У дијелу извјештаја који се односи на економију, истиче се да је борба против корупције још један битан сегмент напора које Српска улаже у економски развој, укључујући широк спектар нових иницијатива.
„Коначно, Република Српска очекује тијесну сарадњу са ЕУ у заједничком налажењу најбољег начина за унапређење економске ситуације. Српска ће наставити да брани широку аутономију два ентитета успостављена Уставом БиХ, која Српској даје флексибилност да спроведе реформе, чак и у случају политичког застоја у Сарајеву“, наводи се у документу.
У извјештају се подсјећа да је протеклих година привреда Републике Српске била на удару европске финансијске кризе, али да се сада враћа на солидан ниво економског раста.
„Српска је биљежила раст БДП-а од најмање 1,9 одсто у сваком кварталу 2013. године у односу на ранији период, чак и када су неке земље у региону биљежиле негативан раст. Стране инвестиције значајно доприносе развоју привреде Српске с обзиром на то да се инвеститори из Европе, Сјеверне Америке и других земаља придружују домаћим инвеститорима на новим пројектима у области развоја енергетике, пољопривреде, туризма и инфраструктуре“, напомиње се у извјештају.
Влада Републике Српске наставља и усвајање и спровођење реформи у циљу да се Српска учини атрактивним одредиштем за инвестирање, гдје је једноставно и јефтино основати предузеће.
„На примјер, једношалтерски систем регистрације предузећа профункционисао је у децембру 2013. године. Број новооснованих предузећа у Српској већ је порастао. Нови систем, за који је било потребно усвојити широк скуп правних реформи, конципиран је тако да се скрати вријеме потребно за регистровање новог предузећа, и то са 23 на три дана, број потребних процедура са 11 на пет, а трошкови са 500 до 750 евра на 100 евра“, напомиње се у документу.
Такође, у јануару 2014. године, у циљу промовисања економске активности и отварања нових радних мјеста, Српска је усвојила измјене и допуне Закона о порезу на доходак тако што је увела неопорезиви дио дохотка.
„У марту 2014. године, Српска је усвојила и нови закон о мултилатералној компензацији, чији је циљ унапређење ликвидности у сектору некретнина и измјене и допуне Закона о девизном пословању, који је конципиран тако да се у девизно пословање уводе платне процедуре“, наводи се у извјештају.
Влада у документу подсјећа и да је Српска у потпуности либерализована за стране инвеститоре, те да не постоје разлике између домаћих и страних инвестиција.
„Страни инвеститори уживају национални третман. Према посљедњим измјенама и допунама Закона о страним улагањима Републике Српске, не постоје ограничења у погледу инвестиција у било који сектор, осим јавног информисања. Посљедњим измјенама и допунама Закона, такође, либерализован је сектор намјенске индустрије за страна улагања“, наводи се у извјештају.
Такође, извоз профита је слободан, учешће страних лица је ослобођено царине и пореза, а стицање некретнина је слободно.
Од 2012. године, Влада Републике Српске, уз подршку Међународне финансијске корпорације, води програм бриге о страном инвеститору, у оквиру ког институције Републике Српске и општински званичници олакшавају активности страних инвеститора.
„Република Српска наставља да ради и на реформама по мјери предузећа, као што је усвајање измјена и допуна закона о стечају и измјене у систему фискализације. Иако су порези повећани скоро у све и једној земљи региона, порези у Српској остали су стабилни“, наводи се у документу.
Уз све то, инвеститори у Српској остварују корист и по основу цијене електричне енергије, која је најнижа у региону и много нижа него у ЕУ, па чак и Федерацији БиХ. Однос трошкова и квалитета рада у Републици Српској, такође, је повољан.
У извјештају се подсјећа да, у складу са тежиштем на отварању нових радних мјеста и економском расту, Република Српска наставља да чини све што може и на подршци европским интеграцијама.
Према извјештајима Европске комисије, Република Српска је у значајној мјери отишла даље од ФБиХ у остваривању реформи које налажу Споразум о стабилизацији и придруживању и Привремени споразум.
„У лабавој федералној структури успостављеној Уставом БиХ, највећи дио услова, који се односе на усклађивање закона са европским правним тековинама, мора бити испуњен на нивоу ентитета“, наводи се у извјештају и додаје да је, нажалост, напредак БиХ ка чланству у ЕУ заустављен због неуспјеха бошњачких и хрватских странака у ФБиХ да ријеше међусобне спорове у погледу два кључна питања: механизма координације рада на питањима европских интеграција и извршење одлуке Европског суда за људска права у предмету „Сејдић – Финци против БиХ“.
У том погледу, у документу се напомиње и да, због одсуства компромиса једне бошњачке политичке странке – СДА, БиХ није усвојила законске прописе који су битни за испуњавање обавеза БиХ у вези са либерализацијом визног режима.
„Блокирање овог виталног закона, који има подршку ЕУ, на нивоу БиХ оставља
празнину у закону, чиме се омогућава да лажно пријављивање пребивалишта прође
некажњено, што нарочито забрињава у свјетлу предстојећих општих избора у БиХ у октобру 2014. године“, наводи се у извјештају.
Влада Српске подсјећа да је због тога 17. априла усвојила одлуку којом се привремено уводе стандарди провјере пријављеног пребивалишта у Српској – исти они које је као одобрене од ЕУ Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ већ усвојио, односно исти они стандарди који су на снази у Брчко дистрикту од 2010. године.
„Одлука Владе остаће на снази све док закон о пребивалишту не буде усвојен на нивоу БиХ. То ће се десити чим СДА омогући гласање у Дому народа“, поручује се у извјештају Савјету безбједности УН.
Република Српска у извјештају, такође, поздравља нови приступ ЕУ према БиХ, нарочито њен акценат на економски развој, који је изражен у закључцима Савјета за иностране послове ЕУ од 14. априла 2014. године.
„Влада Српске очекује сарадњу са ЕУ да би помогла да ова иницијатива донесе највећу могућу економску корист грађанима“, наводи се у документу.
У извјештају се напомиње и да реформе Републике Српске на промовисању економског раста не би биле могуће без дејтонске децентрализоване структуре БиХ, јер ФБиХ није успјела да донесе економске реформе.
Извјештај Српске Савјету безбједности УН/Фото: РТРС
„Неуспјех ФБиХ у том погледу наглашава опасност од залагања за даљу централизацију управе у БиХ. У централизованој држави, политике и избори ФБиХ, која има већи број становника, доминирале би, а оне економске реформе које је Српска усвојила биле би мало вјероватне“, упозорава се у Једанаестом извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.
Извор: РТРС
