“Код људи постоји само мало непријатељство против
Сатане и његових дела због тога што влада
велико незнање у погледу његове моћи и злобе,
као и у погледу универзалности његове борбе
против Бога и Његове цркве. У овоме су многи
заведени. Они не знају да је њихов непријатељ моћни
војсковођа који господари умовима злих анђела и да,
са својим добро промишљеним плановима и вештим
сплеткама, води рат против Бога како би спречио
спашавање душа. Међу тобожњим религиозним људима,
па чак и међу самим свештеницима, мало се спомиње
Сатана, осим можда успутно. Они не виде знакове
његове сталне активности и његовог успеха,
занемарују многе опомене о његовом лукавству, и
изгледа да се не осврћу на његово постојање.”
Једини начин којим од човека могу да учиним све што пожелим јесте тај да га одвојим од Створитеља. Служим се разним методима да бих то постигао. Почетак је увек сугерисање неповерења према Створитељу.
Најбоље је ако сам успео да те уверим да Он не постоји. Тада ми је посао најлакши. На твоју већ постојећу неверу само доливам коментаре који јачају твоје неверовање у Створитеља, као и огорченост и подсмех према религијама свих врста. Наравно, твоје незнање ми је најјачи ослонац да у томе успем. Због свега тога што сам ти успешно сугерисао, теби не пада на памет да узмеш Библију и да проучаваш њене истине. Због тога ми је веома једноставно да те цео живот морално и телесно понижавам како би патио и, на крају, пропао. Пошто не верујеш у Створитеља, још мање верујеш да ја постојим, па је и твоја одбрана од мене безначајна. Она се своди само на Створитељеву уобичајну заштиту, којом брине о теби. Он те чува у животу како би искористио могућност да ти се објави и да ти пружи прилику да се спасеш.
Наравно, све Његове покушаје ја у твом уму приказујем као успутне и безначајне ствари. Када покушаваш да се дивиш савршенству природе, ја те спречавам да дубље размишљаш о томе да се не би питао о пореклу свега тога. Када долазиш у додир са религиозним људима, ја те испуњавам поносом и презиром према њима и према ономе што верују. Када почињеш да размишљаш о природним катастрофама све већих размера, ја ти сугеришем да је све то дело природе како не би дошао на помисао да је све то испуњење онога што је проречено у Библији. Када се у теби буди жеља за љубављу, ја сам тај који ти ту жељу представља као утопију и нуди ти јадну, али за тебе довољну замену ― пожуду. Када се разболиш, ја ти говорим да је то само ствар несреће и неправде која влада у овом свету како не би дошао до закључка да је то последица животног стила и исхране које сам ти наметнуо. У свему томе, циљ ми је да те одвучем преко границе где ћеш да будеш изван домашаја Створитељеве заштите. Тада те, зависно од утицаја који имаш на људе, користим за своје циљеве. Или те једноставно уништим.
Са људима који су, ипак, осведочени у Створитељево постојање, мој рад је знатно напорнији и тежи. Овде постоје две групе људи. Они који не читају Библију, већ само слушају оно што се из ње износи, и они који читају Библију. Ова прва група ми је посебно привлачна. То је група људи помоћу које могу да ширим најразноврсније заблуде о Створитељу. Пошто верују у Створитеља, али га не познају, нити се труде да га упознају, они ће сваку неправду, свако неразумевање нечега лошег што се десило уз моју помоћ, да припишу управо Њему. Најрадије им сугеришем да свако моје дело према неком, кога сам успео да унесрећим или уништим наметнувши му моје животне законе, припишу Створитељевој неправди. Окривљују Створитеља јер је допустио да деца остану без мајке, да родитељи остану без деце.
Као што сам рекао, пошто не читају Библију, њихово непознавање Створитеља, њихово непознавање мене и борбе која се води између мене и Створитеља, као и њихова немогућност да продру иза граница материјалног у свет духовног, спречава их да јасно виде стварност. А то је управо оно што ја желим. Управо они често постављају моје омиљено питање: зашто добри људи страдају? Добри? По чијим мерилима? Створитељ ни под којим условима неће да утиче на слободну вољу својих створења. Он само сугерише оно што је исправно, морално, праведно. А ја сугеришем све остало. Сугеришем ти да пијеш опојна пића и да возиш пребрзо ― ти одлучујеш кога ћеш да послушаш. Мене или Створитеља. Ја ти сугеришем да нездраво живиш. Ти одлучујеш кога ћеш да послушаш. Ако те због твојих одлука снађе неправда и зло, шта Створитељ може да учини када си ти то својом сопственом вољом одлучио? Зашто није спречио да те то задеси? О, како бих волео да Он то уради. Тиме би само доказао моје тврдње да нико слободном вољом не може да одабере да буде на Његовој страни и да живи по Његовим законима. Из тог разлога Он није могао да спречи Еву да убере плод. Он само нуди избор. А ти одабираш. Мене!
