Између САД и Француске је избио скандал. Као повод је послужила одлука америчког суда да обавеже француску банку BNP Paribas да плати казну од 8,83 милијарде долара због кршења санкција према Ирану, Куби и Судану, којима се забрањују операције у доларима.
Заузврат је министар економије Француске Мишел Сапен (Michel Sapin) у интервјуу за лист The Financial Times позвао на то да се размотри доминантна улога долара у систему међународних плаћања и да се приоритет да евру.
Тренутно се 87% светских послова обавља у америчким доларима. Ова околност финансијске структуре појединих земаља и читавих организација (као што је Европска унија) чини таоцима Федералног резервног система САД и омогућава Вашингтону да остварује сопствене геостратешке циљеве.
Није чудо што су у последње време о потреби за поновним разматрањем светског валутног система почели да говоре најугледнији играчи. О овоме је било речи на самиту земаља БРИКС који је завршен у Форталезеу. Његови учесници су се договорили о оснивању Банке и Валутног пула БРИКС. По речима руског председника Владимира Путина, Банка БРИКС треба да постане једна од највећих вишестраних финансијских институција за развој у свету. Њен најављени капитал ће износити 100 милијарди долара.
У насталој ситуацији кад и без тога доживљава финансијску кризу Европска унија ризикује да се нађе између две валутне ватре. Италијанско издање Lettera43 је пожурило да упозори на то да валутни рат између Вашингтона и Брисела „може избити у сваком тренутку у врло страшним размерама“.
Међутим, за успех у овом рату није довољно одрећи се употребе долара у овим или оним пословима. Владавина америчке валуте се гради на светском трговинском билансу – објаснио је у разговору с „Росија севодња“ председник руске компаније за економски консалтинг „Неокон“ Михаил Хазин:
Сви на свету су заинтересовани за то да изађу управо на америчко тржиште. На овој околности се, између околности, базирају америчке санкције које забрањују приступ том тржишту. Америчко тржиште је највеће на свету и без приступа њему не може се претендовати на лидерство у свету.
Проблем се састоји још и у томе што чланови ЕУ и даље различито виде циљеве сопствене девизне политике. Министар економије Француске сматра да евро треба да девалвира у односу на долар како би се вратила конкурентност извоза – разуме се, пре свега француског. А Немачку, напротив, сасвим задовољава тренутна ситуација. Она јој није сметала да оствари рекордни профицит у спољној трговини по завршетку 2013. године. Притом се ово тиче и трговине с Француском. У периоду од 2007. до 2013. године обим немачког извоза у Француску се повећао за 9,5%, док је кретање робе која иде у супротну страну порасло свега за 2%.
Аналитичари Deutsche Bank су обавили сопствено истраживање. Они су израчунали ниво курса евра у односу на долар који постаје опасан по економију ове или оне земље. Сад курс износи, 1,35-1,36 долара за евро – при чему је чак и овај ниво превисок за француску и италијанску економију. Њима је потребан курс од највише 1,24 долара за евро. У целини, ова еврозона почиње да осећа проблеме у случају премашивања нивоа од 1,34 евра за долар – односно, управо сад. Међутим, то се не односи на све. На другом полу евентуалног „валутног рата“ су Немачка и Шпанија. Оне могу мирно да издрже пораст курса јединствене валуте до 1,9 долара за евро. У садашњој Европи је „неко за то да се распламса могући конфликт с тржиштима Вашингтона, а неко сматра да Европу треба поделити на неколико „ратних фронтова“, констатује италијанско издање Lettera43.
Евро против долара / Фото: РИА Новости
Настала ситуација не обећава европској економији ништа добро. Засад лидери европских земаља не могу да се договоре о спровођењу јасне финансијске и трговинске политике у еврозони – тешко им је да рачунају на успех у глобалном супротстављању долару. Тим пре што се сами „трговински“ и „валутни“ ратови развијају по сопственим сценаријима, које не контролишу националне владе – истакао је у разговору с „Росија севодња“ директор руског Института за глобализацију и друштвене покрете Борис Кагарлицки:
Данашњи „трговински ратови“ нису ништа друго до природна последица криза система такозване „слободне трговине“. У данашњем свету нема слободне трговине. Постоји слобода за транснационалне корпорације које манипулишу ценама и кретањем робе.
„Све потиче од одуства унутрашње стабилности у границама еврозоне,“ – уверен је водећи аналитичар италијанске фирма за консалтинг Nomisma Серђо де Нардис (Sergio De Nardis). А без такве стабилности Европа тешко да може да претендује на промену светског валутног и трговинског биланса.
Извор: Глас Русије
