У Јасеновцу је убијано до задњег часа.Крајем марта 1945.године у логор су стигла два транспорта, један из затвора Лепоглава, а други из Сарајева, где је прије тога много људи похапшено и сви су одмах погубљени!
Српско народно вијеће и Вијеће српске мањине у Загребу организовали су двије акције којима су подјсетили на страдања у усташком логору Јасеновац, као и на годишњицу пробоја преживјелих логораша 22. априла 1945. године.
У присуству бројних политичких представника Срба и Јевреја, невладиних активиста и личности из јавног живота, међу којима су били амбасадор Србије Станимир Вукићевић и градоначелник Загреба Милан Бандић, отворен је павиљон којим се подсјећа на жртве Јасеновца и покушај пробоја око 670 логораша, од којих се спасло мање од стотину.
„Овом акцијом настојали смо грађанима Загреба приближити Јасеновац који се није налазио негдје далеко у који су доведени и многи становници овог града“, рекао је Милорад Пуповац,предсједник Српског народног вијећа, додавши да се пружа прилика људима у Загребу да цијене страхоте људи који су прошли Јасеновац.
У павиљону се налазе основне информације о логору, али без фотографија.
Та „црна коцка“ је покушај да се друштвено ангажовано и аутентично одговори на ревизионизам у хрватском друштву, како у култури и науци, тако и у политици, речено је приликом отварања.
То је концепт архитектуре сјећања. Посјетилац је путем архитектуре суочен с фактографијом, а облик и материјал ослањају се на архитектуру логора чији материјални трагови нису остали сачувани. Смјештајем павиљона у јавни простор жељели смо информсати што већи број грађана“, рекао је Танјугу аутор Саша Шимпрага.
Шимпрага је навео да ће павиљон бити отворен наредних седам дана, уз могућност пресељења у неки други град.
Нешто касније, у дворани Српског културног друштва „Просвјета“ одржана је трибина „Поименична идентификација жртава Другог светског рата – КЦЛ Јасеновац“, с предавачима Ђорђом Миховиловићем из Меморијалног центра Јасеновац и Драганом Цветковићем из београдског Музеја жртава геноцида.
„Према подацима из марта ове године, у Јасеновцу је побијено 83.145 лица која су поименично пописана, од тога 39.570 мушкараца, 23.474 жене и 20.201 дијете до 14 година“, рекао је Миховиловић, оцјенивши да се тачан број жртава никад неће сазнати.
То се могло учинити пре 30 година кад су по селима још живјели чланови породица и рођаци побијених, рекао је Миховиловић, набрајајући ужасну статистику логора у коме је поименично наведено 47.627 побијених Срба, што је 57,18 одсто жртава тог логора.
Цветковић се сложио с Миховиловићем о великом распону процјена броја жртава логора који се кретао од неколико хиљада до 700.000, или чак и милион.
Наводећи да је у Јасеновцу убијено око 21 одсто српских цивила који су страдали у НДХ, Цветковић је указао да су Срби страдавали и у другим логорима, „али још више на стратиштима, масовним покољима, или на друге начине“. Он сматра да кривица за то пада на комплетан државни апарат НДХ.
Миховиловић је подсетио да се у Јасеновцу убијало до задњег часа, наводећи да су крајем марта у логор стигла два транспорта, један из затвора Лепоглава, а други из Сарајева, где је пре тога много људи похапшено.
„Сви они побијени су одмах након што су возови стигли, а затим спаљени“, рекао је он.
