АФП:Господине предсједниче, што очекујете од Женевске конференције?
Предсједник Асад: најосновнији елемент, који стално истичемо у вези Женевске конференције би требао бити нагласак на борбу против тероризма у Сирији. Конкретно, требло би извршити притисак на земље које извозе тероризам – шаљу терористе, новац и оружје терористичким организацијама, – особито Саудијска Арабија и Турска, а наравно и западне земаље које пружају политичко покриће тих терористичких организација.
То је најважнија одлука или резултат који би Женевска конференција могла произвести . Свако политичко рјешење које се постигне без нагласка на борбу против тероризма нема никакву вриједност. Ту не може бити политичког дјеловање ако је тероризам посвуда, не само у Сирији, него и у сусједним земљама. С политичке стране, могуће је да ће Женева придонијети процесу дијалога између Сиријаца. То мора битиСиријски процес унутар Сирије и Женева би то могла подржатиј, али не може бити замјена за њега .
АФП: Након готово три године од разорног рата и великих изазов у обнови земље, вјеројатно је да нећете бити кандидат за предсједника?
Предсједник Асад: То овиси о двије ствари, овиси о особним жељама и особној одлуци с једне стране и о јавном мнијењу у Сирији, с друге стране. Што се мене тиче, не видим разлога зашто не бих могао остати, као и у вези сиријског јавног мнијења, има још око четири мјесеца прије него штоје се објави датум избора. Ако се у том тренутку, јави жеља јавности у корист моје кандидатуре, нећу оклијевати ни тренутак да се кандидирам за изборе. Укратко, можемо рећи да су шансе за моју кандидатуру значајне .
АФП: У ових посљедњих година, јесте ли на тренутак помислили о губитку битке, и јесте ли размишљали о алтернативном сценарију за себе и своју обитељ?
Предсједник Асад: У свакој борби, постоји могућност побједе и пораза, али када браните своју земљу, очито је да је једини избор побједа. Уколико Сирија изгубити ову битку то би значило ширење хаоса на цијелом Блиском истоку. Ова битка није ограничена само на Сирију и није, како Западна пропаганда приказује, народни устанак против режима који подјармљује свој народ, а револуција позива на демокрацију и слободу. Те лажи су сада постале јасне људима. Народна револуција не траје три године само да би пропала, осим тога, национална револуција не може имати вањски интерес. Што се тиче сценарија за које сматрам да постоје, наравно за ову врсту борбе постоје бројни сценарији – 1. , 2., 3. …… на десетине, али они су сви усредоточени на обрану домовине и ми не бјежимо од тога. Предаја није опција у овом тренутку. Потреба је да будем на челу оних који бране ову земљу, а то је био случај од првог дана.
АФП: Мислите ли да сте побиједили у овом рату ?
Предсједник Асад: Ово није мој рат у којем морам побиједити, то је наш рат, као Сиријаца. Мислим да је овај рат је, ако хоћете, имао двије фазе. Прва фаза, која је била планирана на почетку, била је збацивање сиријске владе у неколико тједана или мјесеци. Сада, три године послије, можемо са сигурношћу рећи да то није успјело, и да је сиријски народ побиједио. Постоје земље, које не само да су хтјели срушити влду, него исто тако су жељеле подијелити земљу у неколико мини- држава, ” наравно ова фаза није успјела, и то је побједа за сиријскои народ. Друга фаза је је борба против тероризма, у коју проживљавамо на дневној бази. И као што знате, у овој фази још није готова, па не можемо говорити о томе да смо побиједили прије него што елиминирамо терористе. Оно што можемо рећи је да ми напредујемо и идемо напријед. То не значи да је побједа у руци, ове врсте битака су комплициране, тешке су и је потребно је доста времена. Међутим, као што сам рекао, и понављам, ми смо постигли напредак, али још увијек нисмо постигли потпуну побједу .
АФП: Повратак на Женеву, подржавате ли позив с конференције да сви страни бораци требају напустити Сирију, укључујући и Хезболлах?
