ЗАХТЕВИ НЕМАЧКЕ СРБИЈИ 2013:
* РЕФОРМИСАТИ правосуђе, у тој области уложити додатне напоре
* Открити и гонити починиоце паљења Амбасаде Немачке, није откривено ко стоји иза напада, није подигнута оптужница
* Помирење у региону. Београдски званичници да убудуће користе појам „геноцид у Сребреници“
* Потпуно спровођење досадашњих резултата у дијалогу Београда и Приштине о „интегрисаном управљању границама на северу“.
* Паралелне институције. Тражи се укидање.
* Београд да утиче на Србе на северу да „промене свест“ како би ови прихватили да су им Еулекс и Кфор пријатељи.
* Јасно видљива воља за нормализацију односа с Косовом с перспективом да Србија и Косово буду пуноправне чланице ЕУ. Та перспектива мора да буде у облику Споразума о добросуседским односима
ЗАХТЕВИ АУСТРОУГАРСКЕ СРБИЈИ 1914:
* ДА спречи издавање публикација које подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској
* Да распусти организацију Народна одбрана и друге које учествују у пропаганди против Аустроугарске.
* Да из јавног образовања уклони све што би могло да служи или служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске
* Да из војске и администрације уклони официре који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена официра доставила би власт Аустроугарске
* Да прихвати учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних делатности против Аустроугарске на територији Србије
* Да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата, уз помоћ и упутства аустроугарских органа
* Да ухапси две именоване особе које су уплетене у атентат по истрази коју је спровела Аустроугарска
* Да спречи нелегални пренос оружја преко границе
* Да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника, који су изразили непријатељство према Аустроугарској
* Да без одлагања обавести Аустроугарску о испуњавању ових обавеза
УЛТИМАТУМ од седам тачака који су у Србију донели немачки парламентарци представља континуитет немачке политике према Србији, која је кроз цео двадесети век заснована на уценама, сматра писац и народни посланик Синиша Ковачевић.
Историчар Радош Љушић за „Новости“ каже да у актуелном документу има и нешто горе него у оном из 1914. – Сада траже промену граница, али и промену свести Срба на северу Косова.
Наиме, у једној од седам тачака немачког ултиматума наводи се да би Београд „требало да утиче на промену свести Срба на северу покрајине, како би схватили да су им Еулекс и Кфор пријатељи“.
– То је демократски фашизам. Овакав захтев незабележен је у историји света. Нечувено је да се тражи да се промени свест једног народа о историјској традицији. Први пут се суочавам са оваквом синтагмом – истиче Љушић.
Он овај захтев оцењује као најтежи од свих, пошто задире у национално биће српског народа. Тражи се да Срби више не буду Срби.
– Пред Први светски рат испоручени су захтеви који су се могли сматрати кршењем интегритета и суверенитета, а сада нам траже више од тога – да признамо Косово и да се Срби са севера одрекну Србије и српства и прихвате нешто сасвим друго. О свему другом могло би да се преговара, осим о овоме – наводи Љушић.
И Синиша Ковачевић оштро критикије однос једне од водећих европских држава према Србима:
– Немци од нас траже само две ствари – да променимо свест и да променимо границе. Сви остали услови произилазе из ова два. Увредљиво је.
Ковачевић наглашава да смо од Немачке навикли на ултиматуме и условљавања и да је то принцип по коме они функцинишу према Србији још од времена Аустроугарске која је била немачка држава.
– То је изостало једино 1941. године. Тада су нас напали без ултиматума – подсећа Ковачевић и напомиње да Немачка води ултимативну политику и према другим државама.
– Погледајте Кипар, Грчку, Бугарску… Ова Европа је „Четврти рајх“, ако се изузму Француска и Велика Британија која је на прагу да изађе из Европске уније, – недвосимислен је Ковачевић.
Радош Љушић уочава да сам текст који су донели немачки парламентарци „нема ултимативну ноту“, али тражи више него било који ултиматум:
– Ниједна самостална и независна држава не би прихватила те услове. Немци нам говоре како ћемо регулисати односе са БиХ и како ћемо се одредити према Сребреници. То не може нико да одређује једној сувереној држави. То зависи од нас, а не од света.
