ПОСЛЕ САНКЦИЈА И НАФТЕ, АМЕРИКАНЦИ ПОЧЕЛИ ДА ТУКУ РУСИЈУ И ПРЕКО СВОЈИХ РЕЈТИНГ-АГЕНЦИЈА
- Велика америчка рејтинг-тројка – Standard & Poor`s, Moody`s и Fitch – раде по лиценци Министарства финансија САД и систематски повећава рејтинг САД и смањује рејтинг земљама које се не свиђају америчком руководству. На тај начин, оне вештачки погоршавају услове за стране инвестиције у тим земљама и повећавају инвестициону атрактивност америчке привреде
- Руководство САД води рат против Русије. Засад је финансијско тржиште главно подручје војних дејстава. А ми трпимо велике губитке. Само смо у прошлој години претрпели штету од 150 милијарди долара због изнетог капитала из земље
- Смањење кредитног рејтинга до нивоа „смећа” још један је удар усмерен на изазивање штете у руском финансијском систему. Страни кредитори и инвеститори ће после овог морати да од руских зајмопримаца затраже или хитно враћање кредита, или повећање депозита, као и повећање камата
- Овоме се могло парирати, али је Централна банка Русије вукла погрешне потезе. Стога се може поставити питање: да ли наши функционери, који одговарају за монетарно-финансијску политику, представљају агенте америчког утицаја? Нисам то рекао и то је ван оквира мојих овлашћења. Међутим, очигледно је да су они суштински извршиоци тог утицаја
Пише: Сергеј ГЛАЗЈЕВ, саветник Владимира Путина
МЕЂУНАРОДНА агенција за оцену рејтинга Standard & Poor`s смањила је кредитни рејтинг Русије на ниво «BB+» који се обично назива «смеће».
Многи стручњаци, као и руководство Русије, сматрају да је тај потез политички мотивисан.
Како је то могуће из угла економске теорије – зашто нас либерални гуруи све време убеђују у објективност тржишних механизама?
Агенције за оцену рејтинга су, у конкретном случају, инструмент манипулације. Та велика тројка: Standard & Poor`s, Moody`s и Fitch – раде, као што је познато, по лиценци америчког Министарства финансија и пресудно зависе од америчких монетарних власти.
Њихов рад није транспарентан, та тројка не открива ни методологију на основу које саставља рејтинге и – као што је показала глобална финансијска криза – потпуно је необјективна.
Све највеће америчке банке, којима је „тројка” давала највише оцене, већ су пропале. А многе земље којима су одређивали најниже рејтинге, тако трагични догађаји нису задесили.
И то потврђује да су оцене рејтинг-агенција пре свега субјективне. При чему су потпуно наклоњене САД а штетне по Русију.
Ако пођемо од теорије, онда би на основу објективних макроекономских показатеља – бремена државног дуга, платног и трговинског биланса, дугова банака и корпорација – рејтинг „смеће“ требало да добију САД. А Русија – највећи.
Пошто велика тројка агенција за оцену рејтинга ради по америчким лиценцама, она систематски повећава рејтинг САД и смањује рејтинг земљама које се не свиђају америчком руководству. На тај начин, оне вештачки погоршавају услове за стране инвестиције у тим земљама и повећавају инвестициону атрактивност америчке привреде.
Снага агенција за рејтинг је у томе што им централне и комерцијалне банке верују. Све оне се руководе њиховим оценама у доношењу инвестиционих одлука.
Фактички агенције уместо банака оцењују ризичне ситуације у којима зајмопримци не могу да враћају кредите које оне аранжирају по разним земљама. По правилу, рејтинг конкретног зајмопримца не може бити већи од рејтинга земље из којих потичу. Дајући оцену рејтинга земљама, ове агенције одређују услове давања кредита зајмопримцима из ових земаља, укључујући и ниво каматне стопе, обим и квалитет зајма.
Руководство САД води рат против Русије. За сада је финансијско тржиште главно подручје војних дејстава. А ми трпимо велике губитке.
