Светска економија је изгубила правац развоја, а интереси светског капитала се не подударају с интересима народа. Криза, у којој не тоне само ЕУ, већ тону и Сједињене Државе не може се завршити срећно. О томе због чега се ово дешава, за „Глас Русије“ је нешто рекао доктор економских наука, публициста и аутор многих књига Мак Русе.
Господин Русе савремену економију назива „лудом“, а катастрофу према којој се по његовом мишљењу крећу развијене земље – „програмираном“. Притом сам стручњак предлаже да се разликују објективни изазови од измишљених. У објективне он, на пример, сврстава раст економије земаља у развоју. Већ данас њима припада половина робе која се производи у свету. А пошто се процес преношења технологије не може зауставити, конкуренција од стране трећег света ће се само појачавати. Треба се замислити о кинеском фактору, а такође се не сме заборавити ни на Индију, „која ће ускоро превазићи Кину по броју становника“.
Међутим, раширену тезу о томе да је главни кривац за кризу финансијски сектор Марк Русе сматра погрешном. По његовом мишљењу банке нису ништа друго до жртвени јарци.
Главним узроцима кризе треба сматрати пет аномалија. Најважнија од њих (често на њу заборављамо, јер управо она се тиче интереса америчке државе која је сама себи довољна) јесте одрицање од директне размене долара за злато. Ово је учинио председник Никсон 15. августа 1971. године. Почевши од тог времена економија је била пољуљана, а 1980. године је ступила у фазу планетарне нестабилности.
Сваког месеца Федерални резервни систем (ФРС) ни из чега ствара 85 милијарди долара за финансирање америчког дефицита, подсећа Русе. Друга аномалија по његовој верзији јесте глобална размена робе. Супер јефтина радна снага у земљама у развоју подрива индустрију развијених земаља:
Због политике слободне циркулације робе која је обогатила Кину Француска је за 30 година изгубила 30 милиона радних места у индустријском сектору.
То није апел да се врате царинска плаћања на граници Француске – ни Француска, ни Немачка понаособ не могу да подигну ниво, рецимо, ваздухопловне или космичке гране. Научник сматра да слободна размена робе и преференције треба да делују у оквиру целе Европе и другим регионалним заједницама које су саме себи довољне.
Трећи проблем на који заборављају савремене технократе јесу духовне вредности. Данашња Европа се налази у стању политичког, духовног и демографског распада, уверен је Марк Русе:
Традиционалне духовне вредности су чиниле војну и економску величину Европе и Француске. Бранили су их и де Гол и маршал Петен – сваки од њих на свој начин. Не можемо да створимо стабилну економију без вишистичке пароле „Посао-Породица-Домовина“. Де Гол је такође бранио посао и породицу уз помоћ такозваног породичног капитала и то је чинио после 1945. године.
Као два последња узрока кризе у Старом свету Русе наводи то што се политичари придржавају кејнзијанске доктрине – наводно, високи државни трошкови ће стварати радна места и стимулисати економију, као и тежњу ка развоју економије потражње, кредита и личне потрошње. По речима Русеа, развијена економија јесте економија понуде с конкурентим предузећима које раде за извоз. И по његовом мишљењу, у Европи је то прва схватила Немачка.