И професор Дарко Танасковић види много сличности са догађајима из 1914. године. Анализирајући захтеве од пре сто година и ове данас наводи:
– Занимљив је, рецимо, коментар уз захтев број два у коме се тражи „видљив напредак у откривању и гоњењу починилаца паљења немачке амбасаде 2008. године“ и констатује да „још није откривено ко стоји иза напада и оптужница није подигнута“. Ако нас памћење не вара, четврти захтев из ултимативне ноте Аустроугарске Србији из 1914. такође се односио на неку „судску истрагу“. А онда и оно чувено „ко стоји иза“…
Захтев број пет односи се на „почетак уклањања паралелних структура у безбедносном апарату и управи на северу Косова“. И 1914. се захтевало растурање друштва Народна одбрана, удаљавање из војне и уопште административне службе неких официра и чиновника, као и отпуштање и строго кажњавање чиновника у пограничној служби код Шапца и Лознице…
С друге стране, Чедомир Антић, лидер Напредног клуба, сматра да и није једноставно повући „истинске паралеле“ између аустроугарског ултиматума 1914. године и садашњих притисака Немачке на Србију:
– Пре стотину година услови и односи су били другачији. Аустроугарска је била недемократска империја која је тежила да покори слободну Србију и од Балкана створи колонијални посед. Свет је био оштро подељен и пошто је Србија дипломатски успела да надигра Аустроугарску она је безуспешно покушала да је освоји. Тиме је пружила прилику Немачком Царству да започне Први светски рат.Данас демократска Немачка настоји да у миру потврди своју доминацију на Балкану и у ЕУ.
Једино што је слично, наводи Антић, јесте осионост Немачке:
– Мачији садизам прати петнаест година дуго мрцварење Србије, без понуде озбиљнијег компромиса. Тај садизам генерише одређена потреба немачке политике да превазиђе своје фрустрације из 20. века. Србија се ту случајно, али веома згодно, нашла са свим својим слабостима.
Антић додаје да Њемачка и Србија до 1914. нису били непријатељи и да су непријатељство донеле аустроугарске империјалне аспирације и Хитлерова мржња према Србима.
– Током протеклих двадесет и три године очигледно је да је Њемачка нашла свој пут ка војној и империјалној моћи – раније је имала само економску и политичку – пре свега захваљујући односу према српским крајевима (Србија/КиМ, БиХ, Црна Гора). Ту је и чињеница да Немачка само према Балкану није преузела тврде обавезе које је прихватила кад је реч о Пољској, Чешкој и у извесној мери Француској – каже Антић.
Он сматра да је наступ немачких политичара и парламентараца, „ако и занемаримо ратове из деведесетих, током протекле три године, срамотан и недостајан једне демократске државе, посебно када она има терет тешких злочина према српском народу из два светска рата“.
Антић оцењује да је инсистирање на потпуном понижењу Србије и доследном претварању административне линије у међудржавну границу само претекст да нам тако у будућности буду отети Војводина, Нови Пазар и вероватно источна Србија.
– Са поделом Косова тај модел разарања Србије био би обесмишљен – уверен је наш саговорник. – Циљ је да област коју су САД и Немачка ојадили (нове државе од Бихаћа до Битоља) буде уситњена и онеспособљена да буде део равноправне европске породице народа.
Срби са севера огорчени су ултиматумом и наступом немачких парламентараца.
– Како да променимо свест? Да се одрекнемо кућа, њива, гробаља… пита Драгиша Миловић, начелник општине Звечан:
– Никада се не можемо одрећи идентитета, историје, државности, Србије… Не желимо и не можемо да будемо Косовари. Ми смо Срби.
Миловић сматра да захтев у коме се тражи да Срби са севера промене свест, говори о томе колико Немци желе да понизе Србију и српски народ:
– То је резултат неких њихових фрустрација из прошлости. Њихов однос према Србима је понижавајући и испод сваког нивоа.
ЉУШИЋ истиче да је најважнија ствар, које нема међу немачким захтевима, база „Бондстил“.
– То је највећа база у Европи. Американци су је препустили Немцима који у њу смештају своје војнике. „Бондстил“ одређује судбину Косова. Питање ко ће њиме управљати је најважније питање. Зато је Немачка толико заинтересована за Косово – каже Љушић.