Предсједник Асад: Јасно је даје дужност обране Сирије одговорност сиријског народа, сиријских институција, и посебно сиријске војске. Дакле, нема разлога за било које не-сиријске бораце да се укључе да није било упада страних бораца из десетака земаља у нападу на цивиле и на Хезболлах поготово на сиријско – либанонској граници. Кад говоримо о борцима који требају напустити Сирију, то би требао бити дио већег дијела у којем ће бити сви страни борци и наоружани људи – укључујући Сиријце – који ће предати оружје како сиријској влади, што би у коначници придонијело стабилности. И наравно , да је један дио рјешења за Сирију – не потпуни – да сви страни борци напустите Сирију.
АФП: Осим размјене заробљеника и прекида ватре у Алепу, коју сте још иницијативу спремни представити у Женеви II?
Предсједник Асад: Сиријска иницијатива је изнијета точно прије годину дана, у сијечњу прошле године. То је потпуна иницијатива која обухваћа двије стране, политичке и сигурносне аспекте као и друге облике који ће довести до стабилности. Сви ови детаљи дио су иницијативе које је Сирија раније изнијела. Међутим, свака иницијатива, је ли то ова или било која друга, морају бити резултат дијалога између Сиријаца. Суштина свега што је предложено, било да је у питању сама криза, борба против тероризма, односно будући политички процеси и политички сустав у Сирији, то захтијева одлуку Сиријаца. Наша иницијатива је темељни процес како би се покренуо дијалог, а не да се само гледа стајалиште Владе. То је увијек био наш став да свака иницијатива мора бити колективна и да је морају постићи оба политичка актера у Сирији и сиријски народ у цјелини .
АФП: Опозиција која ће судјеловати у Женеви је подијељена на многе фракције и многи у земљи не вјерују да их представља. Ако се не постигне споразум, како се може провести на терену?
Предсједник Асад: То је исто питање које ми постављамо као влада: кад будемо преговарали, с киме заправо преговарамо? Очекује се да ће бити много страна у Женеви, а још се не зна тко ће доћи, али бит ће разне стране, укључујући сиријску владу . Свима је јасно да неке од скупина које би могле присуствовати конференцији, нису постојале све до недавно, у ствари, оне су створене тијеком кризе од страних обавјештајних служби било у Катара, Саудијске Арабије, Француске, САД-а или других земаља. Дакле, када будемо сјели за стол с тим скупинама, ми у ствари преговорима с тим земљама. Дакле, је ли логично да је Француска требала бити дио сиријског рјешење? Или Катар , или Америка, или Саудијска Арабија или Турска? То нема никаквог смисла. Стога, када будемо преговарали с тим странкама, ми у ствари преговарамо са земљама које су иза њих и које подупиру тероризам у Сирији. Постоје и друге опозиционе снаге у Сирији које имају национални програм, то су странке с којима можемо преговарати. По питању о визије будућности Сирије, отворени смо за ове стране које ће судјеловати у управљању сиријском државом, у Влади и у другим институцијама. Но, као што сам споменуо раније, све што се договори с било којом страном, било у Женеви или у Сирији, мора бити предметом одобрења народа , путем референдума свих сиријских грађана .
АФП: У том контексту, имамо договор о прекиду ватре који су започети у Моадимиyи и Барзеху. Може ли то бити алтернатива Женеви?
Предсједник Асад: Истина је да ове иницијативе могу бити важније од Женеве, јер већина оних који се боре и извршавају терористичке операције на терену немају политички програм. Неки од њих су постали професионални наоружани разбојници, а други, као што знате, су такфиријске организације које се боре за екстремистички исламски емират и томе слично. Женева не значи ништа за ове скупине. Из тог разлога, изравно дјеловање и модели који су постигнути у Моадамиyеху, Барзеху и другим мјестима у Сирији су доказ како могу бити врло делотворни. Но, то је одвојено од политичког процеса, који треба постићи о политичкој будућности Сирије. Ова примирја помогла су стабилности и олакшала прекид крвопролића у Сирији, што може помоћи утрти пут за политички дијалог као што сам раније споменуо.
АФП: Јесте ли спремни прихватити премијера из опозиције у будућој влади ?
