Удружења СРПСКА АЗБУКА из Београда и ЋИРИЛИЦА из Новог Сада поводом закључака о ћирилици на скупу лингвиста Округли сто, 60 година након Новосадског договора: српска језичка политика данас!“, одржаног у организацији Културног центра Нови Сад:
Усвојени су следећи закључци о ћирилици:
1) Лингвистичка србистика је негирала кључне тачке Новосадског договора и истакла штетност њихове примене током протеклих шест деценија.
1)б) Новосадски договор је погрешним схватањем равноправности писама суштински допринео одумирању српске ћирилице.
1)в) данас је у српској филологији и у институционалној српској политици неопходно поштовати уставну одредбу (члан 10) о ћирилици као једином српском службеном писму.
2)б) ћирилица је идентитетска карактеристика српског народа и као таква се мора сачувати.
Покрет за обнову србистике, чији је оснивач проф. др Петар Милосављевић, никад није рекао да се Срби требају вратити ћирилици као једином свом писму, како је и било пре уласка у језичко заједништво са Хрватима Новосадским договором из 1954.г., који су Хрвати напустили још 1967.г. Напротив, тај Покрет, као и институционална лингвистика, подржава остајање Срба у југословенству са два писма, а П. Милосављевић је чак јавно критиковао Београдски универзитет зато што је на њему „мало латинице“.
Ћирилица не одумире због погрешног схватања равноправности писама из Новосадског договора, него зато што је равноправност била лажна од самог почетка, и смишљена од стране комуниста и лингвиста да би временом ћирилица у српским земљама била замењена латиницом.
Лингвисти у научним институцијама и даље спроводе хрватски филолошки програм, па су издали ћирилицу правописном одредбом да је и латиница стандардно писмо српског језика, чиме су се супротставили данашњој уставној одредби (члан 10).
Издаја ћирилице је и указивање на потребу њеног „поштовања“ само у службеној употреби, што значи мирење са готово потпуном окупацијом хрватске латинице јавним животом српског народа.
Округли сто „60 година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас“ / Фото: ФБР
Бесмислено је говорити о ћирилици као идентитетској карактеристици српског народа ако се не каже да она то може бити и убудуће само као једино српско национално писмо.
Оваквим закључцима подржава се државна политика свођења ћирилице на фолклорну вредност, ради прокламоване промене свести српског народа у смислу брисања његовог идентитета.
Д О К Б У Д Е Ћ И Р И Л И Ц Е – Б И Ћ Е И С Р Б А !
У Београду, 16.12.2014.
Проф. др Зоран Милошевић
Проф.Драгољуб Збиљић
Дипл.инж. Немања Видић
Проф. Владислав Ђорђевић
Извор: Српска Азбука
