Српски народ запоставља ћирилицу
Навике из ранијих периода, утицај заједничких органа БиХ, медијске или уличне рекламе, помодарство и бомбастичност, употреба језика на друштвеним мрежама само се неки од фактора због којих српски народ запоставља ћирилицу.
Лингвиста Миланка Бабић рекла је за „Глас Српске“ да становници Српске ћирилицу данас поштују више декларативно него што је практично примјењују и употребљавају.
– Употребу писма одређују и навике из ранијих периода, ту прије свега мислим на вријеме југословенске БиХ, када је ћирилица била потиснута на маргину, јер се скоро сва преписка водила на латиници. Латинични су били и скоро сви обрасци у администрацији, па је самим тим и наметнуто њихово латинично попуњавање – рекла је Бабићева.
Додала је да се, иако је у школама, у неким периодима, била обавезујућа седмична измјена писама, мало ко служио ћирилицом у индивидуалној употреби.
– Те навике су се код великог броја грађана одржале и данас, па чак и у потпису, који појединца идентификује не само именом и презименом него и одређеним социокултурним карактеристикама. Једна од њих је и свијест о важности поштовања националног писма, писма са вишевјековном културном традицијом, традицијом на којој данас могу Србима да позавиде многи цивилизовани народи – казала је Бабићева.
Додала је да је и данас велики број административних образаца које грађани попуњавају латинични, из непознатог разлога.
– Ако томе додамо и утицај заједничких органа БиХ, чињеницу да се српским институцијама у РС неријетко упућују дописи на латиничној хрватској или бошњачкој варијанти језика, случајно или намјерно, али у резултату исто, значи да се и даље одржава латинични тренд у употреби писама у културном животу Српске – истакла је Бабићва.
Сваки допис на латиници вратити
Требало би сваки такав допис вратити, додала је Бабићева, те инсистирати да се достави на српској варијанти српскога језика.
– Потискивању ћирилице доприноси и реклама – медијска или улична – у којој се увозни производи са запада рекламирају у оригиналним називима, а најчешће на енглеском језику. Затим је ту помодарство и бомбастичност њеног израза као доминантна карактеристика, што се посебно огледа у именовању разних фирми, па се стиче утисак да су скоро све стране – нагласила је Бабићева.
Као примјер је навела да власницу фризерског салона која је, да је јавност не би сматрала заосталом, салону који се звао „Милева“ дала назив „Denny“.
– Једном сам прочитала такву рекламу чак и ћирилицом написану са два „н“ – „Денни“! – тотално мимо правила српског језика – казала је Бабићева.
Млади не маре за сопствени језик
Према њеним ријечима, алармантну опасност за очување српског језика у БиХ и његовог ћириличног писма представља немаран однос младих према сопственом језику.
– То је карактеристика само српске омладине у БиХ, али не и бошњачке и хрватске. Српска омладина, бар у глобалу, чини ми се тако, није свјесна значаја српског језика за опстанак народа, за његов духовни и културни идентитет – рекла је Бабићева.
Додала је да на то утиче институционална небрига о језику, подстакнута глобализмом као доминантним друштвеним кретањем, па српски језик скоро да уступа мјесто енглеском, што из практичних разлога све заступљеније пословне комуникације на енглеском, што из помодних разлога.
– Ови посљедњи се дају уочити посебно у употреби језика на друштвеним мрежама, гдје је убацивање енглеских фраза или других асоцијација које упућују на служење енглеским језиком, квазиобавијештеност о достигнућима западних култура, постало питање културног профила цијеле генерације – казала је Бабићева.
При том се као нужно зло схвата учење правила и норми сопственог језика, а њихово непознавање маскира се трендом језичког бунта који се огледа у разграђивању језичке норме коју би сваки просјечно образовани средњошколац требало да познаје.
– За језичко незнање, за непознавање и непримјењивање правила српског језика, за занемаривање његовог примарног писма ћирилице крив је образовни систем и то скоро сав – категорична је Бабићева.
Разредна настава једина његује љубав према језику
Једино се још увијек његује љубав према језику заједно са стицањем основних елемената писмености у разредној настави.
– Треба само погледати наставне планове друштвених и наставничких факултета, гдје се школују менаџери и професори, нигдје се не учи српски језик и његова норма. Али се учи минимално по четири семестра енглески језик – казала је Бабићева.
Сложила се да је данас неопходно познавати свјетски страни језик, посебно енглески, али, каже да је још неопходније знати свој матерњи.
– Отужно је колико смо лоше описмењени у познавању српскога језика и његових правила, колико мало дајемо важности томе, као да нам је испод нивоа знати сопствени језик – рекла је Бабићева и додала да нас то води ка чињеници да оно што нећемо да знамо у ствари не цијенимо и не волимо.
Ћирилица вриједна љубави и пажње
Каже да становници Српске нису свјесни значаја српског језика за опстанак и просперитет народа коме припадамо.
– Ако нам није јасно да нема народа без традиције и културе створене и стваране у сопственом језику, онда нема ни љубави према језику и писму које тај језик скоро синонимно представља – подсјетила је Бабићева.
Додала је да зато предстоји много више институционалне бриге и више наставних планова који се односе на учење језика и његовање ћирилице.
– Исто тако и одговорности у имплементацији таквих планова у школским и универзитетским програмима, како бисмо сачували то што имамо. Имамо непроцјењиво вриједну културну баштину српске ћирилице! Не треба је препуштати забораву, напротив, вриједна је љубави и пажње, као највеће национално благо – поручила је Бабићева.
Шутинг уз шопинг
Дођите да шопингујете и да направите шутинг, са познатим и нашим селебрити личностима, на посебном евенту, односно догађају! Овако организатори неких догађаја данас позивају госте!
Српски народ запоставља ћирилицу
Ћирилица тањи кредит
Готово да је свако од нас некад пожелио да напише СМС ћирилицом и они чији телефони подржавају такву опцију, односно дозвољавају унос текста словима српске ћирилице, сигурно су примијетили да им се кредит смањивао више него што би то био случај да су исту поруку написали латиницом. Поменуто писање ћирилицом посебно је актуелно током Божића и Васкрса, како би се путем поруке у ћириличној „верзији“ што боље дочарала атмосфера овог великог православног празника.
Извор: Глас Српске