Предсједник Асад: То овиси о томе ко ту опозицију представља. Ако то представља већину, рецимо у парламенту, наравно, да би тај требао водити владу. Но, именовати премијера из опозиције, а да тај не представља већину у случају било које земљи на свијету било би непоштовње воље већине. У вашој земљи, на примјер, у Великој Британији или негдје другдје, не можете имати премијера из парламентарне мањине. То ће све овисити о сљедећим изборима, што смо расправљали у сиријској иницијативи, она ће открити праву разину подршке за разне опозиционе снаге. Што се тиче судјеловања у принципу, можемо га подржати, наравно, то је добра ствар.
АФП: Јесте ли спремни да ће, примјерице, Ахмед Јарба или Моаз Кхатиб, бити ваш сљедећи премијер?
Предсједник Асад: То нас враћа на претходно питање . Да ли итко од тих људи представља већину сиријског народа, или чак дио сиријског народа? Да ли чак представљају и сами себе, или су они само представници држава које су их створиле? То нас враћа на оно што сам споменуо раније: свака од ових скупина представља земљу која их је створила. Судјеловање сваког од тих појединаца значи судјеловање сваке од тих држава у сиријској влади! То је прва тачка. Друго, претпоставимо да смо се договорили за судјеловање тих особа у влади. Мислите ли да би се усудили доћи у Сирији да судјелују у власти? Наравно да не би. Прошле године, они су тврдили да су имали контролу над 70 % Сирије, али они се нису усудили ни доћи у подручја која су наводно контролирали. Они су дошли до границе по прилику за фотографирање 30-ак минута, а затим су побјегли. Како они могу бити министри у влади? Може ли странац постати Сиријски министар? Зато су ти приједлози потпуно нереални, а они нису ни добар виц!
АФП: Господине предсједниче, Ви сте рекли да то овиси о резултатима избора, али како можете одржати ову врсту избора, ако је дио Сиријске територије је у рукама побуњеника ?
Предсједник Асад: Тијеком ове кризе, а након немира који су почели у Сирији, ми смо два пута провели изборе: први су били опћински избори, а други парламентарни избори. Наравно, избори се не могу проводити на исти начин на који се воде у нормалним околностима, али су путеви између сиријских подручја отворени, а људи из различитих подручја моћи ће се слободно кретати између различитих регија. Они који живе у теже приступачним подручјима моћи ће ићи у сусједна подручја и судјеловати на изборима. Ту ће бити потешкоћа, али то није немогућ процес .
АФП: Сада када се опозициони борци боре против џихадиста, видите ли некакву разлику између то двоје?
Предсједник Асад: Одговор који бих вам дао на почетку догађаја или тијеком његових различитих фаза, је потпуно другачији него данас. Данас, више не постоје двије опозиционе скупине. Сви знамо да су тијеком посљедњих неколико мјесеци екстремистичке терористичке скупине које се боре у Сирији су избрисала посљедњи преостали знак који је Запад означавао и приказивао као умјерене, називајући их умјерене или секуларне снаге, или Слободна сиријска војска. Те снаге више не постоје. Сада се ради о одређеним екстремистичким скупинама састављеним од различитих фракција. Као да су се борци који су некада припадали ономе што је Запад називао „умјерене снаге“, удружили у ове екстремистичке фракције, било због страха или добровољно путем финанцијских потицаја. Укратко, без обзира на етикете које читате у западним медијима, ми се сада боримо против једне терористичке скупине екстремиста која се састоји од различитих фракција .
АФП: Би ли било могуће да војска и опозиција буду у заједничкој борби против џихадиста раме уз раме?
Предсједник Асад: Сурађивати ћемо с било којом страном која се жели придружити војсци у борби против терориста, а то се прије није догодило. Постоје многи милитанти који су напустили ове организације и придружили се војсци у борби против њих. Дакле, то је могуће, али то су појединачни случајеви. Ово није савез између умјерених снага и војске против терориста. Тај приказ је крив и илузоран који се користи од стране Запада само како би оправдали своју подршку за тероризам у Сирији. Он подржава тероризам, под изговором да је подупире умјереност против екстремистичког тероризма, а то је нелогично и нетачно .
АФП: Држава оптужује побуњенике да корите цивиле као живи штит у подручјима под њиховом контролом, али када војска гранатира ова подручја, зар не мислите да то убија невине људе?
