Вашингтон / Москва – Изјава Барака Обаме да се повратком Владимира Путина у Кремљ појачала антиамеричка реторика у Русији и да су почели да се враћају стереотипи Хладног рата најтежа је јавно изречена оптужба једног америчког председника на рачун руског лидера у последњих двадесетак година.
На критику из Вашингтона Владимир Путин није одговорио и вероватно ће сачекати прилику да Обами објасни своју „тврду реторику“. Реаговали су руски парламентарци.
Бројни високи руководиоци САД и Русије минулих година покушавали су да увере јавност да Хладног рата никада више неће бити. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је објашњавао да Хладни рат више није могућ, јер више нема социјализма, па земље истих система не могу идеолошки да оптужују једна другу. Рецидиви Хладног рата су, ипак, остали и појављују се чим захладне односи Вашингтона и Москве.
У време совјетског лидера Леонида Брежњева сви самити с америчким председницима су на инсистирање Вашингтона имали као једну од главних тачака дневног реда људска права. Америка је тражила да се Јеврејима дозволи слободан одлазак из СССР и ослобађање дисидената. Доласком на власт Горбачова, а касније и Јељцина, отворена су широм излазна врата, па су отишли сви који су хтели и сада је у току процес повратка Јевреја у бивше совјетске републике, јер овде могу брже и лакше да зараде него на Западу.
У марту 1989. Горбачов и Буш Старији су јавили свету о крају Хладног рата, тврдећи да победника нема. После распада СССР појавила се друга оцена да је победник у Хладном рату Америка, па су се за то делиле чак и медаље.
Иако је Буш Старији обећао Горбачову да се НАТО неће ширити на Исток, Бил Клинтон је поступио другачије а Јељцин је то прихватио, очито схватајући да је то још једна изгубљена битка. Уместо да се супротстави приближавању НАТО, Јељцин се уживио у улогу политичког кловна, који је перманентно брукао Русију на међународној позорници.
Обећања Горбачову о неширењу НАТО су, дакле, брзо заборављена и на Западу се чуде зашто Путин јавно говори да Русија мора да има припремљен одговор на то што Алијанса прави „потковицу“ око руске територије. Изгледа да само руководиоцима у Вашингтону и Бриселу није јасно да монтирање радара и ракета пресретача у руском суседству тера Москву да улаже новац у модерније наоружање. Узалуд је угледни професор Њујоршког универзитета Стивен Коен упозоравао још 2007. године да је први ров у новом Хладном рату већ „ископан“. Једини начин да се ситуација смири је да САД одустану од политике ширења НАТО на Исток. То је услов за добре односе с Русијом, говорио је амерички професор у Москви.
„Кремљ не жели заоштравање односа са САД, али од њега не зависи хоће ли бити Хладног рата или не. Много зависи од тога како ће се развијати односи између НАТО и Украјине и Грузије. То је нови фронт, фронт новог Хладног рата – рекао је Стивен Коен, својевремено саветник председника Џорџа Буша старијег. Буш млађи није послушао савете професора Коена, па је форсирао ширење НАТО на исток и тако покварио добре односе с Путином, а после рата у Грузији њихово општење је прекинуто.“
Иако је на последњој конференцији за новинаре 7. августа Обама најавио паузу и инвентуру америчко-руских односа, он ипак није залупио врата, већ је рекао да су у америчко-руским односима постигнути немали резултати – од договора о разоружању до сарадње у снабдевању западних савезника у Авганистану. Обама је тада казао да би било неправилно да САД бојкотују Зимску олимпијаду у Сочију. САД поново из хладноратовског арсенала извлаче људска права, а Обама је забринут и за судбину геј популације у Русији.
Мало је државника на свету који су Американцима тако отворено казали шта мисле о њиховој политици као што је то учинио Путин. Једна од главних Путинових замерки Американцима је да се мешају у унутрашњу политику Русије. Он је недавно казао да је Америка талац империјалних амбиција.
„После распада СССР Америка је једно време постала једини лидер у свету, а за њу је то била замка и почела је да се осећа империјом“, рекао је Путин.
