Едвард Сноуден, одбегли амерички агент, дао на увид документацију која доказује да је у тајној лабораторији развијен програм који ће довести до ширења пустиња и исушивања Амазоније. ХААРП ангажован у програму убистава и контроле ума.
Нема ко не зна ко је Едвард Сноуден, па то нећемо објашњавати. Сноуден је, док је радио у Државној безбедносној агенцији (National Security Agency – NSA) имао приступ сваком тајном углу интернета, а из онога што је видео, закључио је да су кемтрејлси – хемијски трагови авиона на чију штетност многи указују – део “добронамерног” програма намењеног борби против глобалног загревања (?!).
Он тврди да су, у сарадњи са произвођачима горива, владини агенти уложили много напора да одрже кемтрејлсе у тајности и каже: „Откривам овај програм само зато што не постоји надзор научних кругова, нема јавне расправе, и мало је кога брига за нежељене ефекте који су познати само неколицини привилегованих људи, заинтересованих за наставак вишедеценијског кемтраилс програма и његово чување у тајности”.
Сноуден објашњава да је промена климе претња америчкој пољопривреди и да стога потпада под питања националне безбедности. Признаје да добре намере не воде до добрих ствари – да, уз утицај и сарадњу са злогласним Монсантом, тајна Геоинжењеријска лабораторија Муад’Диб (Geoengineering lab Muad’Dib) „оперише” од краја 60-тих, а кемтрејлс програм инсајдери често зову „круном” Муад’Диба (узгред, Муад’ Диб је лик из романа „Планета Дина” или „Пешчана планета” – свемоћни владар који излази на крај са негостољубом пустињском климом Аракиса и њеним створовима). Идеја је да се заштити клима Северне Америке по сваку цену – чак и ако би то убрзало ширење пустиња у подсахарској Африци и ширење канцерогених „трејлса” у слабије насељеним подручјима. Има још колатералне штете које су већ предвидели научници Муад’Диба – суше у Амазону и разорни ветрови дуж источне обале САД.
Сноуден је, каже се на Интернет хроници (The Internet Chronicle – www.chronicle.su), поделио документа са овим порталом, али она нису објављена, због бриге за националну безбедност, па је стога јавности доступно само његово сведочанство. Документа, тврди се, садрже референце о научницима који ће сигурно бити на мети иностраних контраобавештајних служби, а њихово знање је од виталног значаја за краткорочни опстанак САД.
Сноуден каже: „Ако би се овај програм зауставио, научници који су иза њега чврсто верују да би, у року од само годину дана, клима Северне Америке могла да се отме контроли, а недостатак усева довео би до разорне глади која би брзо смањила број становника урбаних центара”. Он објашњава да је кемтрејлс програм невероватно лако сакрити, поготово у сарадњи са компанијама које се баве горивом, кључним делом војно-индустријског комплекса: „Хемикалије које су ослобођене из путничких авиона означене су као ‚адитиви’, наводно у циљу побољшања ефикасности. Само ако авион достигне брзину крстарења, топлота и атмосферски притисак изазивају хемијску реакцију која синтетише супертајне молекуле који заробављају угљеник. Овај процес је несавршен, па су многи нуспродукти изузетно опасни и у траговима. Најопаснија ствар је да су, иако кемтрејлси чувају климу САД- а разумно стабилном, грађани свакодневно бомбардовани невидљивом кишом молекула крцатих угљеником, а утицај на здравље је потпуно непознат”.
