Загреб – У време постојања заједничке федеративне државе Југославије, често су се могле чути примедбе из Хрватске да девизе добијене од хрватског туризма одлазе негде другде изван републике. Међутим, и у данашње време, након уласка Хрватске у састав Европске уније, изостао је значајан девизни прилив због наметнутог визног режима из Брисела, али овог пута чини се да то никога није посебно забринуло.
Наиме, након 1. априла, када је Хрватска у складу са законима Европске уније увела визе за држављане Русије, број руских туриста у тој држави је, по подацима хрватске Националне агенције за туризам, опао за 20% у односу на претходну годину, али такав пад посета из Руске Федерације је оцењен као небитан, с обзиром да Руси учествују са око 3% у укупном броју тамошњих туриста.
Међутим, по неким другим подацима, ствари су ипак мало озбиљније по хрватски туризам. Наиме, како су изјавили менаџери у једној од већих туристичких агенција у Русији, ове године након што им је Хрватска увела визе, број руских туриста који летују у тој земљи је смањен за читавих 50 процената, због чега је та туристичка фирма банкротирала јер није било довољно заинтересованих путника.
Подсетимо, прошле године је у Хрватској боравило рекордних 200.000 руских туриста, који су остварили 1.800.000 ноћења, а при томе треба имати у виду велики пораст тих показатеља из године у годину, с обзиром да се до сада број Руса у Хрватској повећавао сваке године за више од 10%, а број њихових ноћења по сличној стопи од 9% годишње. Такође, како су саопштили представници највеће руске туристичке агенције, познато је да су Русија, али и Украјина за коју су исто уведене визе, тржишта са којих долазе туристи који у кратко време могу остварити велики раст туристичког промета, па је отуда јасно да се не може говорити само о досадашњих 3% руског учешћа у укупном броју туриста у Хрватској, него о осетно већој цифри. Осим тога, иако су малобројнији од гостију из неких других земаља, туристи из Русије на Јадрану слове као најпожељнији туристи, зато што су по оцени многих хотелијера, најсклонији трошењу новца, и као такви су често пожељнији чак и од гостију из Немачке или Италије.
Све наведено се могло видети и на примеру Дубровника, у коме је ове сезоне било 35% мање гостију из Русије, иако су прошле године Руси били пети на ранг листи иностраних гостију, а туристи из Украјине су буквално преполовљени у поређењу са прошлом годином.
Због таквог драматичног смањења броја туриста са Истока и чињенице да се Хрватска као туристичка дестинација ове године у Русији најлошије продаје, ових дана су у Дубровнику дошли на идеју да се за тај град на јужном Јадрану уведе режим „визне оазе“, а ту идеју је подржао и тамошњи градоначелник.
Међутим, без обзира на све покушаје да се ублаже озбиљне последице које је на хрватски туризам оставило увођење европских виза за руске грађане, чини се да то неће имати значајнијег ефекта, јер је штета већ учињена, а количина девизних прилива која се очекивала из џепова богатих руских гостију – у великој мери је смањена.
То је вероватно једна од првих видљивих последица прикључења Хрватске Европској унији, али њу изгледа у пуној мери примећују само хрватски туристички радници, којима је усклађивање са европском визном политиком овог лета донело непријатно изненађење у њиховом пословању.
