У Шпанији расте напетост између домаћег становништва и миграната. У сваком тренутку узајамно незадовољство прети да се претвори у отворени конфликт. О томе се говори у годшњем реферату шпанске Националне федерације SOS Racismo. О узроцима појаве у интервјуу за Глас Русије говори председник организације Микел Маскјаран:
Ову ситуацију провоцирала је у првом реду финансијско-економска криза, која је посебно снажно погодила Шпанију. Појавила се велика конкуренција у оним сферама у којима она раније није била својствена. У условима масовне незапослености Шпанци се суочавају са тим да су доњи сектори тржишта скоро потпуно заузети од стране миграната. А они уопште не планирају да уступе своје место под сунцем. Упоредо са тим смањују се социјални програми, усмерени на помоћ домаћем становништву. У тим условима расположења против миграната стичу све изразитији карактер, што може да се претвори у врло жалосне последице.
Раст расизма и ксенофобије дешава се и у другим земљама ЕУ, истакао је Марсел Маскјаран. Он је подсетио на чудовишни терористички акт који је извршио норвешки националиста Андерс Брејвик. 2011. године он је убио 77 људи, од којих су већину чинила деца миграната. Прошле године слична трагедија се десила у француском Тулузу, где је под мецима исламистичког фунаменталисте Мохамеда Мера смрт нашло седморо људи, између осталог ученици јеврејске школе. По речима председника SOS Racismo, ови терористички акти илуструју узајамну мржњу која се све више испољава у односима између домаћег становништва и миграната.
Усијавање напетости потврђују истраживања Европске агенције за заштиту људских права, као и резултати социолошких анкетирања које је спровела Европска комисија. Треба рећи да свој допринос у заоштравање ситуације дају и многобројне политичке странке које шпекулишу на тему миграције и нациоализма ради подизања свог рејтинга. Посебно је популарна код њих антиисламистичка реторика, која одвлачи људе од правих разлога социјално-економских потреса.
Није све тако безнадежно. Уз паметну миграциону политику социјална експлозија може да се избегне, уверен је Микел Маскјаран.
Земљама ЕУ потребна је разрада нове вишестране политике интеграције миграната. Данас су сви напори влада ЕУ усмерени углавном на контролу токова миграната, али не на њихову адаптацију. Између осталог, чак овде ствари иду лоше. Довољно је сетити се недавног инцидента око погибије афричких избеглица приликом потонућа брода код острва Лампедуза. Неопходно је поклањати већу пажњу адаптацији миграната према условима у туђој земљи, они не треба да буду оштећени у правима у односу на домаће становништво. То је огроман посао, али само тако се може смањити до безбедних показатеља степен узајамне напетости.
