СИРИЈСКИ ГЕНЕРАЛШТАБ КОНАЧНО ОДРЕДИО ПРИОРИТЕТНЕ ПРАВЦЕ УДАРА ЗА НАСТАВАК РАТА
- Први правац офанзиве биће – из провинције Алепо ка југозападу, према граду Идлиб, административном центру истоимене покрајине. Део снага имаће задатак да деблокира два села са претежно алавитским и хришћанским становништвом – Кафарја и Ал-Фуа која се налазе 30-50 километара од Идлиба, а већ око две године одолевају Џебхат ан- Нусри и другој гамади
- Џихадисти и даље држе део периферије Алепа, при чему њихов фронт задире и у град као класичан „прст“ који укључујује некадашњу индустријску зону (хемијску фабрику и нафтну рафинерију). План офанзиве подразумева „одсецање прста“ по донбаској „дебаљцевској рецептури“ – са пратећим уништењем оних који се не предају
- Остављајући у позадини опкољене џихадистичке снаге у Алепу, предвиђа се почетак офанзиве и ка северозападу. Тамо се налазе опседнуте алавитске енклаве Нуби (Нубољ) и Захра. Иза њих се простире територија под контролом Исламске државе која се простире све до турске границе. Задатак је – одсецање џихадиста од снабдевања из Турске
- У провинцији Латакија план офанзиве предвиђа узастопне ударе, по свој прилици у пет области у планинској зони са обе стране аутопута М4 како би се елиминисао тзв. туркменски иступ и у потпуности под контролу ставила граница са Турском и озлоглашена провинција Хатај, у којој су Турци оборили руски авион
Пише: Јевгениј КРУТИКОВ
ПОСТОЈЕ сви разлози да се верује да је Генералштаб оружаних снага Сирије коначно одредио приоритетне циљеве офанзиве која је у току.
Тај план, са војне тачке гледишта, изгледа веома прорачунато и практично, иако ће, са политичке тачке гледишта сигурно бити критикован од стране „западних партнера“.
Ствар је у томе што је сиријска владина војска почела постепено напредовање ка турској граници, користећи слаба места противника.
Обнављање снабдевања и директне везе са подручјем Алепа омогућиће ојачавање локалних група (укључујући и иранске снаге које се налазе на том простору и које се активно и несебично боре) како би се могле планирати и покренути истовремено две офанзивне операције међусобно географски неповезане.
Раније су се слични експерименти лоше завршавали, а због раштркавања снага и недостатка тактичке одлучности сиријска команда је била подвргнута критици. Сада се као додатни фактор појавило обнављање везе са авио-базом Квејрис, коју су први пут после две године почели да користе по намени.
У среду су са ње опет узлетели сиријски војни авиони, што ће умногоме олакшати посао и руској авијацији.
Први правац офанзиве биће – из провинције Алепо ка југозападу, отприлике – у правцу града Идлиб, престонице истоимене покрајине. Међутим, није само Идлиб, који стално трепери у оперативним извештајима,примарни циљ. Слично као и деблокирана авио-база, два села са претежно алавитским и хришћанским становништвом – Кафарја и Ал-Фуа која се налазе 30-50 километара од Идлиба – већ око две године одолевају Џебхат ан-Нусри и другој гамади.
Од тренутне линије фронта до њих је прилично далеко, али успостављање везе са том енклавом није само принципијелно политички и идеолошки циљ, већ и позив на озбиљан војни пробој, како би се коначно нарушила целовитост фроната џихадиста управо на том правцу, који се до сада сматрао јаким, стабилним и сигурним ослонцем џихадиста.
Након обнове комуникација и снабдевања провинције Алепо на секундарној траси, досадашње битке за аутопут – борба за контролу главних саобраћајница у земљи – изгубиле су у одређеној мери актуелност. Офанзива од Алепа ка југозападу ради деблокаде алавитско-хришћанске енклаве у Идлибу ионако излази на стару магистранлну трасу Хама-Маарат-Нуман-Алеп што чини да овај комада асфалта више није толико значајан.
Офанзива у овој области траје два месеца, током ње су владине снаге полако, али константно ослобађале насеља различитог степена важности. Али, ако се до пре пар недеља битка за Хадер (Хазер) сматрала суштински важном (овај град је – раскрсница локалних путева и центар снабдевања), сада се слична насеља виде само као нови корак у напредовању дубље у провницију.
Раније се овај стратешки план није ни разматрао. Његова главна тешкоћа је у томе што су џихадисти различитих група концентрисали баш у овом подручју великњ снаге, и сукоби добијају све суровији карактер.
Током протеклих неколико дана на овом правцу је ослобођено још девет насеља, њихов укупан број се већ мери стотинама, али ове борбе се воде у најнасељенијем делу Сирије, тако да су бројке сасвим разумљиве. У принципу, владине трупе ставиле су под контролу значајну територију, крећући се ка Идлибу северно од Хадера, али на јужном фронту ствари иду теже.
Џихадисти формално и даље држе један део периферије Алепа, при чему њихов фронт задире у град као класичан „прст“, тако да се може у основи пререзати. Али, ту слабу тачку, која укључујује некадашњу индустријску зону (хемијску фабрику и нафтну рафинерију), џихадистичке групе су натрпале људством и очигледно противтенковским средствима.
