Руски песник Сергеј Јесењин извршио је самоубиство 28. децембра 1925. године. Био је један од најпопуларнијих песника 20. века чије су песничко дело, а посебно стил живота (“јесењштина”) имали значајан утицај на руску и европску омладину.
Исповест хулигана
Ко сам? Шта сам? Ја сам само сањар,
Чији поглед гасне у магли и мемли,
Живио сам као успут, ко да сањам,
Као многи други људи на тој земљи.
И тебе сад љубим по навици ,дете,
Зато што сам многе љубио, болећив,
Зато успут, ко што палим цигарете,
Говорим и шапћем заљубљене речи.
“Драга моја”,”мила”,”знај, довека”
А у души вазда иста пустош зрачи;
Ако дирнеш страст у човекову бићу
Истине, без сумње, никад нећеш наћи.
Зато моја душа не зна што је језа
Одбијених жеља, несхваћене туге.
Ти си, моја гипка, лаконога бреза,
Створена за мене и за многе друге.
Али ако тражећ неку сродну душу,
Везан против жеље, утонем у сети,
Никад нећу да те љубомором гушим,
Никад нећу тебе грдити ни клети.
Ко сам? Ста сам? Ја сам само сањар,
Чији поглед гасне у магли и мемли,
И волим те као успут, ко да сањам,
Као многе друге на тој земљи.
Извор: Бука
