Београд – Иако је генерални директор Радио-телевизије Србије још сасвим недавно тврдио да је медијски јавни сервис практички банкротирао, те да не зна како ће исплатити следећу плату радницима, он је казао да ће упркос значајним трошковима Србија учествовати на такмичењу за песму Евровизије и још је дословно изјавио да je „наша обавеза да учествујемо на Евросонгу“.
Наравно, одмах се поставља питање – ко је то Србији наметнуо обавезу да учествује на том скупом такмичењу у тренуцима кризе, од кога су већ одустале бројне земље?
Директор Радио-телевизије Србије није дао разуман одговор на то логичко питање, али се може само претпоставити да је то још један од бескрајних поступака којим се жели доказати такозвана усмереност ка Европи, иако ће то учешће коштати РТС позамашних 350.000 евра, у времену када по сопственом признању господина Тијанића, нема новца ни за исплату зарада његовим радницима.
А да друге земље размишљају на сасвим другачији начин, потврђује пример свих оних који су већ одустали од тог такмичења, а међу њима је и најмлађа чланица Европске уније Хрватска, која је одустајање од Евровизије образложила саопштењем у коме се каже да они окрећу леђа Евровизији зато што – „имају у виду своју тешку финансијску ситуацију и воде рачуна о томе да се средства троше на што ефективнији начин“.
Иначе, најупечатљивији је пример Турске, која је одлучила да бојкотује такмичење за песму Евровизије, са тумачењем да се на њој фаворизују највеће европске земље, па је због тога турска национална телевизијаодлучила да организује своје међународно такмичење слично Евросонгу, под називом Турковизија, на којем ће учествовати све земље које су историјски или културолошки повезане са Турском. На том фестивалу ће следећи пут наступити 20 земаља, међу којима и Босна и Херцеговина, која је потврдила одлазак на Турковизију јер јој је одлазак на Евросонг у данашње време прескуп.
Међутим, иако скупоћа, куповина гласова и неправедни систем такмичења нису били довољни разлози да и Србија одустане од такмичења Евровизије попут низа других земаља и потражи неки други систем музичког такмичења, таква достојна замена Евровизији свакако постоји и она се зове Славјански базар, који се традиционално одржава већ дуги низ година, али о њему се у домаћој јавности врло мало зна, зато што никада није био довољно популарисан, а поготово не на Радио-телевизији Србије.
И управо зато је потребно рећи шта је Славјански базар. Наиме, то је међународни музички фестивал са великом традицијом јер се одржава већ 21 годину заредом. На њему учествују претежно словенске земље, али и неке друге попут Израела, а представници Србије су до сада побеђивали већ 4 пута. На пример, поменимо победу коју је тамо остварио Жељко Јосимовић 1999. године или сјајне наступе Јелене Томашевић, Маје Николић и других српских извођача. Од суседних земаља које такође редовно учествују на Словенском базару, вреди поменути незаборавни наступ легендарног македонског певача Тошета Проеског, који је на поменутом свесловенском такмичењу победио 2000. године.
Међутим, без обзира на све, Србија ће учествовати на Евровизији и поред позамашне суме коју ће платити за учешће на том европском такмичењу, зато што je то „наша обавеза“, како једословно рекао директор РТС-а,чак и у време када српска телевизијска кућа грца у беспарици, па се мора издржавати из државног буџета, што значи из џепа свих грађана. Дакле, као и увек до сада, у Србији као да нико не препознаје други пут, иако алтернатива увек постоји.