Код Велике Хоче поново постављена спомен табла отетим новинарима Ђури Славују и Ранку Перенићу.
Новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић нестали су 21. августа 1998. године на путу између Велике Хоче и Зочишта, када су кренули у манастир Светих врача Козме и Дамјана у Зочишту, да направе репортажу о повратку монаха у манастир. На месту где су отети је прошле године постављена спомен плоча која је након нешто више од месец дана однета, а непознати починиоци нису пронађени, иако је случај пријављен полицији и општинским структурама.
Више од тридесетак новинара се и ове године, 31. августа, окупило на месту нестанка својих колега Ђуре Славуја и Ранка Перенића, у близини пута који из Велике Хоче води за село Зочиште. Они су у име Удружења новинара Србије поставили спомен таблу идентичну са оном постављеном прошле године, коју су месец дана после постављања уништили вандали. На табли је на српском и албанском језику исписано:
,,Овде су 21. августа 1998. нестали новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Тражимо их. УНС.“
Новинари из УНС-а и ДНКиМ су и ове године хтели да покажу домаћој и светској јавности да не одустају од трагања за својим колегама и да се по речима секретара УНС –а Нинослава Брајовића ,,варају сви они који мисле да ће рушењем табли којима ми тражимо наше колеге, да отклоне нечисту савест и своју одговорност због тога што они више нису са нама и са својим породицама“.
– Ми нећемо одустати од наших захтева да и после 15 година пронађемо где су Ранко Перенић и Ђуро Славуј- рекао је Брајовић. Сигурни смо, и поручујемо свима онима чија савест није чиста и који су дужни да дају одговор где су наше колеге, да време неће бацити заборав на све наше колеге који су нестали или који су убијени на Косову и Метохији. Нема цивилизованог живота и цивилизованог европског друштва тамо где се некажњено отимају и убијају новинари и док се све те мистерије, отмице и смрти не расветле нема слободе професије и нема ни слободе и европског пута за то друштво.
Нинослав Брајовић је позвао ,,све колеге без обзира којем удружењу припадају и које су националности“ да ,,дигну глас“ и затражио помоћ од њих у проналску и расветљавању свих околности око нестанка новинара Ђуре Славуја и Ранка Перенића, као и новинара Љубе Кнежевића, Марјана Мелонашија или око расветљавања околности убиства и злочина над новинарима Александром Симовићем и Момиром Стокућом који су убијени након што су дошле међународне снаге на Косово и Метохију.
Новинар Живојин Ракочевић је рекао да чињеница што су се новинари окупили опет на истом месту где су њихове колеге ,, нестале“ показује да се о њима и после 15 година не зна ништа и да он сматра ,,да човек не може нестати, да човек није створен да нестане.“
– Оно што ми као Удружење новинара Србије тражимо од премијера Дачића и читавог овог процеса који се одвија, јесте да се под хитно позабаве случајевима отетих и несталих наших колега новинара, као и свих отетих и несталих – поручио је Живојин Ракочевић.
Новинари су посетили Дечанску виницу у Великој Хочи и цркву Светог првомученика и архиђакона Стефана где их је дочекао парох великохочански отац Миленко. Он је рекао да су имена свих несталих и отетих у ораховачком крају записана на споменику на улазу у Велику Хочу, али да је потребно да се сваке године, стално, подсећамо, да их спомињемо:
– Ви сте данас опет поставили плочу својим колегама и то је добро. Има оних који руше, ал је више нас који обнављамо. И ова црква је неколико пута рушена и обнављана. Они нека руше, а ми ћемо да обнављамо. А Бог ће задњи да каже, као што је увек било и биће.
