АРАПИ ПОБОРНИЦИ „ВЕЛИКЕ СИРИЈЕ“ НЕЗАДОВОЉНИ ШТО ДАМАСК ПОСТАЈЕ „ИРАНСКИ ВАЗАЛ“
- Војна интервенција Ирана може брзо изменити ситуацију на фронтовима. Присталица интервенције у Техерану има много, јер би губитак Сирије био болан ударац иранским плановима у региону. Дамаск је у овој ситуацији – кључна тачка у стратегији Техерана
- Тренутно инжињеријске јединице Корпуса чувара исламске револуције – а то су елитне иранске снаге – реконструишу аеродром у Даби, у близини Ал-Кузејра у провинцији Хомс. Тамо се граде нови хангари и пољска болница. Транспортни авиони из Ирана обављају по неколико летова дневно
- Изграђена је алтернативна писта за коришћење беспилотих летилица. Гради се командни пункт. Ускоро се може очекивати пребацивање војних јединица са тешком техником и авијацијом
- Избор Дабе указује да ће Иранци почети офанзиву од Хомса ка југу за ослобађање Палмире и деблокирање канала материјално-техничког снабдевања из Ирака. Онда се могу очекивати операције на северу и веће борбе са исламистима
Пише: Јевгениј САТАНОВСКИ, председник Института за Блиски Исток
ПРОГНОЗЕ неких аналитичара да сиријски режим може преживети још шест месеци до годину дана, могу се обистинити само ако не дође до консолидације алавитских снага у традиционално њиховим местима живљења, пре свега у Латакији и Дамаску.
Али, ради се о њиховом голом опстанку, па ће Алавити, сигурно, задржати своја упоришта. Главна ствар је – степен укључивања Ирана у сиријски конфликт.
Војна интервенција Ирана може брзо изменити ситуацију на фронтовима. Присталица ове интервенције у Техерану има много, јер би губитак Сирије – био болан ударац иранским плановима у региону. Дамаск је у овој ситуацији – кључна тачка у стратегији Техерана, јер би његов губитак изазвао велики пад ауторитета Ирана код савезника, који би у том случају закључили да Техеран не може да их заштити. А то би неминовно ослабило позицију Хезболаха и Либан би прешао у саудијску сферу утицаја.
Зато трају припреме за јачање иранског укључивања у сиријски конфликт.
Тренутно инжињеријске јединице Корпуса чувара исламске револуције – а то су елитна иранске снаге – реконструишу аеродром у Даби, у близини Ал-Кузејра у провинцији Хомс.
Тамо се граде нови хангари и пољска болница. Транспортни авиони из Ирана обављају по неколико летова дневно.
Изграђена је алтернативна писта за коришћење беспилотих летилица. Гради се командни пункт. Ускоро се може очекивати пребацивање војних јединица са тешком техником и авијацијом.
Избор Дабе указује да ће Иранци почети офанзиву од Хомса ка југу за ослобађање Палмире и деблокирање канала материјално-техничког снабдевања из Ирака. Онда се могу очекивати операције на северу и веће борбе с исламистима.
Турска се неће упустити у оружани сукоб са Ираном, тим пре што су САД јавно блокирале подршку Турској од стране НАТО-а у случају овог сценарија. Додуше, то је ипак у случају да у Техерану победи стуруја која је за масивну војну интервенцију у сиријском сукобу.
Током посете Ирану, сиријском министру одбране -генералу Џасему ал-Фреиџу – била је ускраћена даља војна помоћ. И управо то је довело до претпоставки да је Техеран спреман да изда сиријски режим. Међутим, крајем маја, Дамаск је посетило неколико високих званичника Исламске Републике Иран који су задужени за формулисање и вођење спољне политике.
Међу њима су били саветник рахбара Хамнеија за спољну политику Али Акбар Велајати, шеф комитета Меџлиса за међународне послове Алаједин Боруџерди и шеф коморе за економске односе са иностранством Рустам Каземи. Резултат њихове посете Сирији био је, поред осталог, повољан кредит од милијарду долара (по мишљењу аналитичара, подршка Асаду Техеран кошта пет до шест милијарди долара годишње). Дакле: није реч о престанаку помоћи, већ о њеном рационалном трошењу.
С обзиром на изгледе за повлачење сиријске војске са севера земље, Техеран сматра важним да она задржи Дамаск, провинције Хама и Хомс, приобаље (провинцију Латакију) и суседну област са центром у Свејди. Постоји шанса, и да се поврати контрола над провинцијом Дерае, што ће Асаду вратити приступ Голанској висоравни.
Главна је ствар, по мишљењу Иранаца, је чишћење региона око Дамаска где Захран Аљуш угрожава безбедност и главног града и Латакије.
Неизвесна је судбина Алепа, чији би губитак довео до поделе земље. Његово претварање у „сиријски Бенгази“ довело би у њега руководство опозиције.
Због свега, у руководству сиријских снага тиња раскол између две фракције: условно „прошиитске“ и „сиријских арапских националиста“. Ови други су незадовољни како јачањем позиција Техерана у Сирији, тако и због наводне спремности Владе да преда север.
Васпитани у традицији „Велике Сирије“ – делови војске показују изузетну осетљивост на ситуацију у којој земља све више постаје ирански вазал. Иран, који има утицај на доношење кључних одлука председника Асада, укључујући и кадровска питања, отворено ствара у Сирији агентуру утицаја и своје оружане формације – локални пандан Хезболаху.
У овом тренутку пресудну улогу у стварању таквих формација играју Националне снаге самоодбране и Народни комитети Сирије.
Техеран посебну пажњу посвећује раду са Алавитима.
Формирање проиранског лобија међу Алавитима врши се по линији команданата Националних снага самоодбране Али Кајалија и Фаваза ал-Асада.
Али Кајали, турски држављанин, у младости близак левици, шеф „Фронта за ослобођење Искандеруна“, од 2012. године предводи одреде самоодбране у Латакији и уско је повезан са Ираном.
Иран већ обнавља аеродром у Сирији са којег ће његова армија подржавати Асада
Посебно питање је америчко-турски сукоб поводом ситуације у региону, у првом реду због чињенице да Анкара сарађује са Исламском државом по различитим основама. Турска, која има границу са Сиријом и Ираком у дужини од 1.250 километара, омогућава страним присталицама Исламске државе да готово несметано продиру у те земље (задржавање Рускиње Варваре Караулове и 12 других руских грађана на турско-сиријској граници више је резултат кампање, коју је покренула породица ове студенткиње, тражећи ћерку).
У септембру 2014. године на самиту НАТО-а у Велсу, председник САД Барак Обама је „наговестио“ Реџепу Ердогану да су турске акције у вези са ИД у супротности са политиком НАТО-а и САД.
У октобру је потпредседник САД Џозеф Бајден, говорећи на Универзитету Харвард, изјавио да су највећи проблем Сједињених Држава у Сирији били њени савезници. По његовим речима, Турска, Саудијска Арабија и друге земље су толико фокусиране на рушење Асада да су започеле рат између сунита и шиита и испоручиле стотине милиона долара и десетине хиљада тона оружја свима онима који су пристали да се боре против Асада. А то је довело до хаоса.
Шест недеља касније, Бајден је посетио Турску, састао се са Ердоганом, али није могао да добије дозволу да користи ваздухопловну базу Инџирлик за наношење ваздушних удара по ИД. Ердоган је тражио увођење зоне забране летова и тампон зоне, али Бајден је обоје одбио, уз напомену да је Иран против тога.
Превод: Срђан Ђорђевић
Извор: Факти.рс
