Министри финансија еврогрупе и кипарске власти постигли су касно синоћ договор о пакету помоћи за Кипар након драматичне бриселске седнице која је више пута одлагана.
Кипарски предсједник Никос Анастасиадес прихватио је 10 милијарди евра вриједан пакет помоћи Европске централне банке, уз обавезу да Кипар реструктуира своје двије највеће банке, при чему ће највише страдати они који на рачунима имају више од 100.000 евра.
Током драматичне сједнице Министарског савјета која се завршила нешто послије два ујутро, Анастасиадес је, према извјештајима више агенција, неколико пута пријетио да ће радије дати оставку него пристати на мјере којима би угрозио статус Кипра као пореског раја и оф-шор зоне за претежно руске клијенте.
Суочен са прijетњом да би Кипар већ данас или сутра могао бити искључен из еврозоне, кипарски педсjедник је пристао на услове које је поставила такозвана тројка, коју чине министри еврогрупе, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд.
Банке на Кипру затворене су прошле недjеље, а подизање са банкомата ограничено на 100 евра дневно након панике изазване најавама да ће држава, на захтjев тројке, скидати новац са рачуна свих штедиша, укључујући и оне са испод 100.000 евра на рачуну.
Кипарски парламент је одбио овај пакет и затражио руску финансијску помоћ за своје презадужене банке, али је Русија одбила да се умijеша са образложењем да овај проблем треба да се рjешава унутар ЕУ.
Понуда која се не одбија
Кипар након тога није имао избора него да прихвати нови прijедлог тројке, којим би терет преструктуирање Кипарске и Лаики банке био пребачен на крупне штедише.
За сада се још не зна када ће банке прорадити, а кипарски парламент тек треба да прихвати нови пакет.
У ЕУ провејава страх да би Русија, чији ће се грађани и фирме са имовином на Кипру наћи највише погођени, могла да надокнади штету запљеном средстава европских фирми које послују на руском тлу.
Процјењује се да на Кипру има око 20 милијарди евра руског новца, од чега ће око четвртина бити конфискована када се нови пакет примијени.
Кипарске банке нашле су се у дубиози након што су велики дио средстава уложиле у куповину грчких обвезница, које су се показале као безвриједне.
Европска централна банка преузела је на себе да покрије 10 милијарди евра насталог дуга, док ће око 6 милијарди бити прикупљено реструктуирањем кипарских банака.
