Вашингтон – Кад је „Џеј Пи Морган чејз”, највећа америчка банка и мултинационална компанија са 259.000 запослених и годишњим прометом од 97 милијарди долара, као свог консултанта у Кини ангажовала фирму са само двоје запослених чија је директорка била 32-годишња Лили Чанг, многима се то чинило чудним, поготово што је уговор предвиђао да ће овај мало познати партнер бити плаћен са 900.000 долара годишње.
Нејасноће су отклоњене тек сада, осам година касније, кад је откривено да је Лили Чанг званични (од државе одобрен) псеудоним Вен Ручан, ћерке јединице Вен Ђијабаоа, тадашњег премијера Кине, у чијој је надлежности био и надзор кинеске економије и њених финансијских институција.
Ово у истраживачком чланку износи „Њујорк тајмс” настављајући тиме серију о пракси запошљавања родбине моћника не само у Кини, него и у још неким земљама Азије.
Потомци кинеских функционера добијају званична алтернативна имена, и одговарајућа лична документа, да би сачували своју приватност кад студирају у иностранству.
Ћерка Вен Ђијабаоа је као Лили Чанг у Америци студирала на универзитету државе Делавер, где је дипломирала 1998, али је алијас користила и потом, када је живела у луксузној згради на Менхетнуи неко време била запослена на Волстриту. Имена се није одрекла ни када је, са дугогодишњом пријатељицом породице, основала фирму „Фулмарк консалтинг” која је уговорила поменути посао са највећом америчком банком.
„Њујорк тајмс” наводи да није успео да утврди да ли је Вен Ђијабао (премијер 2003-13) знао за ћеркин ангажман, али је непобитна чињеница да је „Џеј Пи Моргану” у Кини кренуло: постао је јемац и партнер у неколико лукративних послова са државним корпорацијама, а између осталих и са државном компанијом за изградњу железница.
Лили Чанг или Вен Ручан, која данас има 40 година, није једина од синова и кћери кинеске елите која је закључила добар уговор са америчким партнером. „Кнежевићи”, како су ословљавани на Западу, тражени су не само на Волстриту, али пословање са њима је увек „на ивици”.
У САД постоји закон који америчким компанијама забрањује подмићивање у иностранству зарад прибављања или очувања послова, који је донет још 1997. По том закону, нека америчка фирма не може неком у земљи у којој послује да поклони било шта „од вредности” да би стекла неку предност, а Министарство правде последњих година појам „корупције” тумачи доста широко, не само као чин, него и као намеру.
У „Џеј Пи Моргану” је у сврху примене тог закона 2006. сачињен посебан програм адекватно назван „Синови и кћери”, али он је изгледа био само покриће за праксу специјалних аранжмана прављених не само у Кини.
Две службе владе САД – Министарство правде и Комисија за за берзу и вредносне папире – покренуле су истрагу о могућој корупцији од стране ове корпорације и приликом запошљавања у Јужној Кореји, Сингапуру и Индији.
Против банке није поднета ниједна кривична пријава и верује се да се она осигурала: да су локалне аранжмане правиле њене пословнице, без формалног (у писаној форми) одобрења њујоршке централе.
