Модерни корисници интернета обожавају нову слободу. Они могу с било којег места и у било које време приступити личним или пословним подацима.
То им технички омогућава „Cloud Computing“. „Облак“ је једна врста чврстог диска на интернету. Подаци који иначе завршавају на приватним или компјутерима на радном месту, сада су доступни преко веба.
Где они на крају тачно заврше, у којој се земљи налази сервер, о томе корисници интернета не размишљају пуно. Али то би се могло променити. То је потврдила и студија коју је наручио Европски парламент.
Стручњаци „Centre D’Etudes Sur Les Conflits“ и „Centre for European Policy Studies“ заједно су презентовали резултате истраживања: cloud-подаци европских грађана на америчким серверима нису сигурни од очију трећих особа.
Конкретно то значи: под окриљем борбе против терора, америчке власти „чачкају“ и по европским подацима, и то сасвим легално, то им дозвољавају амерички закони.
„Студијом не желимо да ширимо панику“, коментарише Томас Албрехт, посланик Зелених у Европском парламенту.
„Чињеница је да амерички Закон о заштити података важи само за грађане САД-а“, додаје он. Осим тога, постоје посебни закони којима је дозвољено шпијунирање грађана који немају америчко држављанство.
А то се догађа очито често: осетљве податке који су власништво фирме попут Microsofta, Amazona, Twittera и Facebooka, америчке власти циљано истражују.
Темељ за свеобухватну анализу су безбедносни закони о борби против терора који су у САД-у усвојени након 11. септембра 2001.
„Patriot Act“ и нова верзија „Foreign Intelligence Surveillance Amendment Act“ (FISAA) америчким су политичарима великодушно проширили овлашћења и поље деловања.
Тило Вајхарт, немачки стручњак за заштиту података, већ се пре две године опсежно позабавио оваким развојем.
Вајхарт се бори за то да Facebook поновно дозволи коришћење синонима као корисничког имена. У анализи сигурности података код америчких компанија, он закључује: „Дуга рука америчких закона сеже и до Европе.“
Америчке безбедносне службе понекад „уцењују“ фирме попут Microsofta, тврди он, јер државним службама на располагање морају ставити и оне податке који су сачувани на европским серверима. А ти подаци могли би нпр. одиграти важну улогу економској шпијунажи.
На тај начин не би се само откриле пословне тајне великих компанија. И грађани би се могли наћи на мети америчких истражитеља, сматра Вајхарт.
„Подаци би могли одлучивати и приликом доделе америчких виза.“ Али то није све. „Уопште се не може ни предвидети шта се све може догодити с личним подацима,“ закључује Вајхарт.
У Европском парламенту се такве опомене схватају озбиљно. Тренутно његови посланици раде на новој верзији Одредбе о заштити података Европске уније.
(Дојче Веле)
