И док Европска унија саопштењима и преко друштвених мрежа не крије подршку опозиционим лидерима у Украјини, а САД чак разматрају и увођење санкција украјинској власти, руски министар спољних послова Сергеј Лавров сматра да је таква подршка неких западноевропских влада „непристојна“, као и да је већина дешавања у украјинској престоници „стимулисана“ из иностранства.

Виталиј Кличко

Иако није рекао на кога тачно мисли, светски медији подсећају да су помоћница америчког државног секретара Викторија Нуланд, тадашњи шеф немачке дипломатије Гидо Вестервеле и висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, посетили прошлог децембра демонстранте у Кијеву. „Више бисмо волели да се неке наше европске колеге нису понеле тако нехајно када је у питању украјинска криза“, рекао је Лавров, додајући да је то „једноставно непристојно“. Иако су досад протести углавном били мирни, разлог за ескалацију насиља су недавно донети закони којима се пооштравају казне за учеснике демонстрација. У кијевску болницу је примљено 80 полицајаца, а ухапшена су 32 демонстранта, саопштило је Министарство унутрашњих послова. Према најавама локалних медија, око 13 ухапшених могли би да се суоче са 15 година затвора због изазивања „масовних нереда“. Сукоби се дешавају у једној ограниченој зони у центру Кијева, у близини главног протестног логора на Тргу независности. Према тврдњама дописника Би-Би-Сија из Кијева, ниједан украјински политичар засад није у стању да заустави насиље.

Два главна опозициона лидера – бивши боксерски шампион Виталиј Кличко и Арсениј Јачењук, осудили су насилне протесте, за које неки криве мало познату десничарску групу „Десни сектор“. Кличко је оптужио државу да плаћа разбојнике да протесте претворе у насиље како би власт могла да прогласи ванредно стање. Председник Јанукович је изјавио да је спреман да преговара са опозицијом и најавио формирање комисије за окончање кризе, коју ће чинити чланови председништва, владе и опозиције.

Иначе, новим законима предвиђена је казна затвора до 15 дана за постављање шатора или бина на јавним местима без одобрења власти. Другим законима предвиђене су затворске казне до пет година за особе које блокирају државне зграде, као и казне за оне који демонстрирају маскирани или с кацигом на глави или протестују у поворкама возила.

Извор: Данас