Предсједник Асад: Војска не гранатира сусједства. Војска удари подручја на којима се налазе терористи. У већини случајева, терористи улазе у поједина подручја и истјерују цивиле. Што мислите, зашто имамо толико прогнаника? Већина од милијуна расељених људи у Сирији су побјегли из својих домова, јер су терористи насилно ушли у њихове квартове. Ако постоје цивили међу тим оружаним скупинама, зашто имамо толико расељених особа? Војска се бори проти наоружаних терориста, те у неким случајевима, терориста који су користили цивиле као живи штит. Цивилне жртве су нажалост посљедица таквог сукоба. Не постоји таква ствар као што је чисти рат у којем не постоје невине цивилне жртве. То је несретна природа рата, и то је разлог зашто је једино рјешење да се стане на крај томе.
АФП: Господине Предсједниче, неке међународне организације су оптужили владу и опозицију за почињење злоупотреба. Након што овај рат заврши, да ли би били спремни да се проведе истрага тих прекршаја?
Предсједник Асад: Нема логике да се проведе захтјев који изражавају ове организације. Како сиријска држава може убијати своје људе, а ипак још увијек опстаје након три године, унаточ чињеници да постоје десеци земаља које раде против ње. Да је сиријска држава убијала своје људе, они би се побунили против тога давно. Такво стање не може опстати више од неколико мјесеци, чињеница да отпор траје три године значи да постоји подршка народа. Такве тврдње су од нелогичног: то је неприродно. Оно што ове организације говоре је био одраз непознавања ситуације у Сирији, или, у неким случајевима, то показује да су имају политички циљ појединих држава. Сиријска влада је одувијек бранила своје цивиле, то је добро документирано, кроз све видео записе и фотографије које круже, као и то да су терористи починили покоље и убијали цивиле посвуда. Од почетка ове кризе, до данас, те организације немају ни један документ који доказује да је сиријска влада починила масакр над цивилима било гдје .
АФП: Господине предсједниче, знамо за стране новинаре који су били отети од стране терористичких скупина. Постоје ли неки страни новинари у државним затворима?
Предсједник Асад: Било би најбоље за вас да то питате релевантне, специјализиране агенције о том питању. Они ће бити у могућности да вам одговоре.
АФП: Хоће ли бити могуће помирење, једног дана, између Сирије, с једне стране, и Саудијске Арабије, Катара и Турске с друге стране?
Предсједник Асад: Политика се стално мијења, али та промјена овиси о два чинитеља : начела и интереса. Ми не дијелимо никаква заједничка начела с државама које сте споменули, ове државе подупиру тероризам, и они су придонијели крвопролићу у Сирији. Што се тиче интереса, морамо се запитати: хоће ли сиријски народ пристати на заједничке интересе с тим земљама, након свега што се догодило и на сво крвопролиће у Сирији? Не желим одговорити у име сиријског народа. Ако људи вјерују да они дијеле интересе с тим државама, а ако те стране промијене своју политику подржавања тероризама, тада је могуће да би сиријски народ могао пристати на враћање односа. Ја не могу самостално као предсједник, одговорити у име цијелог сиријског народа у овом тренутку. То је одлука народа.
АФП: Господине Предсједниче, били сте добродошли поводом 14. српња ( Дан Бастиље ) у Елизејској палачи у Паризу. Јесте ли сада изненађени француским положајем, а мислите ли да би Француска једног дана могла имати неку улогу у Сирији?