Само смо у прошлој години претрпели штету од 150 милијарди долара због изнетог капитала из земље.
Смањење кредитног рејтинга је још један удар усмерен на изазивање штете у руском финансијском систему.
Страни кредитори и инвеститори ће после овог морати да од руских зајмопримаца затраже или хитно враћање кредита, или повећање депозита, као и повећање камата.
Последица ће бити нови талас изношења капитала што ће повећати притисак на монетарно тржиште и изазвати, по америчким рачуницама, нови пад курса рубље и повећање каматних стопа. А то ће, са своје стране, додатно ударити по руској привреди која је и без тога лишена кредитне подршке због политике Централне банке РФ.
Да ли се то могло избећи?
Веома лако. Али, монетарне власти Русије коначно морају да признају да су прошлогодишње грешке сатерале привреду у кризу.
Прво, пре него што је објављено да се прелази на циљану инфлацију није требало рубљу пустити у слободно пливање. Јер, курс рубље је главни фактор формирања цена за сву увозну робу чији је удео у потрошачкој корпи људи већи једна трећина, док је на московском тржишту, које диктира темпо инфлације – веће од половине.
Још ми нико од одговорних није могао објаснити ту чудну логику приликом доношења такве одлуке. Једноставно су поверовали у препоруку ММФ која је у супротности, како са теоријом управљања, тако и са здравим разумом. На крају, после пребацивања рубље на пливајући курс, они су је изјавама и нечињењем толико оборили да су добили ерупцију инфлације – што је потпуно супротан резултат од оног који су били прокламовали.
Друго, није требало повећавати референтну каматну стопу и убијати економски раст.
Американци су управо и рачунали на такву одлуку руских монетарних власти и организовали први напад уводећи забрану кредитирања руских клијената.
Наша Централна банка је наступала у улози склопке која је импулс западних санкција пренела на унутрашњи прилике и тиме изазвала «кратки спој» у финансијском ланцу из ког је енергија отишла у неповрат, тачније у спољни простор. А управо је наша Централна банка била дужна да наступи у улози стабилизатора.
Шта, у ствари, треба чинити са агенцијама за оцену рејтинга?
Ако имамо у виду америчке, онда недвосмислено треба одустати од њихових услуга. Наш је председник говорио о томе још пре четири године и позвао да се оне замене руским рејтинг-агенцијама.
Одмах након тога отишао сам у Министарство финансија РФ са тим предлогом. Заменик министра финансија, који одговара за ово питање, дуго је слегао раменима. На крају се није сложио ни са једним начином за решење тог задатка.
Дакле, да ли наши функционери, који одговарају за монетарно-финансијску политику, представљају агенте америчког утицаја?
Нисам то рекао и то је ван оквира мојих овлашћења. Међутим, очигледно је да су они суштински извршиоци тог утицаја.
Уместо да изврше налог председника и пређу на оцене које дају руске агенције за рејтинг, које далеко боље разумеју ризике на нашем тржишту, министарство и Централна банка настављају да користе оцене америчких агенција које се специјално користе против нас. На тај начин амерички политички утицај удара у само језгро нашег финансијског система и уништава га.
Ми имамо своје сасвим меродавне рејтинг агенције. И смем да потврдим да су њихове оцене далеко тачније од америчких.
Главни оцењивач ризика, уосталом, може бити и сам руски регулатор – Централна банка РФ која је прошле године добила оцену «мега». Она има највећи број запослених у свету и потпуно би могла да преузме функцију оцене ризика у нашој привреди у делу који се тиче гранске привреде и великих компанија.
Сергеј Глазјев
Може се размислити и о томе да се при оцени рејтинга користе транснационалне агенције које раде у оквиру Евроазијског економског савеза или земаља БРИКС.
У том случају треба почети од методологије за оцењивање која мора бити позната, научно заснована и која неће бити политички нити на било који други начин мотивисана.
Превео: Горан ШИМПРАГА
Извор: Факти.рс
