Београд – Багатела је недовољно јак израз за цене земљишта у Србији, осим ако се оно не налази у близини већег града, туристичког центра или важније саобраћајнице. Земља и сеоска домаћинства никад нису били јефтинији, али нема ко да их купи. У планинским областима имања неће да узму чак ни наследници, за џабе.
Најтежа је ситуација на пословично сиромашном југу, одакле становништво бежи главом без обзира, било да је реч о брдима Топлице или о Старој планини. Иронијом судбине, најчешће се живописне фотографије тих крајева користе у пропагандним материјалима који рекламирају српске природне лепоте. Међутим, заинтересованих за живот у лепим, али забаченим пејзажима веома је мало. Зато се добром трговином у старопланинском крају сматра недавна продаја нове двоспратне куће са купатилом, струјом и водом у селу Ореовица за целих 2.500 евра!
У приградским селима око Пирота куће старе само тридесетак година, могу се пазарити за суму од 3-7.000 евра. Цене њива су још мизерније, па се у пиротској котлини ар земље продаје за 1-2 евра. Срећницима се сматрају власници поседа на траси Коридора 10 који су добијали, према проценама Пореске управе, чак од три до 4,8 евра.
У агенцији „Пешић и син“ наводе да у Алексинцу њиве држе цену од пет до 30 евра по ару, али да се у околним селима комплетно домаћинство са неколико хектара обрадиве земље заједно са шумом продаје за 4.000-8.000 евра.
Ни у срцу Шумадије, околини Крагујевца, упркос ниским ценама, нема већег интересовања за сеоска домаћинства иако су само 10-15 километара удаљена од града. Солидна кућа са окућницом и помоћним зградама може се купити и за 10.000 евра, док се ар њиве нуди по цени од 10 до 20 евра.
Цене су неупоредиво више у Браничевском округу, где је најјефтиније пољопривредно земљиште на подручју општине Кучево, где ар кошта 20 евра. Просечна сеоска кућа са окућницом ту се продаје по цени од 10.000 до 20.000 евра, у зависности од стања у којем се налазе. Међутим, у скоро напуштеним селима у општини Жагубица и Кучево, може се купити цело имање за само 5.000 евра.
Цене обрадивог земљишта у околини Ниша одавно тапкају у месту, па се ар њиве, у зависности од локације, може купити за од пет до 37 евра. У појединим нишким селима комплетно домаћинство кошта око десетак хиљада евра.
Хектар земље у општини Неготин продаје се по цени од 500 до 6.000. Најјефтиније су оранице у брдско-планинском делу општине које се могу пазарити и за суму мању од 500 евра.
На крајњем северу земље ситуација је на први поглед драстично другачија, јер за хектар солидног пољопривредног земљишта у Војводини треба издвојити око 5.000 евра. Та сума може бити и двоструко већа уколико је земљиште квалитетно и близу саобраћајнице.
„Кућа старије градње у неком од села у Банату и Бачкој може да се купи и за мање од 10.000 евра“, каже Софија Стражмештеров, из бечејске агенције за промет некретина.
Војвођански агенти за некретнине кажу да у последње време расте интересовање за куповину малих сеоских домаћинстава, али не да би се користила као викендице. Све чешће се из града на село, из кога су пре неколико деценија побегли, враћају пензионери јер је им живот ту много јефтинији. Међутим, новопечени сељани, чак и кад су млађи веома ретко купују обрадиву земљу да би се озбиљније бавили пољопривредом.
„Стање на тржишту је далеко лошије него пре годину или две. Људи више немају могућности да се додатно задужују код банака“, каже Драган Зрњевић.
„Могуће је купити мању, сеоску викендицу за 15.000 евра.“
У Футогу, предграђу Новог Сада, њиве које су на магистрали која повезује Нови Сад и Бачку Паланку продају се по астрономским ценама грађевинског земљишта.
„Хектар правог пољопривредног земљишта, на солидној позицији у атару, солидног квалитета, кошта око 5.000 евра“ каже Горан Пуача, пољопривредник из Футога.
Пољопривредно земљиште у Ченеју, по речима Стевана Летића, земљорадника из овог места, готово је дупло скупље од оног у Футогу. Јутро (0,57 хектара) се продаје по цени 6000-7000 евра.
„У Срему, на обронцима Фрушке горе окренутим Дунаву, хектар пољопривредног земљишта, погодног за подизање винограда или воћњака, купује се за око 3.500 евра по јутру“, каже Милан Шијачки, виноградар и винар из Баноштора.