Предсједник Асад: Не , нисам изненађен , јер када се то пријем догодио , то је био у раздобљу – 2008-2011 – тамо гдје је биопокушај да садрже сиријска улогу и Сирије политику . Француска је оптужен за ту улогу од стране САД-а када је постао предсједник Саркозy . Ту јеспоразум између Француске и Бусхове администрације преко тога , јер Француска јестари пријатељ од Арапа и Сирије , и као таква је боље прилагођен играти улогу . Захтјев је у то вријеме био је користити Сирију против Ирана и Хезболлаха , те да га одвући од потпоре организацијама отпора у регији . Овај француски политика није успио , јер је његов циљ био нападан очигледан . Затимтзв Арапско прољеће почело , а Француска се окренуо против Сирије након што је пропустио у част залог је постигла у Сједињеним Америчким Државама . То јеразлог француског положају тијеком тог раздобља зашто је промијењен у 2011 . Што се тиче Француске улогу у будућности, разговарајмо отворено. Још од 2001 и терористичких напада на Неw Yорк, еуропска политика о којој можемо говорити ( а то је ако се осврнемо и даље до 1990 ). На Западу, постоји само америчка политика, која се проводи од стране неких еуропских земаља. То је био случај у свим питањима у нашој регији у протеклом десетљећу . Данас видимо исту ствар : или је Еуропска политика формулирана с америчким благословом, или је америчка политика усвојена од стране Еуропљана као њихова. Дакле, ја не вјерујем да Еуропа, а посебно Француска, која је некада водила еуропску политику у прошлости, је способна играти некакву битну улогу у будућности Сирије, или у сусједним земљама. Постоји још један разлог више, а то је да су западни дужносници изгубили вјеродостојност. Они више немају само двострука мјерила, него су их чак и утростручили и учетверостручили. Они имају различите врсте мјерила за сваку политичку ситуацију. Они су изгубили своју вјеродостојност, они су продали своје принципе у замјену за интересе, и стога је немогуће изградити конзистентну политику с њима. Сутра, они могу учинити управо супротно од онога што раде данас. Због тога, не мислим да ће Француска играти улогу у непосредној будућности, уколико не промијени своју политику у потпуности, и поново се из сржи врати међу политички неовисне државе каква је некада била.
АФП: Колико дуго мислите да би Сирији требало да се ријеши у потпуности својих залиха кемијског оружја ?
Предсједник Асад: То овиси о томе у којој је мјери Организација за забрану хемијског оружја (OPCW) спремна пружити Сирији с потребноу опрему за извршење тог процеса. До сада, процес доставе такве опреме је прилично спор. С друге стране, као што знате, демонтажа и неутрализирање кемијских материјала се не одвија унутар Сирије, нити од стране сиријске владе. Неколико земаља у различитим дијеловима свијета су прихватиле провести тај процес, а неке су се сложиле побринути за мање опасне материјале, док су неке то одбиле у потпуности. Будући да рок овиси о ова два фактора -улога OPCW- а и земаља које прихваћају неутрализирати материјале на њиховим територијима – није до Сирије да утврди временски оквир о овом питању. Сирија је часно поштује свој дио обавеза у прикупљању података и пружању приступа инспекторима који провјеравају ове податке и рукују кемијским средства. Остало је, како сам рекао, на другим странама.
АФП: Господине Предсједниче, што се промијенило у вашем свакодневном, особном животу и ваше обитељи? Разумију ли ваша дјеца што се догодило? Разговарате ли с њима о томе?
Предсједник Асад: Постоји неколико ствари које се нису промијениле. Идем на посао као и обично, ми живимо у истој кући као и прије, и дјеца иду у школу, те се ствари нису промијениле. С друге стране, постоје ствари које су утјецале на свако сиријско домаћинство, укључујући и моје; туга која живи с нама сваки дан – сво вријеме, због оног што смо видјели и доживјели, бол, пале жртаве свугдје и уништавање инфраструктуре и привреде. То је утјецало да сваку обитељ у Сирији, укључујући и моју властиту. Нема сумње да су дјеца погођена дубље од одраслих у овим околностима. Ова генерација вјеројатно ће одрасти прерано и сазријевати много брже, као резултат кризе. Ту су сва питања од ваше дјеце о узроцима догађаја, којима се обично не бавите у нормалним околностима. Зашто постоје такви зли људи? Зашто има жртава? Није лако објаснити те ствари дјеци, али они остају упорни и свакодневно постављају та питања и то остаје предмет расправе у свакој обитељи, укључујући и моју властиту.
АФП : Кроз ове године, која је најтежа ситуација с којом сте се суочили?
