Техеран увелико прави своју замену за интернет претраживаче попут Google-а и свој канал за видео снимке попут YouTube-а и остале интернет-садржаје.САД су већ оптужиле Иран да „жели да подигне електронски зид и да тако изолује Иранце од целог света”. И још оцениле да је то „нови талас репресије и притиска на иранске блогере“.
Иако Запад жели да наметне своје мишљење, разлог овом потезу иранских власти је, у ствари, сасвим друге природе. У Ирану је 2010. Stuxnet вирус, којег су развиле израелске и америчке обавештајне службе, искориштен за упад у систем за обогаћивање уранијума и, према проценама, овај сајбер-напад је одложио развој иранског нуклеарног програма за 18 месеци. Због тога, највероватније, ова одлука Техерана има мање везе с цензуром, а више са заштитом иранског нуклеарног програма.
Иран последњих година пуно улаже у развој комуникацијске и иновативне технологије. Исламска Република располаже интернетом од 1993.
На Блиском Истоку је Иран био друга земља која се прикључила глобалној мрежи јер му је то давало велике предности у технолошком развоју у односу на остале земље у региону. Међутим, Иран је након увођења интернета и даље усавршавао своју технологију.
Систем повезивања у Ирану има две велике мреже. PTSN (Public Switched Telephone Network) и PDN (Public Data Network).
Телекомуникациона иранска компанија пружа све врсте услуга које су потребне за функционисање ове две мреже, тј. повезује провајдере и кориснике. Наравно, ради се о брзом и широкопојасном интернету, који функционише путем DSL линија (Digital Subscriber).
Чак 33 иранска града имају директан приступ мрежи Азија-Европа, симболично названој „Пут свиле“ јер повезује Кину са Европом.
Недавно је Иран покренуо своју верзију YouTube-а, а челни људи у земљи су се одлучили на тај потез због бројних напада које је Исламска Република претрпела дајући слободан приступ Gmail-у и YоуТубе-у до 2009., када је и забранила њихово коришћење.
Нови интернет ресурс је добио име „Mehr“ и сличан је YouTube-у. Преко њега се пласирају видео-садржаји и ирански музички спотови, а циљ је да се привуку корисници с персијског говорног подручја и да се промовише иранска култура. Министар за информатичку технологију и комуникације, Реза Такипур, је рекао „да су разлози забране приступа Gmail-у (који је после ипак отворен) и YouTube-у, ширење лажи и то што служе интересима једне или две светске земље“.
Осим пројекта „Mehr“, још једна вест стиже из Техерана; пројекат који предвиђа успостављање иранске интернет-мреже. По свему судећи, пројект ће бити довршен до марта ове године. Формирањем овог новог система Иранци настоје да појачају ниво безбедности у земљи. Не треба заборавити да се већ годинама води прави „виртуелни рат“ између Ирана и њему непријатељских земаља, што доказује и случај с вирусом Stuxnet, који се (кад уђе у рачунар) „репродукује“ у недоглед, и при том „контаминира“ све податке који се чувају на хард-диску зараженог рачунара.
Према подацима антивирусне компаније Symantec, за само неколико дана је био присутан у 58,85 % рачунара у Исламској Републици.
Обзиром да је проузроковао велики застој у нуклеарном програму, сасвим логичан потез иранских власти је био стварање своје сопствене мреже, која ће у потпуности бити заштићена и изолована на глобалном нивоу. Осим иранског нуклеарног програма, циљ је и заштита свих компанија и привредних комплекса на територији Ирана.
Техеран указује на отворено непријатељско расположење већине западних и прозападних земаља према Ирану које га – уз економске санкције – већ суочавају са сајбер-ратовањем, убиствима иранских научника и уклањањем с листе терористичких група оних организација које желе насилно да сруше власт у Исламској Републици. Све у свему: Иранци су уверени да се Запад спрема за рат против њихове земље.
Осим критика због „цензуре“, запад је појачао и санкције због одлуке о строжем надзору интернета коју су донеле иранске власти. Кад би Стејт Департменту заиста било битно да „Иранци не буду одсечени од остатка света“, као што изјављују, онда би до сада нашао заједнички језик с властима у Техерану и одустао од политике изолационизма и присиле.
Иран тренутно не ради ништа, осим што покушава да одговори на сајбер-нападе у рату за „виртуалну геостратешку премоћ“.
У циљу успостављања властитог интернета, Северна Кореја је још 2002. покренула пројект „ Kwangmyong “, а Кина има свој „ Big Firewall “.
(Факти)
