У тексту економског дела Споразума о асоцијацији Украјине са ЕУ скривени су подводни каменови такве величине да Украјинци имају све шансе да понове судбину путника Титаника.
Говори директор Међународног института за најновије дражве, политиколог Алексеј Мартинов.
Многи Украјинци до данас верују да је асоцијација први корак ка ступању у ЕУ. Али сличне асоцијације са ЕУ има низ латиноамеричких земаља. Египат и Турска већ неколико деценија су асоцирани са ЕУ. Али нико од њих у ЕУ није ступио. Асоцијација и чланство су невезане ствари. Када је постојала крајња неопходност да се увећа ЕУ на рачун источноевропских земаља, нико од њих није пролазио етапу асоцираног чланства. Прикључивање се дешавало одмах. То се тиче и Пољске. Према условима споразума са ЕУ, Украјина се обавезује да адаптира своје законодствство према нормама ЕУ. Између осталог, реч је о процесу обавезне реституције, тачније повратка незаконито национализоване имовине њених правим власницима и њиховим наследницима. У тексту документа о томе нема ни речи, али реституција је важна и неодвојива компонента европског правног система. Може да се претендује на сву имовину која је променила власнике после 1917. године. А то нису чак многе стотине, већ многе хиљаде објеката, о чему обични ентузијасти интеграције Украјине са ЕУ тешко да размишљају.
Совјетске власти одузеле су од власника више од 32 милиона хектара земље, или преко 52% читаве територије савремене Украјине. Према европским правилима сва ова земља треба да буде враћена бившим власницима или њиховим наследницима. При томе нису сви ти људи украјински држављани. Највише апетита имају Пољаци (до 1939. године Волинска, Ровенска, Лавовска и Ивано-Франковска област биле су део Пољске). Други сусед, Мађарска, има озбиљне претензије на имовину у Закарпатју. Румуни састављају списак наслеђених кућа и земљишних поседа у Северној Буковини и делу Одеске области — то је бивша Јужна Бесарабија, која је 1940. припала СССР.
ЕУ увлачи Украјину у економску клопку/ © Фото: zik.ua
У целини, Украјина ризикује да се лиши трећине своје обрадиве површине (да не говоримо већ о стотинама станова, кућа или других објеката некретнина). Између осталог, иронијом судбине највише ће од реституције пострадати становници Западне Украјине. Њихов европски сан може да се претвори у економску клопку. И за то треба да криве сами себе.
Извор: Глас Русије
