Јавност или бирачко тело има право да зна да је градоначелник Лондона Борис Џонсон – отац трогодишње Стефани, рођене у ванбрачној вези са његовом пријатељицом, која је такође преварила свог партнера. Оваква пресуда лондонског суда, донета пре два дана, погађа шири круг џет-сета на Темзи, у коме је „разбарушени Борис”, главни кандидат за наследника Дејвида Камерона на месту вође британске Конзервативне партије и британског премијера.
У позадини елитних представа у Лондону одувек је тињала мелодрама пуна суза, брачних невера, ванбрачних побачаја. Прича о излетима Џонсона, оксфордског дипломца, некадашњег новинара и уредника, сада најперспективнијег политичара у торијевском блоку, појављивала се у британским таблоидима, али се никад ниједан суд није позабавио оним што се сматрало приватним животом јавне личности.
Први пут правда се позабавила – лицемерјем. Биографија политичке личности која шврља лево-десно, доводећи супругу и породицу у немогући положај, мора бити изложена суду јавности која га бира на званичне и важне функције, гласило је образложење овог необичног судског процеса.
Преседан је у британском правосуђу камен темељац на основу кога произлазе све будуће пресуде. Па ће тако тек ова (ко зна која по реду) Борисова авантура постати репер за остале случајеве у правној процедури.
Уз четворо деце из брака са адвокатом Марином Вилер, Џонсон или само Борис, како га мимо британских манира зову у медијима, има још двоје деце из ванбрачних излета.
Безобзирност у ванбрачним везама га је, по пресуди судија, „довела на лош глас”, који је постао релевантан када се „о њему просуђује као о приватној или професионалној личности”.
Тешко је набројати све пикантерије из његове биографије у којој су главни актери познате и друштвено признате личности.
Мајка трогодишње Стефани је Хелен Мекинтајер, самостални уметнички консултант, коју је градоначелник у првим месецима њене трудноће без конкурса запослио у градској управи. Борис никада није хтео да се изјашњава о томе да ли је заиста он отац детета, али, како пише „Индепендент”, његова жена Марина је причајући са пријатељима о Стефани увек говорила о њој као о његовој ванбрачној кћерци.
Када је афера посредством таблоида избила у јавност, супруга Марина избацила га је из њихове куће. Али после се ипак вратио. И шест година пре тога, када је „одлутао” са својом бившом колегиницом новинарком Патронелом Вајат, да би она касније морала да абортира, Марина је Борису такође закључала врата испред носа.
Јасно је, како пише ових дана Соња Парнел, ауторка књиге „Само Борис: прича о амбицији”, да Марина са четворо деце и својим родитељима пролази кроз паклене године због мужевљевих испада. Она га зна од младости, потиче из утицајне породице, подржава његове политичке идеје, прати га у његовом успону у каријери. Све то трпи да би заштитила сопствену децу, оцена је ауторке мемоара.
Што се саме госпођице Мекинтајер тиче, и она је у време када се зачело дете, живела у заједници са партнером – врло имућним бизнисменом Пјером Ролином. Када је пред порођај постало јасно да он није отац тог детета, растали су се. Али је претходно Мекинтајеровој платио рачун од 30.000 фунти здравствених трошкова, и донирао 80.000 фунти за кулу Орбит, омиљену градоначелникову грађевину, пред лондонску олимпијаду 2012. Таблоиди тврде да је накнадно горко зажалио што је помогао човеку који га је тако брутално насамарио на личном плану.
Мекинтајерова, као и неколике друге претходне љубавнице, не жели да њена кћерка стекне утисак како ју је мајка родила после неке пијане случајне грешке, пише лондонски „Индепендент”. Како је суд утврдио, она није крила пред пријатељима (сведоцима) да је Џонсон Стефанин отац, иако је у то време била у вези са другим човеком.
Када је „Дејли мејл” још 2010. објавио целу причу заједно са графиконом и именима, ко кога воли а ко кога мрзи, она је ипак покренула процес ради „заштите дететове приватности”. Суд је одлучио да је девојчицина приватност већ претходно била нарушена захваљујући недоличном понашању родитеља.
Сада су, бар у Британији, каријере јавних личности које имају склоности сличне Борисовим „угрожене” могућим судским епилогом у којим приватност више не може бити загарантована.
Француска јавност је због учесталих сексуалних скандала бившег председника Међународног монетарног фонда затворила до тада бриљантну каријеру Доминика Строс-Кана, иако његов случај није добио правосудни епилог. Али је Џонсон (49), који је савршеном олимпијадом (2012) Лондону повратио улогу престонице света и који ради „релаксације” за 250.000 фунти годишње пише недељне колумне за „Дејли телеграф”, и даље у зениту популарности.
Да ли ће британска јавност поступити исто као његова жена Марина: залупити кућна врата да би га после неколико дана ипак примила натраг у породицу, а он наставио по старом.
