„Изигравајући Господара Србије, Александар Вучић је обећавао међународној заједници да ће, заједно са Ракићем потпуно уништити Србију, да ће је територијално разградити, да ће се обрачунати са “руском линијом“ у српском друштву“
Пише: Милован Бркић
Самопроглашени господар Србије, Александар Вучић, суочен је са међународном изолацијом и унутрашњим хаосом у свим институцијама. Њега данас избегава сваки озбиљнији политичар, од Вашингтона до Берлина. Остало му је још само то уз помоћ своје демократско-напредњачке клике, настави са преварама и пљачком грађана Србије. Али, прилике су за њега најгоре могуће! После свих лажи, обећања и претњи које је изговорио од доласка на власт, побегао би и од самог себе. Ајкуле бивших режима неће му дозволити то бекство, посао има да уради до краја!
Крв је осетила и бивша потпредседница компаније Делта Милка Форцан. Тражила је од Вучићу да је именује за министра за привреду у Влади Србије! На ред испред Вучићевих врата чека и колона поверилаца који су му давали новац да обавље прљаве послове. Они сада траже да им понуди компензацију. Да им преда власт, или да им врати паре! У међувремену, срушен је социјални систем у Србији, убијена је економија, ликвидирано је правосуђе. Анархија је на сцени. Где Вучић може да побегне од беса грађана који га чека?
Службени гласник Александра Вучића, дневни лист Инфомер, већ месецима најављује, поименично, кога први подпредседник Владе Србије, министар одбране и “координатор рада свих служби безбедности“ намерава да ухапси. Обележенима се шаље порука да их очекује хапшење, прогон и заплена имовине. Ако желе то да избегну, треба да се јаве господину Вучићу, да одреше кесу и са својих рачуна новац пребаце на његов. Похлепа Александра Вучића је животињска, и неутољива је.
Улога Информера је изузетно значаја у доказивању злочиначке природе садашње власти, коју представаља Александар Вучић са малом групом људи из врха Демократске странке и директором полиције Милорадом Вељовићем. Будућим истражитељима злочина Вучићеве мафије, лист Информер може послужити као доказ о постојању заједничког злочиначког подухвата првог потпредседника Владе Србије Вучића, директора полиције Милорада Вељовића и специјалног тужиоца за организовани криминал Миљка Радисављевића.
Заљубљен у шефове кабинета
Од када је ушао у политику, а нарочито одласком Војислава Шешеља у Хаг, у фебруару 2003. године, Вучић се политиком бави ради личног богаћења. Прве велике паре зарађује када Војислав Коштуница постаје премијер Србије, у фебруару 2004. године. Александар Вучић постаје веома близак и интиман са шефом кабинета тадашњег председника Владе Александром Никитовићем.
Као члан анкетног одбора Народне скупштине Србије, који је разматрао малверзације око увоза и извоза струје у Србију, Вучић тешко оптужује енергетску мафију за милионске крађе. У тој мафији су тајкуни Вук Хамовић и Војин Лазаревић. Александар Никитовић, и сам овејани криминалац, доводи Вучића у контакт са прозваним мафијашима, који су Србију, у том периоду опељешили за неколико стотина милиона на увозу и извозу електричне енергије. Након што је добио две милиона евра, Вучић престаје да се занима за послове поменуте мафијашке групе. Данас је ућуткао министарку енергетике која је намеравала да изведе на суд господу Хамовића, Војина Лазаревића, Владу Шекеревског и остале мафијаше. Вучићева понуда за заштитом пре неколико недеља била је тешка осам милиона евра. Исплаћен је. И ућутао је.
Безбедоносне службе су регистровале преко две хиљаде превара Александра Вучића! А Вучић је варао немилосрдно. Ниједна количина новца није му била довољна. Узео је велике паре од Станка Суботића, Сретена Јоцића званог Јоца Амстердам. Обећавао им је пуну заштиту, чим дође на власт.