Предсједник Асад : То није нужно посебна ситуација него неколико елемената. Постоји неколико ствари с којима се тешко помирити, а још је увијек тешко. Прво, вјерујем, да је то тероризам, ступањ дивљаштва и нечовјечности које су терористи направили нас подсјећа на оно што се догодило у средњем вијеку у Еуропи прије више од 500 година. У новије модерно доба, нас подсјећа на масакре које су починиле Османлије против Арменаца, када су убили милијун и пол Арменаца и пола милијуна православних Сиријаца у Сирији и на турском територију. Други аспект који је тешко разумјети је површност западних дужносника који нису разумјели што се догодило у овој регији, као и њихова накнадна неспособност да имају визију за садашњост и за будућност. Они су увијек врло спори у схваћању ствари, понекад чак и након што се ситуација у потпуности промијенила и прешла у нову стварност која је потпуно другачија. Трећа ствар коју је тешко разумјети је опсег утјецаја петродолара у промјени улога на међународној сцени. На примјер, како се Катар трансформирао из неважне државе у једну снажну, и Француска је постала инструмент проведбе катарске политике. То је и оно што видимо да се сада догађа између Француске и Саудијске Арабије. Како петродолари могу учинити да западни дужносници, посебно у Француској, продају своје принципе и начела Француске револуције, у замјену за неколико милијарди долара? То су само неке ствари, међу осталима, који је тешко схватити и прихватити.
АФП: Суђење оптуженима за убојство бившег либанонског премијера Рафица Харирија је почело. Мислите ли да ће бити поштено суђење ?
Предсједник Асад: Девет година прошло је од почетка овог суђења. Је ли правда задовољена? Свака оптужба је донесена због политичких разлога. Чак и у протеклих неколико дана, нисмо видјели никакве опипљиве доказе изнијете против странака укључених у случај. Право питање би требало бити: о тренутку? Зашто баш сада? Овај суд је основан прије девет година. Јесу ли ствари изнијете у посљедњих неколико дана откривене тек сада? Вјерујем да је цијела ствар исполитизирана и намијењена да изврши притисак на Хезболлах у Либанону на исти начин на који је био циљ стављање притиска на Сирију у почетку, одмах након ал- Хариријевог атентата.
АФП: Рекли сте рат ће завршити кад тероризам буде искоријењен. Али Сиријци и сви други желе знати када ће овај рат завршити. За неколико мјесеци? Након годину дана? У годинама које долазе?
Предсједник Асад: Надамо се да ће Женевска Конференција бити у могућности дати одговор на дио тог питања и даће се извршити притисак на неке земље. Тај аспект нема никакве везе са Сиријом, иначе бисмо ставили притисак на те државе од почетка и спријечили тероризам да уђе у Сирију. С наше стране, када тероризам престане стизати, до окончања рата неће потрајати више од неколико мјесеци.
АФП: Чини се западне обавјештајне агенције желе поновно отворене канале комуникације с Дамаском, како би вас замолили за помоћ у борби против тероризма. Јесте ли спремни за то?
Предсједник Асад: Имали смо састанке с неколико обавјештајних агенција из бројних земаља. Наш одговор је био да се сигурносна сурадња не може одвојити од политичке сурадње, а политичка сурадња се не може остварити ако те земље имају политику против Сирије. То је наш одговор, кратак и јасан.
АФП: Рекли сте у прошлости да је влада гријешила. По вашем мишљењу, које су погрешке које су се могле избјећи?
Предсједник Асад: Ја сам рекао да се погрешке могу догодити у било којој ситуацији. И нисам прецизирао које су то грешке биле, јер то не може бити учињено објективно док је кризе иза нас и не можемо приступити јасној процјени. Оцјењивање усред кризе само ће дати ограничене резултате.
АФП: Господине Предсједниче, без Руске, Кинеске и Иранске помоћ, бисте ли били у стању одупријети се наметнутом рату против вас ?
Предсједник Асад: То је хипотетско питање, на што ја не могу одговорити, јер нисмо имали алтернативу. Стварност је показала да су руска, кинеска и иранска подршка биле важан допринос Сиријској опстојности. Без те подршке, ствари би, вјеројатно биле пуно теже. Колико? Тешко је нагађати у овом тренутку.
Башар ел-Асад
АФП: Након свега што се догодило, можете ли замислити другог предсједника у обнови Сирије?
Предсједник Асад: Ако је то оно што сиријски народ жели, ја немам проблема с тим. Нисам тип особе која се мора чврсто држати власти. У сваком случају, ако Сиријски народ не жели да будем предсједник, очито је да ће то морати бити нетко други. Особно немам проблема у вези с тим.
АФП:Пуно вам хвала, господине предсједниче.
Извор: Балкан-најновије вијести/Звонимир Леванчић