Нови акциони план подразумева „одсецање прста“ по донбаској „дебаљцевској рецептури“ са пратећим уништењем оних који се не предају.
За сада учешће у операцији сиријске авијације није претерано значајно, док је активност авијације Руске Федерације тренутно више концентрисана на поменуту југозападну офанзиву, иако и непосредно око Алепа редовно делује.
Остављајући у позадини опкољене џихадистичке снаге у Алепу, предвиђа се почетак офанзиве од града ка северозападу. Тамо се налазе опседнуте алавитске енклаве Нуби (Нубољ) и Захра. Иза њих се простире територија под контролом Исламске државе која се простире све до турске границе. Као и у претходном случају, обнављање везе са опседнутим енклавама није циљ само по себи. Главна ствар је да ће ова операција у потпуности одвојити све снаге џихадиста – без обзира на њихову политичку и верску боју – од снабдевања. Индиректно ће бити ослабљени џихадисти у покрајинама Хама и Идлиб, јер ће се у таквој ситуацији снабдевање терориста из Турске, ако и не буде сасвим прекинуто, барем сваког дана све више смањивати.
У провинцији Хама борбе су тешке и са променљивим успехом.
Мобилизационих ресурса владине војске је недовољно за све, и после пребацивања ка Алепу значајних снага са другостепеног „смера Хаме“ успеси су овде постали мање видљиви. Они, наравно, постоје, напредак на старим линијама фронта је знатан, нарочито уз подршку руске авијације, посебно хеликоптера. Ипак хришћански град Морек већ трећи пут прелази из руку у руку, а на неким деловима фронта почеле су и позиционе борбе. Истина, у протекла два дана на подручје града Мхин стигло је појачање сиријске нарoдне милиције уз активну подршку руске авијације. И, ситуација се окренула у корист владиних снага.
У провинцији Латакија садашњи план офанзиве предвиђа узастопне ударе, по свој прилици у пет области у планинској зони са обе стране аутопута М4 како би се елиминисао тзв. туркменски иступ и у потпуности под контролу ставила граница са Турском и озлоглашена провинција Хатај, у којој су Турци оборили руски авион. Борбе су у овом региону добиле карактер масакра, жестоке борбе се воде за свако брдо, и због тога су извештаји о освајању од стране владиних снага висинске коте код Салме (уз директну подршку руске авијације) скупо плаћени.
То је крајње сложена – и географски и ресурсно – операција, али она сада изгледа потпуно изводљива, што није био случај пре месец дана, када је бесконачно бомбардовање Салме изгледало као расипање ресурса руске групе.
Турска команда, наравно, сагледава сву опасност ситуације. Ако планинска зона племена Џебел-ал-Туркоман буде враћена под контролу Асадове владе, пропашће све амбиције Турске у вези са њеним „двориштем“, којим она сматра Северну Сирију.
Постоји разлог да се верује да је и напад на руски бомбардер изазван страхом да би Турска могла да неповратно губи контролу над том територијом. Потенцијал туркменских села у региону и њихових „одреда самоодбране“ је нарушен – убиство руског пилота није прошло некажњено. Друга ствар је што се фронт, због рељефа, помера веома споро, али се ипак помера. У неким областима (како у Џебел-ал-Туркоман, тако и на гребену Џебел-ал-Акрад) владине трупе су се приближиле водоразделној линији, а даље ће напредовање бити неупоредиво лакше.
Јасно је да цео описани план офанзиве није директно повезан са операцијама против Исламске државе, што може бити основ за нападе са Запада. Међутим, у последњој недељи се стање тзв. у сиријској опозицији променило.
Дамаск је успео да пронађе заједнички језик (уз учешће руске стране у смислу њене обавештајне службе) са неким „умереним групама“. А ако су раније ови одреди били ближи сарадњи са ИД него са Асадом, сада је највећи њихов део спреман да преузме одговорност за значајно учешће на фронту управо против исламиста, одустајући од рата са владиним трупама.
Такав споразум уз учешће Русије добија већ масован карактер, што је омогућило да се од „умерених“ формира читава деоница форнта против ИД, а показује се да се Дамаск на њих може ослонити као на савезнике.
Тако, у области Палмира руске трупе и владине снаге помажу локалним групама „Пустињски лавови“ и „Каламун“, а у области Рака се против ИД боре одреди „Ганим“ и делови „Демократских снага“. То је, с друге стране, омогућило владиним трупама да ојачају акције у источним предграђима Дамаска, које држе исламисти, али су потпуно опкољени. Сада је њихов пораз само питање времена.
Друга ствар је: колико времена.
Описани план не може трајати у недоглед. Јасно је: што напредовање буде дуже одлагано, тим ће ефикаснија бити одбрана џихадиста, посебно у латакијској области уз директну подршку Турске.
Опет, све зависи од борбене способности и моралног духа владине војске, као и од способностi Генералштаба у Дамаску да правилно распореди расположиве снаге између главних правца офанзиве и њиховог тактичког деловања на терену.
Превео: Срађан Ђорђевић
Извор: Факти.рс
