СОЛУН – Грчка је наставила да слуша своје кредиторе надајући се да ће новим задуживањем да ријеши нагомилане дугове, али најновији резултати показују да су повећани и дуг и дефицит – јавља Срнин извјештач.

У августу ове године Грчка је забиљежила рекордну стопу незапослености од 30 одсто.

Јасно је да досадашњи савјети за излазак из кризе нису донијели никакве резултате и да такозвани експерти ЕУ немају никакву идеју како да се Грчка спаси.

Власти убацују свјеже штампане евре у обољели финансијски систем Грчке и стварају привид да се нешто ради на спашавању од финансијског слома, а, у ствари, на дјелу је стварање дужничке колоније од Грчке.

Банкари су се коцкали судбином Грчке, зарађујући десетине милијарди на њеном слому и гурајући разочаране Грке у даљу агонију.

Њемачки и француски банкари, забринути за своје кредите на којима су добро зарадили, приморали су Европску централну банку да убаци нове новчанице евра у презадужену Грчку.

Њих је занимало само да заштите своје ризичне кредите и да узму бонусе за „надуване“ билансне успјехе.

Tа финансијска операција даљег задуживања Грчке хваљена је као акција за коначан спас државе и народа.

Укупан дуг Грчке био је око 350 милијарди евра на самом почетку кризе. Услиједило је убацивање нових милијарди евра за спас Грчке и смањивање 105 милијарди евра доспјелих обавеза и прокламована оштра штедња.

Стварана је лажна слика да се новим задуживањем Грчка спашава банкрота. Али, народ не осјећа никакав бољитак и свој бијес искаљује на улицама.

Економски центри моћи покушавају да на Грчкој примијене теорију хаоса и „докажу“ како се може послије програмираног хаоса увести диктатура у савремену европску демократију.

Стално задуживање државе и грађана, настало на виртуелном новцу, који, заправо, не постоји и који се никада не може вратити, ствара погодну атмосферу за увођење неке врсте новог робовласништва.

У пракси, Грчка ће ипак морати „са капом у рукама“, као просјак, код зајмодаваца. Поставља се питање да ли тај круг постаје лавиринт.