Украјина, једнако као и Србија, настоји да постане део Европске уније. Путеви су нам различити, али у много чему и комплементарни.
Недавна посета председника Украјине Виктора Јануковича Београду оцењена је као – стратешка. Не само стога што су наше две земље и до сада биле привредно упућене једна на другу, него пре свега стога што се током разговора двеју делегација показало да постоји још доста простора за ширење међусобне сарадње.
Познаваоци су, при томе, подсетили на време када је робна размена између Украјине, као тадашње совјетске републике, и Србије, као чланице СФР Југославије, била далеко плодоноснија него што је то данас случај.
О дометима посете Јануковича Београду, о томе шта спаја две земље, у чему је комплементарност наших привреда, како се Кијев и Београд сналазе на путу ка чланству у Европској унији и где су отворени нови путеви за сарадњу, разговарали смо са амбасадором Републике Украјине у Србији, екселенцијом Виктором Недопасом.Могућности за сарадњунаших двеју држава су велике: од рударства, машинске индустрије, грађевинарства, па до пољопривреде. Колико су украјинске компаније заинтересоване да дођу да раде у Србији? А шта би српске компаније могле да раде у вашој земљи?
Тачно, посета председника Украјине – био је то у историји украјинско-српских односа први званичан долазак шефа наше државе Србији –морамо да нагласимо, дала је нови подстицај двостраним односима у политичкој, трговинско-економској, културно-хуманитарној области и омогућила опстанак високе динамике политичког дијалога с Републиком Србијом.
У време отварања украјинско-српског бизнис форума, председник Украјине је потврдио да је Србија за Украјину кључна држава на Балкану када је реч о економским односима. Такође, председник Јанукович је нагласио да је у овој години најважнији задатак превазилажење негативних тенденција у смислу смањења робне размене, а у том смислу и робе која спада у високу ценовну категорију.
Председник Украјине је, такође, истакао неопходност заједничких напора предузетника обе земље у областима попут: енергетике, машиноградње, рударства, металургије, хемијске и прехрамбене индустрије, транспорта, изградње, као и заједнички излазак украјинских и српских предузећа на трећа тржишта с циљем реализације перспективних економских пројеката.
Додао бих и да је председавајући Трговинско-привредне коморе Украјине, господин Чижов, у свом наступу на бизнис-форуму говорио о договорима постигнутим са српском страном о јачању размене информација економског карактера, поједностављивању процедуре сертификације и легализације српске робе у Украјини и обратно.
Један од великих проблема Србије је недостатак страних инвестиција. Да ли, у том смислу, можемо да очекујемо већу активност украјинских инвеститора?
Према ставу председника, увећање показатеља међусобне трговине и реализација значајних потенцијала двостраних односа омогућили би увођење зоне слободне трговине између наших држава, уз укључивање нових форми сарадње, као што је развој државно-приватног партнерства, прецизирање законодавних норми за увођење предузетничке делатности, редовно одвијање заједничких економских форума, подршке средњем и малом бизнису, уклањање административних баријера које ометају економску сарадњу и заједничко деловање компанија из наших земаља.
Такође, украјинска страна је потврдила заинтересованост за обнављање рада „Железаре Смедерево” и нагласила спремност и могућност да овај комбинат снабдева квалитетним сировинама.
Украјина, једнако као и Србија, настоји да постане пуноправна чланица Европске уније. Интересантно је, међутим, да се и пред Кијев и пред Београд постављају одређени услови који нису важили за државе које су до сада примане у ЕУ. Да ли, по вама, то значи да се нешто променило у самој ЕУ или да су се у последње време појавиле и друге могућности међународних асоцијација? Овде, пре свега, у виду имам Царинску унију коју, за сада, чине Русија, Белорусија и Казахстан?
Када је реч о Царинској унији, по украјинском законодавству наш приоритет су евроинтеграције, што је и став већине наших грађана. Подвукао бих да је Кијев концентрисан на проналажење таквог облика с Царинском унијом, према формули 3+1 (Русија, Белорусија, Казахстан + Украјина), како би се очувала и учврстила могућност извоза украјинских производа на то огромно и важно тржиште.