„Империја не може себи допустити да показује слабости, а било какав покушај да се договори с партнерима на равноправној основи често се унутар земље схвата као слабост.“
После последње терористичке акције чеченске браће у Бостону многи су помислили да ће то утицати на јачање сарадње Вашингтона и Москве. У телефонском разговору Путин и Обама су рекли да су обе земље заинтересоване за још бољу координацију у борби са тероризмом.
Слично се догодило и после терористичког напада 11. септембра 2001, који је индиректно утицао да се зближе председници Буш и Путин. Све док муслимански терористи нису запуцали на тлу Америке, у Вашингтону су имали велике симпатије за сепаратисте са Кавказа, иако су најновији догађаји показали да велики број Американаца меша Чеченију и Чешку.
У последњем писму америчког председника Путину, један део се односи на економску сарадњу.
„Американци развијају Путинову идеју да треба створити „мрежу за осигурање“ која би чувала руско-америчке односе у тренуцима тешких политичких односа. Та заштита се може направити интензивнијим развојем трговинско–економских односа“, објаснио је помоћник председника Путина Јуриј Ушаков.
Како велики бизнис штити политичке односе међу државама, најбољи доказ су Немачка и Русија. За време последње посете Москви више председника немачких гиганата је говорило домаћинима – не обазирите се на критике у нашем парламенту, јер они то раде да би добили гласове. Немци су свесни да „Сименсове“ брзе, али и доста скупе возове у кризним временима могу да продају и лако наплате само у Русији.
У Москви су свесни да толике количине гаса и других сировина најлакше могу продавати платежно способним Немцима. Због тога њихов бизнис цвета, а очекује се да ће од садашњих седамдесет милијарди трговинска размена Немачке и Русије достићи сто милијарди долара.
Русија и САД су 2012. имали трговинску размену од 28 милијарди долара. Ако Обама научи „руско-немачку лекцију“ и створи услове за интензивнију бизнис сарадњу две велесиле, то ће се одразити и на политичке односе Вашингтона и Москве.
Битно је да Американци схвате да данашње руководство у Кремљу не могу уцењивати као што су то радили када је на власти био Јељцин, а Русија грцала у дуговима и економским проблемима.
Пробудила их Србија 1999.
Без обзира на сталну попустљивост Јељцина Клинтону, када се НАТО одлучио да бомбардује Југославију 1999, захваљујући Јевгенију Примакову и Генералштабу, Русија је захладила односе са САД и другим земљама Алијансе. Јавно мњење у Русији је натерало Јељцина да „забрунда“, а он реално озбиљнију подршку Србији није ни могао да пружи.
Да је напад на Србију „пробудио“ многе Русе који су до тада безрезервно веровали у „демократску Америку“, касније је говорио и Александар Солжењицин као и његова супруга. У дугачком интервјуу за „Новости“ Наталија Солжењицина је испричала да су многи Руси њихови пријатељи тада схватили да САД и савезници не поштују никакво међународно право, већ туку слабијег.
Испитивања јавног мнења годинама после рата на Балкану су показивала да већина Руса сматра да је Америка највећа опасност на свету.
Солжењцин
Нобеловац Александар Солжењицин је у више наврата говорио да Запад подржава оне који слабе и руше руску државу, а чим неко покуша да је доведе у ред и консолидује, на њега почињу напади, па је тако било и с Путином. Њему ти напади нису сметали, јер су му код већине Руса дизали популарност.
Индивидуално – колективно
Владимир Путин сматра да између Русије и Америке данас практично не постоје идеолошке противречности, већ фундаменталне културолошке разлике. – У основи америчке самоспознаје лежи индивидуализам, а у основи руске колективизам. Руски човек живи по другачијим вредностима, више духовним и приближеним Богу. Русима и Американцима је тешко да схвате једни друге, али то је могуће – казао је Путин, подсетивши на то да су у Првом и Другом светском рату САД и Русија биле на истој страни барикада.
Медведев
Када се као Путинов наследник на политичкој сцени појавио председник Дмитриј Медведев, на Западу су се трудили да их посвађају и све време су тражили пукотине у њиховим односима. И на последњој конференцији за новинаре у Белој кући Барак Обама је казао да су односи у време кад је председник био Медведев били бољи него кад се у Кремљ вратио Путин.
