ЕКСПЕРТИ: Наредни месеци биће веома тешки за еврозону
Криза еврозоне.
ЕВРОЗОНА ИСЦРПЕЛА СВЕ МОГУЋНОСТИ ПОЛИТИКЕ „ЧВРСТЕ ЕКОНОМИЈЕ“
- Сада пословни свет долази до закључка да је политика чврсте економије коју заступа Немачка, исцрпљена. Марио Драги ово разуме и зато је на брзину је смањио референтну каматну стопу за евро, покушавајући да појача притисак на политичаре да измене модел изласка зоне евра из економске и финансијске кризе“ – наглашава европски аналитичар Винсент Курсел
- Стручњаци се слажу да ће у наредним месецима доћи до суштинског смањења курса евра и да ће Европска унија морати да копира дејства америчких Федералних резерви и да изађе са својим програмом „количинског лабављења“
Крупне потресе на тржиштима изазвала је одлука Савета директора Европске централне банке (ЕЦБ) да са 0,50 на 0,25 одсто смањи референтну каматну стопу. Главни индекси водећих робних берзи у ЕУ пали су, а пао је и обрачунски курс евра.
За многе у пословном свету, смањење каматне стопе било је потпуно неочекивано. Већина је сматрала да ће камату на евро ЕЦБ смањити у децембру ове године.
Али, најновије ванредне мере ЕЦБ тржиште је доживело као показатељ тешког стања у економији зоне евра.
„Еврозона је на прагу дефлације, а сам шеф ЕЦБ Марио Драги разуме сву опасност створеног стања. Штавише, Савет директора Европске централне банке, по свему судећи, зна нешто више о стању економије у зони евра, нешто што засад није познато ни пословним круговима“ – примећује сарадник Лондонске берзе Ентони Пирсон.
Нову напетост у Европској унији изазвало је објављивање података да су потрошачке цене у октобру ове године порасле за 0,7 одсто. Док су у Грчкој потрошачке цене пале за 2 одсто на годишњем нивоу.
Садашња реална претња дефлације, резултат је политике чврсте економије и смањења државних расхода које реализује Немачка с циљем да реши проблеме еврозоне. Због таквог четворогодишњег курса, имамо пад унутрашње тражње у економски слабије развијеним земљама зоне евра“ – наглашава сарадник британске банке HSBC (Ејџ ес би си).
„На основу прорачуна Европске комисије, политика чврсте економије довела је у Грчкој, у периоду 2011-2013. године, до губитка произведене робе и услуга готово за 18 посто од годишњег БДП. За Шпанију је тај проценат 9,7 одсто, Француску – 9,1, Ирску – 8,1, а и за Немачку чак 8,1 одсто“ – истичу лондонске новине Фајненшл тајмс.
У октобарском извештају Међународног монетарног фонда оцењује се да су велика отпуштања допринела расту продуктивности рада у државама еврозоне, а нагли пад унутрашње потрошачке тражње смањио је потребу за увозом. Ово последње се позитивно одразило на дефицит спољно-трговинских биланса тих земаља. Али, контраефекат ових промена било је вишеструко погоршање ситуације на тржишту рада и повећање проблема незапослености, као и економски пад због одсуства неопходног нивоа тражње на унутрашњим тржиштима периферних земаља еврозоне, истичу експерти ММФ-а.
„Због тога се Европска унија налази пред нарастајућом дефлацијом, масовном незапосленошћу, високом зависношћу од извозних сектора, са надањима да ће се повећати тражња за робом и услугама ЕУ ван њених граница“ – примећује Фајненшл тајмс“.
„Сада пословни свет долази до закључка да је политика чврсте економије коју заступа Немачка, исцрпљена. Марио Драги ово разуме и зато је на брзину је смањио референтну каматну стопу за евро, покушавајући да појача притисак на политичаре да измене модел изласка зоне евра из економске и финансијске кризе“ – каже европски аналитичар Винсент Курсел.
„Наредни месеци биће веома тешки за зону евра“ – истакао је он.
Стручњаци сматрају да је смањењем референтне каматне стопе за евро до 0,25 одсто, ЕЦБ практички искористила класичне инструменте монетарне политике за стимулисање економског раста. Ако се конјунктура у зони евра погоршава, онда ЕЦБ треба да прибегне егзотичним методама подршке економији, укључујући и увођење негативне камате за банкарске депозите, да у своје активе сакупи нове врсте државних обвезница и одобрава кредите банкама за неликвидне хартије од вредности.
„Не искључујемо могућност да буде донесен пакет за стимулисање привреде у еврозони. Све говори да ће Европска унија морати да копира дејства америчких Федералних резерви и да изађе са својим програмом количинског лабављења“.
Генерално, стручњаци се слажу да ће у наредним месецима доћи до суштинског смањења курса евра.
(ИТАР-ТАСС)
