Браћо и сестре,
Срби и Србкиње,
Мој сајт је на латиници.
То не значи да нисам Србин.
Нити сам мање Србин.
Како ме прозивају мерачи србства.
Сајт је на латиници јер моје текстови читају многи ван Србије.
Нарочито млади људи који нису Срби.
Који не знају ћирилицу.
И који много уче из мојих текстова.
Сматрам да је практичније за моје идеје да сајт буде на латиници.
И ништа више.
Ко то не разуме, не могу да му помогнем.
Користим ову прилику да све мераче србства подучим.
Србство се показује на делу.
Не на празним речима.
Својим делом и животом представљам свој народ.
Свуда у свету.
Свако од нас мора себи да постави питање.
Шта сам урадио за своју државу и народ?
И свако треба да пронађе најбољи начин да помогне.
Колико је у његовој моћи и знању.
У расправи са острашћеним неолибералима, који пљују по Србији и Србима, написао сам пре више од две деценије, да сам Србин свуда по свету, од Истамбула до Дубаија, од Рима до Штохолма и Гуангџоа.
Србин сам и када слушам Моцарта и Вагнера, крајишке ојкаче и далматинске клапе, када играм ужичко коло и плешем валцер, када слушам Ролингстонсе или Квин.
Србин сам у ивањичкој кошуљи и италијанској машни, енглеским ципелама и немачким колима.
Србин сам и када читам Крлежу, Томаса Мана, Достојевског и Балзака.
Србин сам и када се дивим сликарима Бошу, Бројгелу и Далију.
Србин сам и не мрзим друге народе.
Учим из других култура и поштујем различитости.
Спас Срба и Србије је у нашој модернизацији.
То не значи, како мисле примитивци, негирање србства.
Напротив, то значи неговање наше древне културе и традиције.
Не значи затварање у своје торове, него живот у глобалном свету на свој начин.
Отворен сам и спреман да учим друге народе и да учим од њих.
Такмичим се са другим представницима народа на светском тржишту.
И доказујем своју способност да градим име и поверење.
У победи се не понесем у поразу се не разочаравам.
Живот прихватам у његовој целовитости.
Србији треба нова просвећена елита.
Која ће имати визију развоја државе до краја овог века.
Духовна елита која ће се жртвовати за добробит свога народа.
Смели појединци који ће својим делом и животом показати куда треба да иде Србија.
Треба нам модерна елита која ће неговати ћирилицу.
Која неће бити себична, похлепна и искључива.
Која своје незнање неће прикривати знањем писања ћирилице.
Који своју лењост и подлост неће покривати естрадним србством.
Највећи србски писац Борислав Пекић је писао и потписивао се латиницом.
Да ли то значи да није добар Србин?
Или није добар писац?
Драгаш – ћирилично
Браћо и сестре,
Срби и Србкиње,
Немојте да се делимо на оне који пишу ћирилицу и оне који не пишу.
Треба да се делимо на оне који помажу Србији и Србима и они који то не чине.
Ти који не чине треба да науче да чине.
То ће помоћи Србији и Србима у овом тешком историјском тренутку када нам прети губљење државе и нестанак нације.
Ако изгубимо сувереност државе и слободу народа, онда ћемо изгубити и нашу ћирилицу.
Мислите о томе.
И урадите нешто за Србију и Србе.
Београд, 01.07.2015.
Извор: Бранко Драгаш
