Национални просветни савет усвојио мере за унапређивање наставе физичког васпитања у школама и поновно увођење тог предмета на факултете. Деца из Србије трећа у Европи по учесталости деформитета стопала и кичме, а чак 40 одсто школа нема фискултурне сале.
Деца у Србији су све мање физички активна, са последицама по здравље које постају аларманте, па је Национални просветни савет (НПС) усвојио мере за унапређивање наставе физичког васпитања у школама али и враћање овог предмета на факултете.
У питању су системске мере које не могу преко ноћи да се остваре, јер између осталог траже инвестирање државе, рекао је за Танјуг члан НПС Душан Митић, наводећи да је на читавом друштву одговорност за то што су нам деца физички неактивна.
Документ се прослеђује Министарству просвете, рекао је Митић, који је и председник Комисије за унапређивање наставе физичког васпитања у НПС, истичући да и Министарство омладине и спорта кроз стратегију развоја спорта и акцију „Спорт у школе“ настоји да побошља физичко стање младих у Србији.
Митић указује на резултате једне америчке студије која је показала да ће садашња деца живети мање за пет до седам година него њихови родитељи, због физичке неактивности и неправилне исхране.
Идеја је, како истиче Митић, да се физичко васпитање уведе још у предшколском узрасту. У нижим разредима основне школе однос обавезног и изабраног спорта био би два плус један час, док би у средњој тај однос био обрнут.
Грешке прошлости се исправљају?
Према усвојеним мерама, деца са одређеним обољењима и слабијим физичким способностима неће бити ослобођена часова физичког, већ ће радити вежбе примерене здравственом стању.
Иначе, подаци говоре да су деца из Србије трећа у Европи по учесталости деформитета стопала и кичме, а чак 40 одсто школа нема фискултурне сале.
Мере, између осталог, предвиђају и сачињавање правилника којим би се регулисало издавање школских спортских објеката другим корисницима, с обзиром на то да се због претераног коришћења школског простора од других корисника свакодненво угрожава реализација програма физичког васпитања.
Према програму усвојних мера, деца би у оквиру изабраног спорта могла да имају обуку скијања, клизања, пливања, веслања, пешачења.
Када је у питању студентска популација, они су до 1998. године имали обавезне часове физичког на првој години студија, али је променом закона на факултетима укинут спорт.
Физичко васпитање као наставни предмет и школски спорт имају важну улогу и посебну одговорност у процесу образовања и васпитања, а недовољна и неадекватна физичка активност достигла је ниво националних размера у Србији, истиче се у програму мера.
Како се наводи, Европски парламент у једном документу који говори о улози спорта у образовању посебно скреће пажњу на физичко васпитање.
Извор: РТС.срб
