Ако Вашингтон каже да је свака тачка земаљске кугле од виталне важности за безбедност САД, и Москва каже да је Украјина од исте те виталне важности за безбедност Русије.
Јалта – Изгледа да се светска историја опет кроји на Криму. Јер, од некадашње Кримске конференције, која је трајала од 4. до 11. фебруара 1945. године, када су се у Јалти састали Стаљин, Рузвелт и Черчил, историјски круг као да се затворио. Да ли се Европа управо због Крима опет враћа у време Хладног рата и ко је за то крив? Од времена чувеног мјузикла „Јалта, Јалта” до најозбиљнијег геополитичког сукоба између Запада и Русије у последњих 30 година?
Дворац Ливадија
Да би се ушло у комплекс дворца Ливадија у Јалти, где је одржана Кримска конференција која је одредила судбину многих држава и народа у Европи, па и на Пацифику после Другог светског рата, треба да платите улазницу од 50 гривни. Место просто одише историјом, иако ми је дворац на фотографијама изгледао много импозантније. У стварности, то је тек нешто већа зграда од просечне виле српског тајкуна. Сада је ту музеј, мала црква, продавнице сувенира. И прекрасан поглед на пучину Црног мора. Недостају само фотеље са Стаљином, Рузвелтом и Черчилом. И њихова одлука, споразум како да изгледа послератна политичко-безбедносна архитектура у Европи. Немачка подељена на четири окупационе зоне, Чехословачка, Пољска, Мађарска, Румунија и Бугарска сто одсто у совјетској зони интереса, Грчка подељена 70 према 30 одсто у корист Запада, а Југославија фифти-фифти.
И то је трајало све до пада Берлинског зида и распада Варшавског пакта. У том периоду Никита Хрушчов послао је на Кубу совјетске ракете средњег домета с нуклеарним бојевим главама, што је за Вашингтон скоро била објава рата. Амерички председник Џон Кенеди наредио је поморску блокаду Кубе, свет се нашао на ивици нуклеарног рата између САД и СССР-а. Американци су објашњавали да због своје безбедности не могу да дозволе постојање совјетских ракета на Куби, јер оне погађају Вашингтон и Њујорк за пет минута тако да САД не могу да то спрече нити да узврате. И били су у праву, и Хрушчов је повукао ракете с Кубе.
Историја је ишла даље својим путем, када се расформирао Варшавски пакт, Џорџ Буш старији је обећао Михаилу Горбачову да НАТО никада неће прећи на територију Источне Немачке, само нека се две Немачке уједине. Затим је амерички председник обећао Горбачову да НАТО никада неће у своје чланство примити државе бившег Варшавског пакта и да никада неће ступити на територију држава бившег Совјетског Савеза. Горбачов је у све то поверовао, данас рекламира пица ресторане у Москви. Русија је под Јељцином ћутке прелазила преко свега што је Запад обећао и касније прекршио. С друге стране, из Вашингтона су долазиле јасне поруке да САД неће дозволити да се икада више у свету појави супарник снаге некадашњег Совјетског Савеза и да је свака тачка на земаљској кугли тачка од виталне важности за безбедност САД.
Споменик Лењину у Јалти
Све што је рађено у односу Запада према Русији после распада СССР-а било је превара. НАТО је ушао на територије бивших чланица Варшавског уговора и на територије балтичких држава, бивших република СССР-а. Вашингтон је директно преварио Москву око резолуције УН по питању бомбардовања Либије 2011. године када је руски председник био Медведев. Западне земље директно су превариле Москву око споразума Јануковича и опозиције од 21. фебруара. Министри спољних послова Немачке, Француске и Пољске су гарантовали тај споразум, претходно су Обама и госпођа Меркел замолили Путина да он утиче на Јануковича да потпише споразум. Када је Јанукович то потписао опозиција то није поштовала, неколико сати после потписивања споразум је једнострано изигран, а министри спољних послова Немачке, Француске и Пољске направили су се лудим. ЕУ је пожурила да призна нове власти у Кијеву. Је ли то неко на Западу мислио да је Владимир Путин, заправо, Горбачов или Јељцин?
Чак и да није у питању разочараност Москве и Путина у вероломство Запада, за гужву око Украјине кривица је, пре свега, на страни Запада, односно Вашингтона и Брисела. Русија из безбедносних разлога не може дозволити улазак Украјине у НАТО, као што ни САД својевремено нису могле да дозволе совјетске ракете на Куби. Улазак Украјине у НАТО, а о томе је заправо и реч, поништава цели руски одбрамбени систем, руски офанзивни ракетни систем практично се девалвира. Зашто о томе нису водили на време рачуна у Вашингтону и у Бриселу, зашто нико на Западу није јавно рекао да Украјина, због свих тих разлога, не може да буде чланица НАТО-а? Ако Вашингтон каже да је свака тачка земаљске кугле од виталне важности за безбедност САД, и Москва каже да је Украјина од исте те виталне важности за безбедност Русије. Ко је Украјину охрабривао на путу ка НАТО-у? Ко је и данас охрабрује у том правцу? Тај који то ради јесте и главни кривац за садашње проблеме на Криму. Бивше државе Варшавског пакта и бивше републике СССР-а не би свој нови национални и државни идентитет требале да граде на антируским позицијама, ма колико то некима у Бриселу и Вашингтону годило. Никада Америка неће ризиковати нуклеарни рат с Русијом због Украјине, Грузије или Летоније. Јер, Њујорк и Вашингтон вреде више од једне мисе за Кијев.
Да, Јалта се понавља у другом облику. Крим је почетак нове безбедносне архитектуре Европе. Када су Стаљина Черчил и Рузвелт овде у Јалти замолили да о уређењу послератне Европе консултују и светог оца у Риму, Коба Џугашвили их је одмах упитао с колико дивизија располаже свети отац у Риму. Данас смо се опет вратили на језик силе, јер је Запад то тако хтео. Руси су морали да прихвате ту утакмицу, она им је наметнута. Штавише, у фебруару 1945. Запад је на Јалти играо искреније и поштеније према Москви него што то ради данас. Или је неко помислио да Русија више није јака као СССР? Фатална грешка.
На главном тргу у Јалти постављен је шатор у којем раде активисти припајања Крима Русији. Одјекују патриотске песме, вијоре се руске заставе. Када сам завирио у тај шатор и подигао камеру да снимим активисте, двојица су грубо скочила да ми отму камеру. У не баш нежном гушању морао сам да урлам да је нас у Србији НАТО гађао 1999. „Нас су бомбили”, викао сам. Тек тада су одустали од физичког обрачуна, главни лик у шатору ми се извинио, неколико старијих чланица комитета љубазно се осмехивало. Једна млађа ме је чак и пољубила. Невероватно, НАТО ме је спасао од батина, с приближавањем референдума тензије полако расту и сви су овде веома нервозни. Сви новинари су на неки начин сумњиви као убачени агенти Кијева и Запада.
Јалта је рај некадашњег СССР-а, обала Крима је предивна. Мој возач Виктор још није сигуран хоће ли гласати на референдуму, али је сигуран да ће резултат референдума бити за прикључење Крима Русији.
Зашто, питам га.
– Зато што смо пробали с Украјином, па није ишло. Украјина није ништа улагала у развој Крима, штавише одавде се новац улагао у Украјину. Хајде да сада пробамо с Русијом, можда буде боље…
