Загреб – Коалиција удружења избјеглица у отвореном писму хрватском премијеру Зорану Милановићу упозорава на одлуку градоначелника Задра Божидара Калмете да, без сагласности власника, буду уклоњени остаци око 80 минираних српских кућа и привредних објеката.
Градске власти Задра су то намјеравале да учине и 2010. године, али је тадашња Канцеларија за људска права, са Луком Мађерићем на челу, заузела став да уклањање рушевина са приватних посједа може бити спроведено искључиво на основу писане сагласности власника некретнине на којој се рушевина уклања.
Свако поступање које не би укључивало давање писане сагласности власника довело би, према ставу тадашње Канцеларије за људска права, до нарушавања начела неповредивости власништва, подсјећа се у саопштењу које је потписао предсједник Коалиције Миодраг Линта.
Линта од Милановића тражи да властима града Задра и низа других локалних самоуправа забрани такве активности, да срушени објекти буду обновљени у првобитним габаритима или да се постигне договор о накнади штете, као и да буду процесуирани одговорни за срушене српске куће и привредне објекте.
Од хрватског премијера Коалиција тражи и да Влада Хрватске покрене иницијативу да у Закон о облигационим односима буде враћена одредба која даје могућност власницима таквих објеката да остваре право на накнаду штете. Према подацима избјегличких удружења, изван подручја ратних дјеловања минирано је више од 10.000 кућа и привредних објеката у власништву Срба у терористичким акцијама за вријеме рата.
– Тврдњу да се радило о организованој акцији потврђује и то што хрватска полиција никога није ухапсила, као што није било ни истрага – пише Линта и наводи примјер да је на подручју Бјеловара минирано више од 600 кућа и привредних објеката у власништву Срба.
Кривци
Миодраг Линта подсјећа да је минирана и кућа Хрвата Ивана Срнеца, јер је као замјеник начелника Полицијске управе Бјеловар 1992. године почео да тражи кривце за експлозије.
Истовремено, Коалиција избјегличких удружења оцјењује и да је правни оквир у Хрватској којим се уређују питања у вези са накнадом штете за спаљену или минирану имовину дискриминаторски и да онемогућује накнаду штете.
(Танјуг)
Извор: Глас Српске