добро питање. Зашто да не, кад ми изађемо из Уније, можете слободно да заузмете наше место!
Није ли то, све, ипак, помало одраз западног егоизма и ароганције према земљама с истока Европе?
Не могу да говорим у име других земаља. Мислим да су друге чланице повољно расположене по питању уласка Србије у ЕУ. Могу само да говорим о нама. Као што сам рекао, реч је, пре свега, о томе што имамо велики притисак на наше школе, болнице, стамбени сектор. Верујемо, и имамо пуно право да верујемо, да ће, када још више људи буде дошло, ситуација, која је ионако тешка, постати много гора.
Посматрате нас као терет, а можемо да будемо и те како корисни. Недавно је, тако, обележен 27. март, када је српски народ масовно протестовао против Тројног пакта. Дуго се мислило да је то било спонтано окупљање, а сада се појављују гласови да је све, у ствари, организовала британска тајна служба, да би нас увукла у рат…
Хоћете ли да кажете да имамо моралне обавезе према Србији? У том случају, имамо моралне обавезе и према другим земљама, као што су, на пример, државе бившег Совјетског Савеза, које су такође биле наши савезници током Другог светског рата. Желео бих да честитам српском народу и искажем му сву своју захвалност и поштовање за оно што сте урадили 1941. године и током Другог светског рата. Али то не значи да ми у нашој партији сматрамо да је добра идеја да Србија уђе у ЕУ.
Да ли је, на крају, лоше, или добро за Србију, то што јој се, по вама, пружа прилика уласка у ЕУ тек за хиљаду година?
Сви смо очевици онога што се тренутно дешава с Кипром. Хтео бих да скренем пажњу вашим читаоцима да је услов постављен од ЕУ да се као монета прихвати евро. Тренутни подаци показују да је стопа незапослености у Србији око 25 одсто. Ако уђете у ЕУ, на основу чињеница које показују шта се тренутно дешава другима, можете да очекујете да ће се незапосленост удвостручити.
Ваша интервенција у Европском парламенту је, дакле, била добра за Србију?
Добра вест је то што нисте у еврозони.
Зашто, онда, после свега, Велика Британија хитно не изађе из ЕУ?
Странка за независност није део садашње владе у Великој Британији. Нисам премијер. То питање би, дакле, требало да поставите Дејвиду Камерону.
Хоће ли вам се ускоро пружити прилика да можда ви водите британску владу?
Мислим да смо то свакако заслужили!
Британска независна независна партија има 11 од укупно 73 посланичких места Велике Британије у Европском парламенту. Предводи је Најџел Фариџ. Према најновијим испитивањима јавног мњења, у фокусу најављеног референдума Велике Британије за излазак из ЕУ, тренутно уживају подршку чак 17 одсто грађана.
Колико дуг живот предвиђате Европској унији?
Био бих много срећнији да сте ме питали колико дуго ће преживети еврозона. Одговор на то питање је много предвидљивији. А ЕУ ће, сама по себи, увек бити нека врста трговинског удружења европских земаља. И, то је нешто за шта се наша партија залаже. За слободну трговинску зону. Али ми се противимо политичкој унији. И оно што није дугог живота, то је управо Европа као политички концепт. А ако не може да функционише политичка унија, не може онда ни монетарна.
И, колико дуго ће опстати евро?
Мислим да ће се еврозона распасти у следећих три до пет година. За обичан свет је прилично застрашујућа идеја да део њихове имовине може да буде конфискован, што се тренутно дешава с кипарским банкама. Не разумем како може да постоји банкарска унија с контролом капитала? Не можемо да узимамо ваш капитал и руинирамо вашу земљу. Не може се узимати капитал из једне државе да би се преселио у другу. Зато, ако могу да дам било какав савет српском народу, он би гласио: останите ван ЕУ.
Шта су, по вашем мишљењу, главни недостаци ЕУ?
Неизабрана бирократија доноси све одлуке. Људи из различитих делова света, нарочито у вашем региону, поднели су многе жртве да би се истргли из окова комунизма. Чак је и југословенски комунизам, ипак, био комунизам. Ако уђете у ЕУ, поново ћете се наћи у канџама шакала. На много начина.
Пут до ЕУ за Србију је везан с питањем Косова. Имају ли Срби на Косову, бар, право на аутономију, онако као што је имају други народи у Европи, и као што је она својевремено дата Косову унутар Србије?
Саучествујем са Србима на Косову. Сматрам да се ЕУ лоше понела према њима. Свестан са проблема Срба на Косову, као што сам свестан проблема других мањина у осталим деловима света. Лично, гајим дивљење према српској култури и култури Српске православне цркве.
Каква би, на крају, била ваша порука Србима?
Негујте и чувајте ваш суверенитет, као што сте то увек радили. Немојте да дозволите професионалним политичарима да вам га одузму.