Након што су се у кратком временском периоду на обали Калифорније насукала два примерка ријетке врсте риба – „краљ харинги“, неки научници тврде да Америци пријети природна катастрофа, јер се овај феномен јавља непосредно прије земљотреса.
Џиновски „краљ харинги“, дуг 5,5 метара, откривен је прошле недјеље на обали Калифорније, што је научницима пружило ријетку прилику да истраже ову мистериозну врсту рибе.
На њихово запрепашћење, још један примерак, од 4,3 метра, само пет дана касније испливао је на плажу у Сан Дијегу, у истој држави, па су се појавили они који тврде да Америци пријети природна катастрофа, јер се овај феномен јавља непосредно прије земљотреса.
Двадесетак угинулих примјерака мистериозне рибе испливало је на обале Јапана 2011. године, а многи су тај догађај повезали са земљотресом који је нешто касније погодио ту земљу.
Јапански рибари, који рибу називају рјугу но цукаи, што значи „гласник из палате бога мора“, и 2010. године су пронашли десетине угинулих јединки, кад је Чиле погодио земљотрес од 8,8 Рихтера.
„Рибе које (као и ‘краљ харинги’) живе на великим дубинама много су осјетљивије на потресе у Земљиној кори, него оне које живе на површини“, рекао је Кијоши Вадацуми, специјалиста из области еколошке сеизмологије.
Људи су још од античке Грчке видјели везу између понашања животиња и природних непогода, а сад се та веза испитује у строгим научним условима. Иако нема консензуса међу научницима, постоји неколико занимљивих хипотеза.
У истраживању које је укључивало жабе примјећено је да на понашање тих водоземаца утичу поремећаји у јоносфери, које детектује пријемник врло ниске фреквенције.
Студија објављена 2011. године у Интернационалном часопису за истраживање животне средине и јавног здравља открива да кретање тектонских плоча у Земљиној кори шаље велике количине позитивно наелектрисаних јона у ниже слојеве атмосфере.
Када ти јони дођу до воде, оксидирају и стварају хидроген-пероксид и друга једињења која неке врсте могу да иритирају или чак отрују.
Осећају промјене у атмосфери
Група физичара са Универзитета Вирџиније открила је у истраживању о вези између понашања животиња и земљотреса, да камење које је смрвљено под великим притиском ствара високу концентрацију озона.
„Чак и најмање фрактуре у камењу стварају озон. Питање је само да ли наши инструменти и животиње могу ту промјену у атмосфери да детектују“, рекла је истраживач Кетрин Дјукс.
Taкo je 373. п. н. е. у граду Хелике у античкој Грчкој римски историчар Аелијанус забиљежио је да су сви мишеви, бубе, змије и друге штеточине нестале из града прије земљотреса и поплаве.
Године 1975, земљотрес јачине 7,3 Рихтера погодио је милионски кинески град Хајченг, а дан раније званичници су наредили евакуацију због чудног понашања животиња, на примјер, змија, које су напустиле склоништа и мјесец дана раније изашле из хибернације.
Једно од првих научних истраживања о вези између понашања животиња и земљотреса, спроведено је 2009. године.
Студија је спроведена на жабама, које су изненада нестале са мјеста на којем су се париле кад су осјетиле потрес, да би се вратиле тек након посљедњег у низу.
Године 2010, званичници из зоолошког врта у Вашингтону, престоници САД, јавили су како су многе животиње тражиле склониште или слале звуке упозорења неколико минута пре земљотреса јачине 5,8 Рихтера.
Мајмуни су се попели у крошње дрвећа, а фламингоси су се прибили једни уз друге прије потреса.