Након што је Коштуница отишао с власти, истог момента Вучић успоставља најсрдачније односе са Миодрагом Ракићем, шефом кабинета тадашњег председника Србије Бориса Тадића. Њихова љубав постаје патолошка, и нераскидива, чини се. Вучић је псећи служио интересима жуте мафије, која је немилосрдно пљачкала Србију, доводећи је на просјачки штап.
Неколико десетина милиона Вучић је зарадио тако што је у Народној скупштини Србије, наводно, жестоко нападао предлоге закона, а када би добио новац, терао је посланике да напусте заседање, да би тадашња власт могла да те законе изгласа. Опонашајући Миодрага Ракића, психопату и лудака који је био Тадићев шеф кабинета и утеривач пара, а све захваљујући чињеници да је, уместо председника Тадића, као председника Савета за националну безбедност, он, као секретар, дакле као техничко лице, примао извештаје безбедоносних служби, и практично, њима руководио, Вучић тражи од Николића да га, неуставно, промовише као “координатора рада свих служби безбедности“.
И док је из Вашингтона стигао извештај Федералне комисије да је за последњих десет година из Србије изнета 51. милијарда долара, на иностране рачуне српских политичара, и око 20 милијарди евра дипломатском поштом, са бројевима рачуна, Александар Вучић се куне и обећава свом вољеном Миодрагу Ракићу да ће заштити све њихове лоповлуке.
По Ракићевом налогу Вучић, на велико изненађење дипломатског кора, оставља на месту директора српске полиције Милорада Вељовића, пензионисаног полицајца, који је већ седам година на челу српске полиције, и за чијег мандата је српска полиција постала најопаснија криминална организација у Европи, и која је покрила пустошење Србије.
Такође по Ракићевом налогу, Вучић наставља да сумануто разара српско правосуђе и тужилаштво, а тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић служи му за најцрње обрачуне са онима који не плате рекете њему и Ракићу.
Погоршање болести Миодрага Ракића, који је, док ово пишемо, на лечењу у Њујорку од метастазе рака на оку и мозгу, тешко је дестабилизовало Александра Вучића.
Изигравајући Господара Србије, Александар Вучић је обећавао међународној заједници да ће, заједно са Ракићем потпуно уништити Србију, да ће је територијално разградити, да ће се обрачунати са “руском линијом“ у српском друштву…
Александара Вучић је, знају они који га познају, вешт мешетар, вешт манипулатор, улизица и варалица. Одсуство Миодрага Ракића он је пао у тешку депресију. Дест дана се није појавио у јавности. Надувен је у лицу, свакодневно је на третману на ВМА због изузетно високог притиска, и стресног стања.
Увидевши да је Вучић обичан лажов, и човек без икаквог осећаја за реалност, у договорима у међународној заједници, он је прецртан као човек са којим се може разговарати. У Бриселу су са њим разговарали као са станичном курвом, и овај скот је ронио сузе пред госпођом Кети Ештон, која је била пренеражена чињеницом да се потпредседник владе једне земље расплаче када му се запрети објављивањем досијеа.
Играо је само једно лето
За годину дана, колико изиграва Господара Србије, Александар Вучић је инкасирао огромне паре. Миодраг Ракић му је уступио дипломатску службу и своје људе које је поставио у стране амбасаде, да му износе новац.
Увидевши да је Србију довео до пакла, да је она опељешена и да нам нема више спаса, Вучић нас уверава да мафију Бориса тадића не може да изведе на суд, јер нема доказа! Налаз Глобал финанцијал Интегритy (ГФИ) америчке организације за праћење токова новца у земљама са којима САД имају дипломатске односе, према којем је из Србије у периоду од 2001. до 2010. из Србије изнета 51 милијарда долара, не занима Александра Вучића. Какви су то докази, са бројевима рачуна чланова Тадићеве мафије!
Али, свака птица свога копца има, па се Вучић, преко ноћи, након договора на релацији Москва-Берлин-Брисел, нашао на црној листи најмоћнијих администрација света!
