Представници Светског конгреса Ујгура заговарају отцепљење покрајине Синђијанг од Кине, па их званични Пекинг сматра сепаратистичком организацијом.
Кина је озбиљно схватила проблем сепаратистичких исламских група које делују на њеној територији. О томе сведоче и најновија хапшења 139 Ујгура у покрајини Синђијанг због позивања на џихад. Они су оптужени да су преко интернета „ширили верски екстремизам, укључујући и џихад“. У граду Хотону ухапшен је Ујгур који је на интернету поставио електронску књигу у којој се заговара сецесионизам у провинцији Синђијанг, коју је за кратко време прегледало више од 30.000 људи.
Представници Светског конгреса Ујгура, који званични Пекинг сматра сепаратистичком организацијом, сматрају да кинеске власти под оптужбом за џихад настоје да тој популацији забране да користи интернет.
Протести и казне
Регион Синђијанг, у којем живи велики број Ујгура муслимана, све више за Кину представља „буре барута“. Посебно након немира у Урумћију 2009. године, када је у сукобима погинуло 197 људи, док је 828 повређено. Тог 5. јула 2009. године тада наизглед миран протест око 3.000 Ујгура прерастао је у нереде, након покушаја кинеске полиције да растури демонстрације.
Демонстранти су се жестоко сукобили са полицијом, уништавајући све пред собом, возила, куће и барикаде. У немирима је запаљено око 300 возила, док је ухапшено неколико стотина демонстраната. Након крвавих сукоба, као једну од мера, власти у Пекингу ставиле су главни град Урумћи под комплетан видео-надзор. Такође се често као превентивна мера у главном граду покрајине уводио полицијски час.
Ове године 26. јуна у демонстрацијама, које су организовали наоружани Ујгури, у граду Лукћин убијено је 35 људи, међу којима и девет кинеских полицајаца. Током немира ухапшено је око 1.300 учесника који су заговарали тероризам.
Због организовања немира у Лукћину, тројица Ујгура су 12. септембра оптужени за тероризам и осуђени на смртне казне, док је један од организатора осуђен на 25 година затвора.
Два дана након тог сукоба избили су нереди у граду Хотан, где је око 100 екстремиста на моторима напало полицијску станицу.
Влада у Пекингу тврди да су насиље и крвопролиће у провинцији Синђијанг организовали ујгурски сепаратисти у егзилу, који раде на отцепљењу те провинције од Кине и на успостави независне државе Источни Туркестан.
Узроци сукоба
Најновији сукоби кинеских власти и Ујгура у провинцији Синђијанг указују на све већу опредељеност и решеност Ујгура да интернационализују проблем са циљем отцепљења провинције. Ујгури су турски народ који претежно живи у Кини, односно у аутономној покрајини Синђијанг, у којој чине релативну етничку већину од 45 одсто. Најчешће су исламске вероисповести, а говоре ујгурским језиком, који спада у турску групу алтајске породице језика.
Кинеска провинција Синђијанг је аутономни регион у централној Азији, у делу где се Кина граничи са Монголијом, Казахстаном, Киргистаном, Таџикистаном и Пакистаном. У њој живи око 20 милиона становника, од чега је преко девет милиона Ујгура. Провинција је значајна за Кину јер располаже великим природним богатствима. Осим резерви нафте и гаса у тој провинцији, која обухвата 15 посто територије Кине, налази се чак 38 посто укупних државних резерви угља.
Почетком 20. века Ујгури су накратко прогласили независност у региону у којем данас живе. Провинција је под суверенитетом Народне Републике Кине од 1949. године.
Сукоби са Ујгурима практично су почели крајем деведесетих година, када су екстремисти организовали подметања бомби и демонстрације. На тај изазов Кина је реаговала жестоко. У борби против такозвана три зла, тероризма, сепаратизма и верског екстремизма, ухапшен је велики број Ујгура.
Светски ујгурски конгрес
Они сматрају да су обесправљени, да им се забрањују верска права, а посебно се супротстављају настојањима кинеских власти да у провинцији фаворизују Хан Кинезе, које према њиховим наводима Пекинг плански насељава у ту област. Сматра се да је број досељених Хан Кинеза у периоду од 1949. до данас порастао са око 250.000 на више од осам милиона.
Према подацима кинеских служби безбедности, последњи крвави немири били су организовани и подстицани из иностранства. За интернационализацију свог питања Ујгури користе Светски ујгурски конгрес који предводи Жебија Кадир, позната дисиденткиња која је у Кини била осуђена на шест година затвора. Кинеске власти је оптужују да је умешана у организовање протеста Ујгура.
Жебија, која је била успешна пословна жена у Кини, била је ухапшена 1999. године под оптужбама да својим активностима подрива националну безбедност. Из затвора је уз плаћену кауцију пуштена 2005. године, како би јој се омогућило медицинско лечење у Америци. Тада је обећала кинеским властима да неће учествовати у акцијама које угрожавају националну безбедност државе. Међутим, прошле године је у Јапану организовала највећи скуп ујгурских политичара који се залажу за отцепљење од Кине, што је довело до озбиљних нарушавања дипломатских односа између двеју земаља.
Веома је активна и утицајна у „Покрету за ослобођење Источне Републике Туркестан“, чији је лидер Анвар Јусуф Турани. Покрет се залаже за формирање самосталне Републике Источни Туркестан, а 2004. године основао је владу која делује у егзилу из САД.