Неколико стотина кућа у селима око Вршца чији су се власници трајно иселили, продаје се по цени 5.000-15.000 евра.
„Новоизграђена приземна кућа, са 7-10 ари окућнице, кошта 20.000-35.000 евра“, каже Божидар Василевски, власник вршачке агенције за промет некретнина „Боле“.
На Пештеру нема купаца
У Рашкој области потражња за земљиштем је мала, једино је још на цени грађевинско земљиште у строгом центру Новог Пазара, кога нема довољно и које се за ар плаца, у зависности од локације продаје за и до 10.000 евра. Комплетно имање на Пештеру, Голији и Рогозни, површине и до 10 хектара, са добром шумом, може се купити за 10.000 евра, а често и јефтиније. Продавци су обично наследници који немају намеру да се враћају у овај крај. Последњих година благу потражњу и скок цена бележе локације поред будућег ауто-пута Београд – јужни Јадран, чија траса пролази преко Пештера.
Цене шаролике
Цена пољопривредног земљишта у околини Пожаревца креће се од 200 до 15.000 евра по хектару, у зависности од локације. Њиве се продају 30 до 50 евра за један ар, док се оне поред магистралних саобраћајница продају и за 2.000 евра по ару. Међу најскупљим је пољопривредно земљиште у близини Сребрног језера код Великог Градишта, где се ар продаје за 100-400 евра.
Београђани купују у Ваљеву
Сеоско домаћинство са пет хектара земље, старијом породичном зградом и окућницом у ближој околини Ваљева може да се купи, у просеку, за 10.000 евра, кажу у агенцији за промет некретнина „Бона фидес“. Агенти кажу да су веома тражена сеоска домаћинства у близини града, са струјом, водом, асфалтним путем, телефоном, а купци су углавном Београђани. Хектар обрадиве земље у ваљевском крају продаје се за 2.000 евра.
Ценовник станова диктира потражња
Квадратни метар стамбеног простора у Ваљеву кошта од 500 до 900 евра, у зависности од старости и локације зграде и опремљености стана.
Квадратни метар стана у Крагујевцу кошта од 900 до 1.200 евра у центру града, док на периферији цена пада – 700-800 евра.
У најстрожем центру Новог Пазара квадрат стана кошта 1.200 евра у новоградњи, а стари станови се продају за 800 до 1.000 евра по квадрату, а на периферији кошта 600-700 евра.
Квадратни метар старијих станова у Нишу стаје 750-850 евра, док се у новоградњи креће од 900 до 1.100 евра. Усељиве куће могу се наћи по цени од 400 до 600 евра за квадрат.
У Алексинцу квадрат стана се крећу од 450 до 700 евра, а куће од 150 до 200 евра.
У Прокупљу, цена квадратног метра стана у центру града креће се до 500 евра док је удаљенијим деловима града мања за по 50-100 евра, а цена квадрата у кућама варира од 200 до 300 евра. Најскупља кућа у Прокупљу у протекле три године продата је за око 50.000 евра.
У суседној Куршумлији понуда је далеко већа од потражње. У новоизграђеној згради цена квадрата стана креће се до 400 евра док је у старијим становима та цена готово упола нижа. Двоспратна кућа у мало ширем центру града може наћи и за 15.000 евра.
Квадрат стана у новоградњи у центру Пирота продаје се за 650-700 евра, а квадрат старијих станова је за неких 100-150 евра јефтинији. Плацеви у строгом центру града на којима се налазе дотрајале куће могу се купити по цени од 50 евра за квадрат.
У зависности од локације, спрата и режима грејања станови се у Тимочкој Крајини продају по цени од 250 до 600 евра.
У Бору, у којем је до пре неколико година двособан стан могао да се купи за 12.000 евра, сада се просечан стан на бољој локацији може наћи и за 25.000 евра. Цена квадрата скочила је и у Мајданпеку. Сада просечан стан од 60 квадрата може да се купи по цени 18.000-20.000 евра.
У Неготину се станови, у зависности од локације, спрата и режима грејања продају по цени од 350 до 500 евра по квадрату, док за куће продавци траже 20.000-100.000 евра.
У Ужицу тржиште некретнина је замрло. Цена квадрата стамбеног простора је од 600 до 950 евра. На Златибору се цена квадрата креће од 800 до 2.000 евра.