Ова група ми је посебно интересантна јер и њих, као и њихове приче, држим у уверењу да одиста познају Библију и да имају ауторитет да могу да постављају одређена питања и доносе одређене закључке о стварима о којима, заправо, не знају ништа. Помоћу њих Библију и Створитеља чиним одбојним међу људима, па и међу самим верницима чија се мотивација верности Створитељу битно мења. Имајући такву искривљену слику о Њему они не могу да му буду верни пожртвововном љубављу коју Он жели, већ се њихова верност своди на формализам, на верност из страха, верност због награде, верности због лепих осећаја који прати такву лажну духовност ―једном речју: на верност која Створитељу не значи ништа. Пошто их људи сматрају верницима, због њиховог непознавања Библије и непознавања онога што Створитељ одиста захтева од човека, они су изврстан медијум да се у друштво могу унети разни други, за Створитеља неприхватљиви, облици понашања.
Посредством њих погрешно представљам Створитељеву љубав и толеранцију, па их доводим до тога да су у стању да као верници прихвате чак и неморалност. Чиним их толерантнијима према греху и неморалу од самог Створитеља.
С друге стране, људи који верују у Створитеља, и још проучавају Библију, предмет су моје посебне мржње и мојих посебних напора да их одвојим од Створитеља. И њих бих могао да поделим у две групе: они који ће безусловно да прихвате све што је Створитељ рекао, препоручио и заповедио, и оне који ће Библију да прилагоде својим потребама. Због поверења у Створитеља, на ову прву групу људи имам веома мали утицај. Осим што им је у својој Речи открио сва правила како да живе срећно и благосиљано, осим што им је открио прави циљ и смисао њиховог живота и правилно им је поређао циљеве, открио им је и све замке у које могу да упадну. Осим тога, због поверења према Њему, они су му дозволили да их штити и да води њихове битке против мене и мојих заблуда. Испуњава их посебном мудрошћу и провиђењем. Њихову потпуну преданост Он је искористио да их посвети себи и да их спаси.
Они који проучавају Библију да би је прилагодили својим потребама, мени дају прилику да искористим сваки њихов недостатак, сваки траг њиховог поноса и себичности како бих им сакрио поједине библијске истине. Захваљујући таквим људима успео сам да у веровања унесем све оне раније споменуте заблуде. Тако сам у стању да учиним да заједница верника толерише велике недостатке у својим карактерима. Изговор за лагање им налазим у томе што је Аврам лагао фараона, а био је праведник и Створитељев човек. Изговор за свађу им налазим у Павловој свађи са Петром и Марком. Изговор за прељубу им налазим у Давиду којем је Створитељ, ипак, опростио. На мноштво начина, користећи се њиховом неспремношћу да се у потпуности покоре Створитељу, ја им, злоупотребљавајући саму Библију, дајем изговоре да остану такви какви јесу. Ако и наиђу на неке од библијских истина које их директно опомињу, увек нађем начина да те делове Библије примене на неког другог.
Сваки твој недостатак је моје упориште. Сваку слабост, које не желиш да се одрекнеш, ЈА користим да бих те унесрећио и упропастио: сваки недостатак који гајиш онемогућава Створитеља да те у потпуности изгради и да те заштити од мене. Питаш се које то слабости гајиш? Шта погрешно чиниш? Ти то веома добро знаш. Онај танани глас савести који још тиња у теби веома те јасно осведочава у томе. Али ти не желиш да га чујеш. Желиш да останеш такав какав јеси. Истина, ти не желиш да неко то злоупотреби, али одлуком да ништа не мењаш ти ми дајеш овлашћење да све то користим против тебе.
Да ли си спреман да читаш о својим слабостима? Да ли си спреман да видиш где сам у теби нашао упориште? Да ли си спреман да схватиш како би морао да се одрекнеш нечега што ти причињава велико задовољство да би се извукао из мојих руку и судбине коју сам ти одредио? Наравно да ниси. Нико није. Али не брини се. Ничега се ти нећеш одрећи. Наставићеш да уживаш у свему што сам осмислио за тебе како бих те упропастио. Са том разликом што ће то задовољство да ти буде загорчано спознајом да те њиме ЈА водим у пропаст.
Пента Грам
из књиге: “Исповест палог анђела”