Велико гађење дипломатског кора у Београду Вучић је изазвао кампањом коју води преко свог службеног листа Информер и листа Курир против власника компаније Делта. Позивајући се на неименоване изворе у полицији, тужилаштву, суду и високог званичника у Влади Србије, Вучић се спрда са болешћу господина Мишковића.
Није никаква тајна да се већ годинама Мишковић лечи од болести, које су са лошом прогнозом, али га Информер представља као симуланта, претећи лекарима са ВМА који га лече. Вучић је хомосексуалац који је бруталан према својим партнерима. Изјаве оних који су били Вучићеви љубавници су потресне. Он је насилан, мучи партнере и физички их злоставља. После им се умиљава.
Процес против Мишковића је лажан, и оптужница се заснива на подацима које је фалсификовао директор полиције Милорад Вељовић и начелник криминалистичке полиције Родољуб Миловић. Иако је одбрана приложила доказе да су подаци на којима се заснива оптужница лажни, полиција успева, претњама смрћу судијама који одлучују о Мишковићевој судбини, да га држе, тешко болесно, у притвору, у најнељудскијим условима. Шокантно делује саопштење Информера да ће се тужилац радосављевић сагласити да Мишковић буде премештен у кућни притвор, уз кауцију од 50 милиона евра, у кешу!
Ово је, нема сумње, најскупља кауција коју је икада тражило неко тужилаштво на планети, због финансијског преступа, који, уз то, и не постоји!
И то све да би тешко болестан човек, уместо у болници, био лечен у кућном притвору. Очигледно је да тај новац Вучић жели да приграби за себе. Он, додуше, својим сарадницима прича да га амерички амбасадор Кирби тера да убију Мишковића, јер је он “претња америчкој безбедности“. Међутим, службеници америчке амбасаде, у депешама својим матичним службама, описују Вучића као “импресивног нелимитираног лудака“.
Шта, уствари, стоји иза прогона Мишковића и његове породице?
Бивша потпредседница компаније Делта Милка Форцан, која се “раздружила“ са господином Мишковићем пре три године, понудила је Вучићу неколико милиона евра, које је добила од компаније, у замену да Мирослав Мишковић буде ликвидиран. Опседнути новцем, а уверен да ће стећи популарност у народу, Вучић се латио овог злочиначког подухвата.
Међутим, и апетити госпође Форцан су велики. Ова пословна жена у оставци, тражи да је Вучићименује за министра за привреду у Влади Србије! Она је, притом, инструисана од директора полиције Милорада Вељовића, Вучићу сервирала лажне податке о наводним милијардама којима Мишковић располаже!
Није намера потписника ових редова да брани господина Мишковића од евентуалне кривице, финансијске злоупотребе, али је обавеза сваког човека да брани и његово право на законито и јавно суђење. Притвор и насиље које се над господином Мишковићем врши, за сваку је осуду. Ликовање над његовим мучним умирањем у затвору, представља ову земљу као мрачним друштвом, као што је, рецимо, Турска!
Орлови рано лете
За само годину дана, колико је на власти, иза Вучића је остало толико смрада, да ће се и он у њему угушити.
Одбијајући свако помисао да Србији врати опљачкани новац, Вучић рачуна на подршку директора српске полиције Милорада Вељовића. Група која је уз Вучића своди се , данас, на умирућег Миодрага Ракића, поменутог Вељовића, његовог сарадника Родољуба Миловића, тужиоца Миљка Радисављевића и на в.д. председника Врховног касационог суда Драгомира Милојевића, који је окрвавио руке доносећи десетине пресуда којима је стотини људи, служећи власти, уништио животе, а данас, са те позиције, покрива злочине српског правосуђа, почињене по Вучићевом налогу.
Потпредседник српске владе окружио се страначким подмлатком, које је поставио на најзначајније функције. Неколико стотина чланова СНС-а распродавали су имовину у предизборној кампањи, дајући Вучићу по пар хиљада евра, наводно за кампању, које је Вучић ставио у свој џеп.