Кинеске безбедносне службе сматрају да је „Покрет за Источни Туркестан“ повезан са Ал Каидом, због чега су га власти у Пекингу прогласиле за терористички. Припадници покрета су четири дана пре почетка Олимпијаде у Пекингу убили 16 кинеских полицајаца и исто толико ранили у граду Кашгару. Такође су у марту 2008. године покушали да изврше отмицу једног кинеског авиона.
Исламски покрет за независност Источног Туркестана, који је Бушова администрација прво прогласила терористичком, па јануара 2012. године скинула са листе терористичких организација, такође се залаже за отцепљење од Кине.
Интернационализација проблема
У последње време Ујгури и покрајина Синђијанг постали су веома значајни и за односе између САД и Кине. За Кину је та провинција стратешки значајна јер треба да буде територија преко које би се реализовао велики телекомуникацијски пројекат којим би се Шангај повезао са Немачком. Осим тога, траса нафтовода и плиновода од Каспијског базена до азијско-пацифичког региона такође би требало да прође кроз Синђијанг.
Америчка администрација користи Ујгуре како би додатно, уз питање Тибета, компромитовала Пекинг и вршила притисак на тамошње власти због наводних кршења људских права Ујгура. Такође оптужује Кину да плански мења демографску мапу Синђијанга у намери да досељавањем Хан Кинеза Ујгуре претворе у мањинску заједницу.
Очигледно је да су власти у Пекингу увиделе да ће се у наредном периоду суочити са интернационализацијом ујгурског питања, као и са јачањем сецисионистичког покрета у Синђијангу. Једна од првих мера које је Кина предузела, како би умањила могућност подршке појединих муслиманских земаља, јесте успостављање бољих односа са муслиманским земљама из средње Азије, Пакистаном и Турском.
У ту сврху за Кину посебну важност има Шангајска организација за сарадњу (ШОС), коју су 2001. основали Кина, Казахстан, Киргистан, Русија, Таџикистан и Узбекистан, како би се чланице ефикасније супротставиле борби против тероризма и сузбијања илегалне трговине наркотицима. Међутим, на Западу ШОС проглашавају анти НАТО или источним НАТО савезом, са циљем да се умањи утицај САД у Азији, као и да се преко појединих чланица савеза у којима живе Ујгури успоставе блискије везе и на тај начин умањи њихово сецесионистичко деловање у кинеској провинцији.
Посебно добре односе Кина има са Пакистаном са којим је потписала и многе уговоре о сарадњи у области трговине, инфраструктуре, образовања, као и у инвестирању у велике пројекте.
Кина је прошле године интензивирала дипломатске односе са Турском, од које је затражила да се активније укључи у решавање ујгурског питања, што је Анкара и прихватила.
Већ у априлу Турска је са Шангајском организацијом за сарадњу потписала Меморандум о разумевању, чиме је практично постала њен партнер. Истог месеца, после 27 година, турски премијер Реџеп Тајип Ердоган посетио је Пекинг и покрајину Синђијанг.
Иначе, у Турској су након сукоба кинеске полиције са Ујгурима редовно одржавани протестни скупови у којима је велики број грађана испољавао незадовољство због политике Пекинга према Ујгурима.
Најновија хапшења у Кини могла би да проузрокују серију протеста Ујгура уз оптужбе да власти крше њихова верска и културна права под изговором борбе против тероризма. Званични Пекинг наставиће да оптужује Ујгуре за вођење насилне кампање за стварање независне државе, организовање бомбашких напада, саботажа и грађанских немира.
Шангајска организација за сарадњу
Шангајска организација за сарадњу (ШОС) је међународна организација основана 2001. у Шангају. Чланови су подељени у неколико група. Стални чланови су Казахстан, Кина, Киргистан, Русија, Таџикистан и Узбекистан. Посматрачи са могућношћу да уђу у организацију су Индија, Пакистан, Иран, Монголија. Постоје и преговарачки партнери који прихватају циљеве ШОС-а, али због географског положаја не могу постати чланови. Те земље, које имају статус „партнера по дијалогу“, јесу Белорусија, Шри Ланка, и од априла Турска. Састанцима у својству госта присуствују и представници АСЕАН-а, Заједнице независних држава, Авганистана и Туркменистана.
ШОС покрива територију од око 30 милиона квадратних километара, што чини 60 одсто подручја Евроазије на којем живи око милијарду и 500 милиона људи.
Односи Кина–САД
Влада САД је у годишњем извештају о људским правима у свету у 2012. о Кини навела да су у тој земљи „репресије, пре свега против организација и појединаца који се залажу за људска права и јавне интересе – рутинска појава“. „Забележене су жестоке репресије у областима слободе говора и религије и оштра ограничења кретања етничких Ујгура у Ујгурској аутономној области и етничких Тибетанаца у Аутономној области Тибет и другим тибетанским регионима“, каже се у извештају.
Кина је одмах узвратила оптуживши Вашингтон да крши људска права преко америчких војних операција у иностранству и да не успева да заштити своје грађане од оружаног насиља. „Американци су најтеже наоружани народ на свету по глави становника“, пише у извештају Пекинга, и додаје да САД има „озбиљне проблеме са полном, расном и верском дискриминацијом“.
Извор: Актер