Када је реч о евроинтеграцијама, током сусрета украјинског и српског председника, наглашено је да нас сједињује заједнички циљ – стратешки курс ка европским интеграцијама и да је заједнички циљ обе земље добијање пуноправног чланства у ЕУ. С тим у вези, двојица шефова држава истакли су важност садашњих етапа: за Украјину то је потписивање договора о асоцијацији између Украјине и ЕУ, а за Србију – добијање датума за почетак преговора.
Стиче се утисак да ЕУ оклева у зближавању са Украјином и због тога што је реч о другој по величини држави у Европи, с безмало 50 милиона становника, и која сигурно не би могла у том савезу да игра споредну улогу.
Ми полазимо са становишта да зближавање Украјине и ЕУ одговара интересима обе стране, и по економским и по политичким параметрима.
Надам се да ће та заинтересованост добити потврду током самита Источног партнерства у Виљнусу, новембра ове године.
Данас су напори Украјине за евроинтеграцијама концентрисана на питања постизања договора о асоцијацији између Украјине и ЕУ, што ће се разматрати и кроз стварање дубље и свеобухватније зоне слободне трговине, испуњење плана деловања по либерализацији визног режима ЕУ у односу на Украјину, реализацију системских реформи унутар наше државе…
Да ли постоје прецизни подаци о томе колико су грађани Украјине заиста заинтересовани за чланство у ЕУ или ЦУ? Видимо да је опозиција веома бурно реаговала на потписивање документа с Русијом, Белорусијом и Казахстаном.
Према резултатима испитивања јавног мњења фонда Демократске иницијативе и Центра Разумкова, 48,4 одсто грађана Украјине подржава интеграцију са ЕУ. Истовремено, 40,3 процента су наклоњени уласку Украјине у Царинску унију. Приликом сличног испитивања у августу 2012, евроинтеграције је подржало 42,1, а улазак у Царинску унију 46,4 одсто испитаних. Крајем маја ове године Украјина је потписала с Царинском унијом Меморандум о јачању сарадње што подразумева и могућност да добијемо статус посматрача у Евроазијском савезу 1. јануара 2015. Реакција опозиције за сада се своди на изјаве о незаконитости тог документа и тражење да се јавно публикује његов текст. Ту је и предлог лидера опозиционе партије Баткивштина Арсенија Јацењука да се унесу измене у закон о основама спољне и унутрашње политике, у смислу забране учествовања Украјине у Царинској унији и другим наднационалним групацијама, како би се избегле противречности у процесу евроинтеграција.
Недавно је из ЕУ у Кијев стигао захтев да се разјасне украјински потези који се тичу њене сарадње, па и могућег придруживања ЦУ, додуше, за почетак само у функцији посматрача. Да ли у оваквој реакцији ЕУ видите незадовољство зближавањем ваше земље и ЦУ?
Статус посматрача Украјине у Царинској унији ништа не мења у процесу интеграције Украјине у ЕУ. До сада су парафирани Договор о стварању зоне слободне трговине између Украјине и ЕУ и тај процес је у општим цртама окончан. Будућа зона слободне трговине између Украјине и ЕУ не захтева поновно разматрање постојећих договора о слободној трговини Украјине с другим државама. Украјина може истовремено да буде у зони слободне трговине и с Русијом и са ЕУ, као и да ствара нове слободне зоне.
Да ли чињеница што, према недавно потписаном Споразуму са ЕУ, Украјина не сме да склапа уговоре са земљама или организацијама ван те уније, а који би могли да иду на штету њеним чланицама, на неки начин, ограничава суверенитет ваше земље, јер онда ту изостаје тржишна утакмица у којој се прилике мењају из дана у дан?
Украјина је суверена земља и ниједна друга држава не може да утиче на њен унутрашњи и спољнополитички избор, као ни да ограничава њен политички и територијални суверенитете. Није ми познато да постоји било какав члан у оквиру Споразума са ЕУ у ком би се наглашавала забрана развоја обострано корисне сарадње наше земље с било којом другом државом, која није чланица ЕУ.
А шта се дешава када се са стране ЦУ појави боља опција за сарадњу? Може да се створи ситуација у којој би Украјина свесно ишла против сопствених интереса?
Украјина је увек била спремна на сарадњу у политичкој и економској сфери с било којом државом и међународном организацијом. Али ни под којим, објективним или субјективним, условима нећемо ићи против сопствених националних интереса.
