Украјина је обуставила припрему Споразума о придруживању са ЕУ. Ову одлуку је донео кабинет министара републике. Штавише, релевантним министарствима је поверено да наставе дијалог са земљама ЗНД и Царинске уније о јачању економских и трговинских веза. Украјински председник Виктор Јанукович изјавио је да ће заједно са тим, Украјина паралелно наставити пут европских интеграција.
Дневни ред самита „Источног партнерства“ у Виљнусу, који ће се одржати 28-29 новембра, биће још једном размотрен. Подсетимо се, раније се тамо налазило питање о потписивању споразума о придруживању Украјине ЕУ. Недељу дана пред самит, стигла је вест из Кијева. Украјина је, очигледно, пажљиво извагала предности и недостатке приближавања ЕУ. Неки политичари верују да је на доношење овакве одлуке утицала активна позиција Москве против интеграције Украјине у Стари Свет. Русија се категорички не слаже са оваквом оценом. Одлуку да суспендује преговоре са Бриселом – самостални је избор Кијева, изјавио је у четвртак руски председник Владимир Путин.
Да су нам рекли да Украјина улази у НАТО, тада бисмо били против. Зато што је за нас опасно приближавање инфраструктура војног блока нашим границама. Виктор Јанукович је формулисао став у коме нуди вођење преговара у троје: Европа, Украјина, Русија. Он је о томе говорио више пута. Ми смо за! Али само до доношења одлуке.
Истовремено, Владимир Путин је истакао да европске интеграције Украјине носе са собом економске ризике, везане за то што се Украјина и Русија налазе у зони слободне трговине.
Украјински стручњаци су већ приметили да се интензивирање дијалога Кијева и Брисела одразило на обим руско-украјинске трговинске размене. Потенцијално, ситуација, у билатералним трговинско-економским односима Москве и Кијева, се могла озбиљно погоршати, али се то, на срећу, није догодило, каже за глас „Глас Русије“ директор Кијевског центра за политичке студије Михаил Погребински.
То није само резултат одлучног става руске стране, која је, фактично, већ смањила промет са Украјином за четвртину. То је веома тешко за украјинску привреду са тачке гледишта радних места. Јасно је да је то тек почетак. Да није обустављено кретање ка потписивању, мислим да би смо имали много озбиљније последице. Не мислим да је овим стављена тачка. Постоји више основа да се верује да ће се, у најмању руку, узети пауза у процесу приближавања Европи.
Међутим, пауза у преговорима са ЕУ не значи моментални заокрет Кијева ка Царинској унији. Украјина ће покушати још једном одиграти на карту своје мулти-векторности, мишљења је заменик директора Института ЗНД Игор Шишкин.
Да је Украјина изабрала потписивање асоцијације, то би уништило њену економију. Сходно томе, сви сигнали који су недавно долазили, говорили су да су тамо препознали опасност ситуације и да морају мало да одступе. То не значи да ће Украјина сутра похрлити у ЦУ. Из овога следи да ће она поново, само под другим околностима, покушати да игра на две столице. Обећаће неке преференце Европској унији у будућности, истовремено, обнављајући економске везе са Русијом.
Иначе, о неостварљивости зближавања Кијева и Брисела недавно су јасно сигнализирале две новембарске вести. 7. новембра Врховна Рада је блокирала три законска проекта европских интеграција, која су отварала пут ка потписивању споразума о придруживању Украјине и ЕУ, а 9. новембра украјински премијер Микола Азаров је рекао да је за модернизацију локалне економије у складу са европским стандардима потребно 160 милијарди евра. Износ је еквивалентан годишњем БДП-у Украјине. Азаров је јасно ставио до знања да Кијев тај новац не може наћи.
