Београд, Вашингтон — Професор Универзитета Џон Хопкинс Дејвид Кенин каже да Срби не само да су незадовољни другима, него и сами собом, што може утицати на цео регион.
Овај доскорашњи аналитичар ЦИА у интервјуу за “Политику” на питање шта је главни проблем јужно од Саве, одговара да су Срби највећа заједница у том подручју и све док су они и Србија незадовољни ништа није решено.
“Није реч само о томе да су Срби незадовољни другима, него су незадовољни и сами собом. После векова политичких, друштвених и економских промена још нису успели да стигну дотле да буду срећни са оним што је постигнуто, а то погађа цео регион”, сматра Кенин.
Говорећи о демократији у Србији Кенин каже да му је упало у очи да после прошлогодишњих избора партије које су желеле да формирају владу нису преговарале толико о политичким и програмским принципима, колико о томе која ће да добије које државно предузеће.
“То значи да демократија у Србији није само питање система него и шта ко контролише. Данас у Србији имате ситуацију да се министар (Александар) Вучић бави питањима корупције, док премијер (Ивица) Дачић мора да објашњава природу својих личних контаката. Води се и дебата о томе шта је дозвољено, а шта није у односима политичара с бизнисменима. Оно што гура Вучић – да корупција буде у средишту пажње – није по себи лоша ствар, мада ће закомпликовати односе међу политичарима”, сматра Кенин.
Он оцењује да у Србији још не постоје правила за односе политичких и економских лидера.
“Политичари у Србији као да су у улози римских конзула који би по престанку мандата одлазили у неко друго место да буду проконзули, јер им је то била гаранција да неће бити ухапшени због онога што су радили док су били на власти”, наводи Кенин.
Он сматра да у Србији данас постоји извесна дезоријентисаност у поменутим односима, па је зато важно да се та праивла формулишу да важе за све и да се не мењају кад год се промени влада, директор неког државног предузећа, или неки олигарх из приватног сектора постане моћнији од неког другог олигарха.
На питање да ли то значи да Србија као држава још није институционално довршена и како да се то постигне Кенин каже да то није лак процес, нити се може конацнцо завршити, али је важно
како се доносе одлуке и колико су оне постојане: да ли су добре и важеће само док су на власти људи који су их донели или постају “институционализоване” и као такве трајни део система.
Он сматра да ће то у Србији бити дуга борба.
“Суштинско питање јесте да ли ће српски политичари моћи да дођу у фазу да имају поверења у транспарентност, да ли ће себи приуштити могућност да изгубе неке битке, да то сви виде и да они сами то признају, а да при томе задрже самопоуздање да ће у следећој дебати бити победници. Све док се то, као мера поверења у систем, не догоди и све остало ће бити неизвесно”, поручује Кенин.
(Политика, Танјуг)