Снимци Вучићевих телефонских разговора показују да је он човек ниске безбедоносне културе, ниских срасти и опасан лудак, опасна и по себе и по државу. Иза политике Александра Вучића остају његова лудачка обећања о милијардама инвестиција, о милијардама које ће нам донети шеици, америчке компаније, пријатељи из Турске, Азербејџана…
А стварност је сурова. Две трећине грађана Србије живе данас у паничном страху од умирања од глади. Све је у Србији разорено и опљачкано. Све те пљачке покривала је банда Милорада Вељовића и Родољуба Миловића.
Буџет Србије више је немогуће напунити. Срушен је социјални систем. Грађани у Србији, ваљда по први пут у њеној дугој историји, немају никакву социјалну ни правну заштиту. Дивљачком енергијом Вучић кидише на правосуђе. Сваки грађанин, у сваком тренутку, може бити притворен, осуђен, мучен, може остати без стана којег је купио легалним путем, може бити избрисан из списка живих.
За време Првог светског рата Србија је, и њена избегличка влада, редовно враћала дугове Аустроугарској, са којом је била у рату, исплаћивала је пензије…У опљачканој Србији коју је зајашио Александра Вучић, месецима се не исплаћују дечји додаци, социјална помоћ најугроженијим, месецима се не плаћају купљени лекови, а здравствена заштита је нижа него у најсиромашниим афричким државама.
Две трећине грађана у Србији је ГЛАДНО. Ђаци у школе долазе гладни, сањајући дан када ће се најести! Пензионери масовно умиру. Стручњаци предвиђају да ће у Србији, до краја године, умрети око 500 хиљада људи! Ипак, и у овако несрећној Србији, мала група припадника горње структуре власти и Тадићеве партијске мафије, живе као да су шеици, трули милијардери, или из горње касте у Индији. Живе у раскоши.
Тако сваки функционер у Србији, почев од председника општине, градоначелника, српских министара и партијских дрматора, возе црне лимузине, прати их туце полицајаца, спремних да у сваком тренутку упуцају грађанина који њихове господаре, или штићене личности, попреко погледа.
Вучићеве телевизије, РТС и ПИНК свакодневном приказују најприземније забаве и разоноду припростих људи, нудећи нам уместо хлеба, да гледамо разоноду и уживање богатих и осионих људи.
Живимо у Србији у којој је масовна смрт сасвим нормална, а разонода политичке елите је перверзна, осиона и простачка.
И што је најгоре, банда око Вучића жели да Србију дугорочно држи у ропству, настојећи из петних жила да одбије сваку понуду из Русије за инвестицијама, заједничким улагањима, јер их у животу и на власти и одржава мржња према сопственом народу.
У Србији се, најесен, очекује побуна гладних који чекају на страшнију смрт – смрт од глади. Крв ће се лити улицама српских градова. И то све због мале групе зликоваца и лудака, који су окупљени око Александра Вучића.
Дон Пепито и Дон Томазино
У среду, 12. јуна, амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин приредио је пријем поводом националног празника ове државе.
Пријему нису присуствовали српски званичници. Ипак, председник Србије Томислав Николић и премијер Ивица Дачић, послали су снимљене поруке, замоливши амбасадора Чепурина да пренесу њихове честитке и поздраве руском председнику и народу. Изостанак су оправадали, јер су били у званичним посетама, председник Николић у Словачкој, а премијер Дачић је боравио у Њујорку, на заседању Савета безбедности Уједињених нација.
Први подпредседник владе Александар Вучић одбио је да дође на прославу, измисливши једнодневни боравак у Риму! Био је у посети, али изгледа да се сусрео са својим колегама Дон Пепитом и Дон Томазином. Господин Вучић је хтео на тај начин да покаже своју мржњу према Русији, за коју су председник и премијер устврдили да нам је она највернији савезник!
Иза политике Александра Вучића остају његова лудачка обећања о милијардама инвестиција, о милијардама које ће нам донети шеици, америчке компаније, пријатељи из Турске, Азербејџана…
