Москва – Русији је Косово важно јер је важно Србији, каже за „Новости“ генерал Леонид Решетников, директор Руског института за стратешка истраживања. Институт за стратешка истраживања једна је од најважнијих информативно-аналитичких полуга федералних власти Русије. Еминентни руски стручњаци (њих 180) задужени су за пројектовање и „креирање“ стратегије и политике Русије, нарочито у сфери националне безбедности.
„Што се тиче сарадње РИСИ с Путином, наша аналитичка продукција доприноси раду свих кључних руских служби, од администрације председника, Министарства спољних послова, служби одговорних за безбедност Русије, али и до крупних корпорација као што су ‘Гаспром’, ‘Олимпстро’“, објашњава Решетников.
Доктор историје и један од највећих руских познавалаца Балкана уверен је да Србија искрено жели мир на Балкану, о чему сведоче и настојања да уђе у преговоре са привременим органима власти у Приштини. Решетников наглашава да „у геополитичком смислу Балкан је изузетно важан. Али колико је Балкан историјска, верска, културолошка спона, толико може да буде и зона раскола“. Решетников сматра да се „суровој балканској транзицији још не назире крај, а проблем Косова и напетост осећа цела Европа“.
„Србија је своју позицију прецизирала Платформом о Косову и Метохији и од ње не може и не треба да одступи“, каже Решетников.
„Русија подржава настојања Београда да се борба за очување Косова мора водити у оквиру међународног права. Решење питања Косова могуће је само у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН , што је потврдио и председник Томислав Николић у Бриселу на почетку преговора Београда и Приштине. Само дијалогом се може ићи у правцу постизања заједничког решења. Отварање представништва косовских Албанаца у Београду је неизбежно, а помаже и оперативном решавању свих питања везаних за КиМ. Неопходно је, међутим, да и статус тог представништва буде у складу са Резолуцијом, уз поштовање договора. Иако ОУН последњих година губи свој ауторитет, немамо другу алтернативу.“
Око решавања статуса Косова у Србији се ствара атмосфера повећаних очекивања о улози Русије. Чује се, међутим, да се та очекивања нису претворила у снажнију политичку подршку?
За мене је готово несхватљиво такво мишљење. Русија је више пута изјавила да неће признати Косово пре него што га Србија призна. И ми се држимо тог става. О каквој још политичкој подршци можемо говорити? Ако неке снаге у Србији очекују да ће Русија утицати на српско руководство, које се често није понашало патриотски, онда ћу „разбити“ таква очекивања. Руси не могу и не треба да буду веће патриоте од самих Срба.
Свет доживљава дубоку трансформацију и више нема доминације једне земље. Једнострано деловање дестабилизује свет, изазива трку у наоружању и тензије у међуцивилизацијским односима. Шта су спољно-политички приоритети Русије?
Русија је одустала од идеје једностраног противљења САД, као светског хегемона. Имали смо прилику да се уверимо да се двополарни модел уређења света није одржао, као и трка у наоружању, а на крају крајева, атлантска цивилизација је показала погубне резултате. Залажемо се за мултилатерални развитак човечанства.
Ми смо за вишеполарни свет, за свестрани развој у којем Русија одређује пут тог развоја, које је председник Путин прокламовао као „евроазијски“. Саставни део тог савеза може бити, верујем и да хоће, савез православних словенских народа. Русија и Србија – део су јединствене православне цивилизације, имамо исти духовни и културни код. Ми смо принуђени на заједничку будућност, свидело се то тзв. пријатељима Србије на Западу или не.
Како оцењујете промене у Србији?
Реформе из двехиљадитих биле су за Србију катастрофалне. Било би боље говорити не о реформама већ о свесном, планском рушењу националне економије. Зато, кад је у предизборној кампање Томислав Николић говорио о борби са олигарсима, чак помињући као могућност и „реприватизацију“, то је звучало логично и разумно. Међутим, још се не примећују никакве озбиљније структуралне измене у привреди Србије. Напротив, како показују анализе српских и западних медија, у кабинету господина Николића није мало оних који су, изгледа, у блиској вези са тим истим тајкунима.
Односи Русије и Србије, чини се, улазе у нову фазу, која није заснована само на блискости језика, традиција, култура и вери већ на економским интересима. Колико је важна економска сарадња двеју земаља?
