Парламент на Кипру би сутра требао гласати о контроверзном порезу на банкарске депозите.
То је услов да земља од међународних кредитора добије зајам од неколико милијарди евра и тиме избјегне банкрот.
Предсједник Никос Анастасиадес синоћ се обратио нацији и тражио разумијевање.
“Постоје само двије алтернативе: слом кипарског банкарског система и стихијски банкрот државе или болни али контролисани кризни менаџмент“, рекао је Анастасиадес у Никозији. Он је тражио од парламента да не оклијева и да пристане на пакет помоћи.
Није међутим сигурно да у парламенту постоји већиnа за пакет помоћи. Спорна је клаузула о увођењу специјалног пореза на улоге, по којој банке, односно улагачи морају на суме до 100.000 уложених евра платити порез од 6,7 посто од те суме, а на више од 100.000 евра чак 9,9 посто. Од тог новца требало би се прикупити 5,8 милијарди евра. Многи парламентарци су се одмах побунили против ове клаузуле, а сједница парламента је са недјеље одгођена на понедјељак, а онда на уторак.
Иако је Европска Унија за пакет спаса од 10 милијарди евра поставила услов да се на улоге веће од 100.000 мора платити специјални порез којим би се сакупило 5,8 милијарди евра, кипарска влада тражила је и да на улоге мање од 100.000 уведе таксе, односно специјални порез од 6,7%. Тако су министри финансија еврозоне са кипарском владом усагласили одлуку, која је због посебног опорезивања малих улагача, довела да таласа незадовољства. Протекле суботе улагачи су масовно похрлили у банке, како би подигли своје уштеђевине и склонили их на сигурно. Сада се врше преговори да се суме мање од 100.000 евра оптерете специјалним порезом од 3 посто, умјесто 6,7 посто а да се на суме веће од 100.000 евра мора плаћати специјална такса од 12,5. Гласање парламента је предвиђено послијеподне.
СТАНОВНИШТВО НОВАЦ ПОКУШАВА СКЛОНИТИ НА СИГУРНО
Из политичких кругова у Никозији стиже информација да кипарска влада у посљедњем тренутку ипак жели растеретити ситне улагаче. Кипарски предсједник Никос Анастасиадес предложио је и да се они улагачи, који су погођени овом принудном мјером, обештете на тај начин што ће добити акције. Акције су покривене новцем, који ће бити добијен будућом продајом гаса. Спорно је што кипарска влада жели све грађане укључити у акцију спасавања Кипра док према законима ЕУ, улози ситних улагача, који на рачунима имају до 100.000 евра морају бити заштићени. Инвеститори су забринути да случај Кипра не постане примјер и за друге презадужене земље еврозоне. На Кипру је огроман новац руских олигарха. Руски предсједник Путин упозорио је на опасност увођења специјалног пореза на улоге, рекавши да је то нефер, непрофесионално и опасно.
Нјемачка влада се, како је изјавио министар финансија Волфганг Шојбле, заузела за заштиту ситних улагача у кипарским банкама. „Наша влада је исто тако као и Међународни монетарни фонд у тражењу рјешења испоштовала принцип сигурности улога“, рекао је Шојбле за њемачку телевизију. Ова клаузула предвиђа заштиту уштеђевина ситних улагача који се односе на суме до 100.000 евра. Њемачки министар финансија је рекао и да сада кипарска влада мора својим грађанима да објасни због чега жели узимати специјалну таксу и од ситних улагача, дакле улагача који имају мање од 100.000 евра у банци, јер њихови улози би морали бити сигурни.
Канцеларка Меркел је идеју о увођењу пореза на велике улоге аргументовала чињеницом да је Кипар био оаза утајивача новца, посебно руских олигарха, који су у кипарским банкама „паркирали“ милијарде евра. Трећина банковних рачуна на Кипру је у рукама страних држављана, прије свега Руса и Британаца.
У уторак се очекује масовно подизање новца из кипарских банака. У понедјељак банке не раде, зато што је празник. Грађани могу подићи готовину али трансакције новца више нису могуће. То значи да је дио новца већ замрзнут.