Пре месец дана, Русија и Србија су уговориле наменски кредит у вредности од милијарду долара за обнављање српских железница. То није први кредит који је Русија омогућила Србији, а по свему судећи не и последњи. У ситуацији хроничног буџетског дефицита који преживљава Србија, таква финансијска помоћ је, можда, и више него политичка подршка у ужем смислу. Желим, такође, да нагласим да српских производа, пре свега прехрамбених, у Русији нема много. А и оних којих има, нису увек доброг квалитета. Српски произвођачи морају активније да се пробијају на руско тржиште.
Где је Србија у будућем распореду геополитичких снага?
Нама у Русији није најјаснија огромна жеља већег дела српског политичког естаблишмента да по сваку цену постану члан Европске уније. Да ли Србију у европској породици чека бар нешто лепо? Какву улогу Србија може да игра у јединственој Европи? Очигледно је да ће најконкурентније гране српске привреде бити разрушене, јер никоме у Европи нису неопходни – конкуренти. Ти процеси нису нови, они се одвијају већ десет година. Приступање ЕУ многе асоцира на могућност безвизног кретања у шенгенској зони, али Бугарска и Румунија показују да и са тим може бити проблема. Европска унија пуца по свим шавовима, а упорна жеља српске владе, укључујући и председника Николића да уђе у ЕУ, личи ми на покушај да се укрца на брод који тоне.
Шта мислите о раду суда за ратне злочине у Хагу из којих су ослобођена два хрватска генерала, а и Рамуш Харадинај, бивши лидер ОВК?
После пуштања на слободу Готовине и Маркача, као и Харадинаја, Хашки суд је себе коначно и дефинитивно искомпромитовао. Какав је то суд који пушта на слободу војне преступнике, генерале и војне заповеднике чије су руке до лаката у крви? Притом, тај исти суд већ девет година не може да пресуди Војиславу Шешељу. Шешељ се, истина, сликао са „калашњиковим“ у рукама на рушевинама Вуковара, али очигледно је да је то исценирана фотографија. Не оправдавам, наравно, позирање са аутоматском пушком с рушевинама у позадини, али ако је Шешељ у нечему крив, то је поигравање са судијама, „узнемиравање умова“, а не за убиства и пљачку. О трагичном крају Слободана Милошевичћа да и не говорим. Хашки трибунал данас је апсурд србомрзачке фарсе. Уместо Хашког суда мора бити формирана нова структура која би могла да суди не према речима, него према делима.
Да ли је завршена декомпозиција Балкан? Може ли Балкан бити враћен балканским народима? Да ли су цивилизатори Балкана заправо његови освајачи?
Народ Србије би морао да се тргне из либерално-мондијалистичке хипнозе и схвати: ко је, са ким је и шта заправо жели. Тада, и само тада, може се говорити о враћању Балкана балканским народима и избављењу од самопроглашених цивилизатора.
Тајна Путиновог успеха
Близак сте сарадник председника Путина, који ужива велике симпатије српске јавности. Какво је искуство сарађивати са њим и шта је, према вашем мишљењу, тајна његовог планетарног успеха?
Тајна је у његовој енергичности и искрености. Председник Путин се не устручава да покаже своја осећања и да ствари назове правим именом. Путин је и младолик, спортског духа. А на Балкану се увек ценила мушкост, снага и самопоуздање. Отуда толико његових поштовалаца. Најважније је, свакако, што је Путин прави државник. Таквих је у свету мало, а у Европи их практично и нема. Тамо углавном видимо чиновнике „средње класе“.
„Арапско пролеће“
Са колико пажње Русија прати догађаје у региону Блиског и Средњег истока и како ће се окончати сиријски сукоб? – Сиријски конфликт далеко је од краја. Учешће Русије у решавању сиријске кризе је у њеном залагању да се укључе све стране у конфликту, на међународном нивоу, и да њихове позиције буду уважене. Русија се активно супротставља демонизацији режима Башира ел Асада, и поред свих видљивих проблема и грешака. У Сирији је грађански рат а у њему, по правилу, нема апсолутне истине и апсолутних криваца. Управо из тих разлога неопходно је активно учешће међународне заједнице у покушају регулисања сиријске кризе, а не из вулгарног дељења на добре и лоше, као у холивудским акционим филмовима.
